Naslov (srp)

Издаваштво Краљевине Југославије и руска емиграција (на примеру издавачке куће ''Народна просвета'') : докторска дисертација

Autor

Božović, Ivana, 1977-

Doprinosi

Antanasijević, Irina, 1965-

Opis (eng)

The analysis of the work and significance of the publishing house “Narodna Prosveta”, whichwas founded in Belgrade in 1923 by the Russian emigrant Anatoly Ivanovich Pricker, has not been thesubject of a comprehensive scientific research so far.The proposed topic included the presentation of the publishing production of “NarodnaProsveta” in the form of its basic structural elements - representative examples of its content, which are alsothe greatest pledges of its value. This means that the material is not necessarily offered in a completebibliographic form, i.e. - with the kind of precision that the bibliographic unit implies - because the verynotion of structure makes the completeness of the entire material superfluous, especially if that materialbrings only a variant of some part of its structure. So, above all, the organic structure is considered, thetypical community of different materials - through a number of illustrative examples. The research corpusconsists of all major editions, individual editions and periodicals published by “Narodna Prosveta”.The goal was to present the topic primarily on the phenomenological level: how the publishingidea of a man, who primarily does not belong to a certain culture, with extraordinarily good organizationand realization - in totality - proved to be an exceptional educational contribution to that same culture;that led us to the next goal: integrating that effect into the field of Serbian culture and book publishing.Although Anatoly Ivanovich was a Russian emigrant, his work in the field of publishing was completelyfocused on the Serbian environment and culture, and he himself was an active member of the BookAssociation and the Association of Bookstores of the Kingdom of Yugoslavia. However, the peculiaritiesof this research, as well as its problems, were based on the almost complete absence of a critical registeron the work of this publishing company and the very brief mentioning of Anatoly Ivanovich as abookseller-publisher. We have considered possible reasons for this situation and pointed out a veryimportant premise in the rehabilitation of “Narodna Prosveta”- and that is the court rehabilitation ofAnatoly Ivanovich himself, which was successfully completed in 2015 by lawyer Predrag Savic fromBelgrade. The war and post-war destiny of Anatoly Ivanovich - confiscation of property by the occupiers,and then by the Yugoslav communist authorities, insinuations about alleged disloyal behavior towardsSerbia during the Second World War, have long been a special moral and emotional burden of hisdescendants. Therefore, the legal struggle and posthumous rehabilitation of Anatoly Ivanovich was at thesame time a debt of the Serbian environment and Serbian culture towards him.The goals of this paper have conditioned certain methodological principles: primarily thephenomenological method, conditioned by our primary goal - turmoil and consideration of variousaspects of the considered phenomenon. Then it was necessary to show that “Narodna Prosveta” is anintegral part of Serbian culture - so we reached for the historical methodological principle, through whichwe tried to present the state and problem of Serbian books through the centuries - from the first printingventures of Djurdj Crnojevic to the twentieth century. This was of great importance because numeroushistorical circumstances influenced the state of Serbian books, and thus directly the state of Serbianculture as a whole. The diachronic principle led to transparency, almost the same, petrified, crucialproblems in Serbian education and books at the beginning of the twentieth century - problems that haddeep roots and special seriousness. At that point and in that context, Anatoly Ivanovich's commitment toeducational activities in Serbian culture at the beginning of the twentieth century, the extremely modernconcept of “Narodna Prosveta”, the quality of its publications and Anatoly Ivanovich's personal engagement in thebook guild, became proof that “Narodna Prosveta” should have a deserved place in Serbian culture.In order to argue the qualitative recognizability, we have presented a number of examples thatdemonstrate what content (but also the visual and physical quality of the book) Serbian readers had in front ofthem. We used an analytical and synthetic approach when considering individual editions. Also of greatimportance was the work with archival material, which provided insights into the specific problems that“Narodna Prosveta” as a publishing company had at that time, and this implicitly implies the commonproblems of Serbian publishing and book publishing in general, which was largely related on theircommunication with the educational bodies of the state.

Opis (eng)

Literature, Russian literature, comparative studies - Russian literature of the XX century, Russian emigration.

Opis (srp)

Анализа рада и значаја издавачке куће Народна Просвета коју је у Београду 1923. основаоруски емигрант Анатолиј Иванович Прицкер, до сада, није била предмет целовитог научногистраживања. Предложена тема подразумевала је презентацију издавачке продукције НароднеПросвете у виду њених основних структуралних елемената – репрезентативних примера њеногсадржаја, који су уједно и највећи залог њене вредности. То значи да се грађа нужно не нуди употпуном библиографском облику, дакле – са оном врстом прецизности коју библиографскајединица подразумева – јер сам појам структуре чини излишним потпуност целокупне грађе,особито ако се та грађа доноси само варијанту неког дела њене структуре. Дакле, превасходно јеразмотрен органски склоп, типско заједништво различите грађе – кроз одређени број илустративнихпримера. Истраживачки корпус састоји се од свих великих едиција, појединачних издања ипериодике које је Народна Просвета објавила.Циљ је био да тему представимо првенствено на феноменолошком плану: како сеиздавачка идеја једног човека, који примарно не припада одређеној култури, уз ванредно добруорганизацију и реализацију – у тоталитету – показала као изузетан просветни допринос тој истојкултури; то нас је довело до наредног циља: интегрисању тог учинка у поље културе и српскогкњижарства. Иако је Анатолиј Иванович био руски емигрант, његов рад на плану издаваштва биоје у потпуности окренут српској средини и култури, а он сам био је активан члан Књижарског удружењаи Савеза књижара Краљевине Југославије. Међутим, особеност овог истраживања, а уједно и њенапроблематика, почивале су на готово потпуном одсуству критичког регистра о раду овогиздавачког предузећа и врло штуром помињању Анатолија Ивановича као књижара-издавача.Размотрили смо евентуалне разлоге за ово стање и указали на врло важну премису при„рехабилитацији“ Народне Просвете – а то је судска рехабилитација самог Анатолија Ивановичакоју је 2016. успешно окончао адвокат Предраг Савић из Београда. Ратна и поратна судбинаАнатолија Ивановича – конфискација имовине од стране окупатора, а потом и од југословенскекомунистичке власти, инсинуације о тобожњем нелојалном понашању према Србији токомДругог светског рата, задуго су биле посебан морални и емоционални терет његових потомака -стога је правна борба и постхумна рехабилитација Анатолија Ивановича уједно била и дуг српскесредине и српске културе. Циљеви овог рада условили су и одређена методолошка начела: пре свега феноменолошкиметод, условљен нашим примарним циљем – превирањем и сагледавањем различитих аспекатаразматраног феномена. Потом је било неопходно показати да је Народна Просвета интегралнидео српске културе – стога смо посегли за историјским методолошким принципом, којим смопокушали да изнесемо стање и проблем српске књиге кроз векове – од појаве првих штампарскихподухвата Ђурђа Црнојевића до двадесетог века. То је било од велике важности јер су бројнеисторијске (не)прилике утицале на стање српске књиге, а тиме директно и на стање српске културеу целини. Дијахронијски принцип довео је до транспарентности, готово истих, окамењених,круцијалних проблема у српској просвети и књижарству и почетком двадесетог века – проблемакоји су имали дубоке корене и нарочиту озбиљност. На тој тачки и у том контексту опредељењеАнатолија Ивановича за просветно и васпитно деловање у српској култури почетком двадесетог века,изузетно модеран концепт Народне Просвете, квалитет њених издања и лични ангажман АнатолијаИвановича у књижарском еснафу - постају доказ по себи да Народној Просвети припадазаслужено место у српској култури.У циљу аргументације квалитативне препознатљивости изнели смо одређени број примеракоји демонстрирају какав су садржај (али и визуелни и физички квалитет књиге) српски читаоци ималипред собом. Аналитички и синтетички приступ смо користили при разматрању појединачнихедиција. Такође, од великог значаја био је рад са архивском грађом, која је омогућила увиде успецифичне проблеме које је Народна Просвета као издавачко предузеће у то време имала, а тоимплицитно подразумева и заједничке проблеме српског издаваштва и књижарства у целини, штосе добрим делом односило на њихову комуникацију са просветним органима државе.

Opis (srp)

Књижевност, руска књижевност, компаратистика - руска књижевност XX века, руска емиграција Datum odbrane: 27.01.2022.

Jezik

srpski

Datum

2021

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Ruska književnost

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Izdavaštvo

Народна Просвета, Анатолиј Иванович Прицкер, југословенско књижарство, руска емиграција.

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Ruska književnost

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Izdavaštvo

“Narodna Prosveta”, Anatoly Ivanovich Pricker, Yugoslav book publishing, Russian emigration.