Naslov (srp)

Позиција животне средине у социо-политичким формама развоја западне цивилизације : докторска дисертација

Autor

Vujić, Marko M., 1985-

Doprinosi

Nadić, Darko, 1964-
Radosavljević, Darko, 1973-
Pavlović, Vukašin, 1943-

Opis (eng)

Proper positioning of environment in the socio-political forms of development of Western civilization is one of not only theoretical but also practical preconditions for changing the existing anthropocentric paradigm of the world we live in. The dissertation presents a systematization of the concept of environment in its entire development process within Western civilization. In other words, it combines research on this topic in the most important socio-political forms relevant to the scope of political science. The environment is positioned as an element continuously dependent on the broader socio-political discourses that are the subject of analysis. Apart from the data collected, systematized, classified, and presented in the research process, it is crucial to point out the continuous deficit of intrinsic importance of the environment in all stages of civilization, especially in relation to the dominant religious, economic and political discourses. In addition, the secondary goal of the paper is to point out spatially and chronologically the emergence of moderately anthropocentric, less often eco centric narratives, present mainly in the work of individuals within the analyzed discourses. At the chronological level, the research was conducted through the analysis of the three most important historical epochs in the development of Western civilization, antiquity, the Middle Ages, and the New Age, within the modern period of the XX and XXI century the socio-political form of ecological provenance. In addition to the chronological mapping of the evolution of the central concept of this research, the environment is analyzed in other important forms, such as religions, classical ideologies, and the economic and ecological context of feudalism and capitalism. The historical genesis of the development of this concept from the pre-Socratic period, through the period of Roman antiquity, all the way to the Enlightenment and Romantic thought of the 19th century, leads to turning points which primarily on the individual level made micro-evolution of perception at environment from anthropocentric through moderate anthropocentric to ecocentric. Since the historical context without reference to specific social, economic, religious and political forms is not enough to clarify the role and particularity of any concept, the research introduced the religious context of analysis through Chapter II. Starting from Durkheim's premise that religions should be seen as specific social phenomena, and Lynn White's hypothesis that medieval Judeo-Christian religious discourse legitimized domination over nature, symbolic and vivid expressions of the interrelationships between nature and religion were explored. The research included central religious texts, practice, and missionary work of individual spiritual authorities important for selected religious denominations. In Chapter III, in-depth political analysis of the environment in classical ideological directions, liberalism, conservatism, nationalism and socialism, the work is enriched with this important dimension. By analyzing4individual works of the most important representatives of these ideologies, the paper offers another view of the environment from a political perspective that overcomes the inherited medieval religious narrative of nature, and also partly generates its position in contemporary socio-political forms dedicated to Chapter IV. Within modern socio-political forms with a primarily ecological component, a special typology has been formed. By classifying typology into four groups, transformed, radical, reformed, and systemic-corrective, a cross-section of the current situation was made, with tendencies of possible changes. From ecologism and deep ecology as radical eco centric approaches, through transformed forms in the form of eco-socialism, ecofeminism, and systemic environmentalist forms of eco-liberalism, in executive forms of sustainable development and ecological modernization, the first three forms are presented. The fourth group of the formed typology is presented through the transition from a radical-ecocentric position to a reformed-populist one. The example of global environmental movements through the development of Greenpeace, secondarily WWF and PETA, pointed changes in the structures of these organizations, goals, and work methodologies, from ecological to corporative morphology in total. The last chapter gives the final picture of the relevance of the reformed-populist group of socio-political forms through a multidimensional analysis of the Green Parties, eloquently on the case study of the German Greens. The fifth phase in the development of the German Greens was established, the phase of opposition action with the experience of the government (2005-2021). It also points to the Greens' abandonment of environmental principles, and entry into political pragmatism and populism embodied in several identified specifics, such as changes: intra-party democracy, party agenda, and election of leaders, mass membership, coalition consistency, media campaigns, market and economic attitudes, attitudes towards pacifism, militarism, military interventions, weapons. In addition to the method of content analysis, the process of proving has been enriched empirically through the quantitative part of the research of the Alliance90/The Greens party in the Federal Republic of Germany. This confirmed that institutionalization within the broader political and narrower party system, even these final instances of environmental activism, in a short time crossed the path from ideologically pure environmental forms to pragmatic-populist forms of political activism. In addition, the entire chapter confirms the main hypothesis of the paper,that even glaring examples of socio-ecological forms, such as the Alliance 90 / Greens, do not have the environment as intrinsic, value in themselves, but it is one of the topics for gaining votes.

Opis (srp)

Исправно позиционирање животне средине у социо-политичким формама развоја западне цивилизације један je од не само теоријских, већ и практичних предуслова изменe постојећe антропоцентричне парадигме света у ком живимо. Дисертација представља систематизацију појма животне средине у свом целокупном развојном процесу унутар западне цивилизације, односно, у њему је обједињено истраживање ове теме у најзначајнијим социо-политичким формама битним за опсег политичких наука. Животна средина позиционирана је као елемент континуирано зависан од ширих социо-политичких дискурса који су предмет анализе. Осим података који су у процесу истраживања прикупљени, систематизовани, класификовани и презентовани, од кључног значаја је указивање на континуирани дефицит интринсичног значаја животне средине у свим фазама развоја цивилизације, посебно у односу на доминантне религијске, економске и политичке дискурсе. Осим тога, секундарни циљ рада је и да укаже просторно и хронолошки на појаву умерено антропоцентричних, ређе екоцентричних наратива, присутних углавном у раду појединаца унутар анализираних дискурса. На хронолошком нивоу истраживање је изведено кроз анализу три најзначајније историјске епохе у развоју западне цивилизације, антици, средњем и новом веку, док су унутар савременог периода XX и XXI века, предмет анализе социо-политичке форме еколошке провенијенције. Поред хронолошког мапирања еволуције централног појма овог истраживања, животна средина анализирана је и у осталим битним формама, попут религија, класичних идеологија, те економско-еколошког контекста феудализма и капитализма. Историјском генезом развоја овог појма од предсократовског периода, преко периода римске антике, све до просветитељске и романтичарске мисли XIX века, долази се до преломних тачака које су превасходно на индивидуалном нивоу правиле микро еволуцију погледа на животну средину од антропоцентричног, преко умерено антропоцентричног, до екоцентричног. Будући да историјски контекст без осврта на специфичне друштвене, економске, религијске и политичке форме није довољан да се појасни улога и специфичност било ког појма, у истраживању је кроз поглавље II уведен религијски контекст анализе. Почевши од Диркемове премисе да је религије нужно сагледавати као специфичне друштвене појаве, те Лин Вајтове хипотезе да је средњовековни јудео-хришћански религијски дискурс легитимисао доминацију над природом, истражени су симболични и живи изрази међусобних веза природе и религија. Истраживање је обухватило централне верске текстове, праксу, мисионарски рад појединачних духовних ауторитета значајних за одабране религијске правце. У поглављу III дубинском политиколошком аналитиком животне средине у класичним идеолошким правцима, либерализму, конзервативизму, национализму те социјализму, рад је обогаћен и овом значајном димензијом. Анализом појединачних дела најзначајнијих представника ових идеологија, рад нуди још једну визуру животне средине из политиколошке перспективе која надвладава наслеђени средњовековни2религијски наратив о природи, и такође делом генерише њену позицију у савременим социо-политичким формама којима је посвећено поглавље IV. Унутар савремених социо-политичких форми са примарно еколошком компонентом, формирана је посебна типологија. Класификацијом у четири групе, трансформисане, радикалне, реформисане, те системско-корективне, направљен је пресек тренутног стања, са тенденцијама могућих промена. Од екологизма и дубинске екологије као радикалних екоцентричних приступа, преко трансформисаних облика у виду екосоцијализма, екофеминизма, те системских енвајронменталистичких форми еколиберализма, у егзекутивним облицима одрживог развоја и еколошке модернизације, представљене су прве три форме. Последња група формиране типологије, представљена је кроз прелазак из радикално-екоцентричне позиције у реформисано-популистичку. Пример глобалних еколошких покрета кроз развој Гринписа, секундарно WWF и PETE, указао је на измену структура тих организација, циљева, те методологије рада, свеукупно од екологистичке до корпоративистичке морфологије. Последње поглавље даје финалну слику релевантности реформисано-популистичке групе социо-политичких форми кроз вишедимензионалну анализу Зелених партија, еклатантно на студији случаја немачких Зелених. Успостављена је пета фаза у развоју Зелених немачке, фаза опозиционог деловања са искуством власти (2005-2021). Такође, указује на одустајање Зелених од екологистичких начела, и улазак у политички прагматизам и популизам оличен у неколико идентификованих специфичности, попут измена: унутарстраначке демократичности, доношења програма странке, избора лидера, масовног чланства, коалиционе доследности, медијских кампања, тржишно-привредних ставова, односа према пацифизму, милитаризму, војним интервенцијама, наоружању. Осим методе анализе садржаја поступак доказивања обогаћен је и емпиријски, кроз квантитативни део истраживања партије Савез90/Зелени у Савезној Републици Немачкој. Наведеним се потврдило да институционализацијом унутар ширег политичког и ужег партијског система, чак и ове финалне инстанце еколошког активизма, за кратко време прелазе пут од идеолошко чистих екологистичких форми, до прагматско-популистичких облика политичког активизма. Додатно, целокупно поглавље потврђује главну хипотезу рада, да ни еклатантни примери социо-еколошких форми, попут Савеза90/Зелени, у средишту свог деловања немају животну средину као интринсичну, вредност по себи, већ им она представља једну у лепези тема за добијање гласова.

Opis (srp)

Политичке науке - Политиколошко-социолошке студије / Political Science - Studies of Politicology and Sociology UDC: 32 Datum odbrane: 14.07.2022.

Jezik

srpski

Datum

2022

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Političke nauke

животна средина, цивилизација, политика, идеологије, религије, екологизам, одрживи развој, еколошка модернизација, Зелене партије, Савез90/Зелени

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Političke nauke

environment, civilization, politics, ideologies, religions, ecology, sustainable development, ecological modernization, Green Parties, Alliance 90/The Greens