Naslov (srp)

Модел менаџмента услова средине за комплексне музејске збирке у Србији : докторска дисертација

Autor

Živković, Vesna, 1975-

Doprinosi

Kirin, Snežana, 1961-
Pavlović, Vukašin, 1943-
Ignjatović, Ljubiša, 1963-
Korolija Crkvenjakov, Daniela, 1963-
Filipović, Jovan, 1962-
Popadić, Milan, 1979-

Opis (eng)

At the beginning of the 21st century, the discipline of cultural heritageconservation was institutionalized as a multidisciplinary approach, based onintersubjectivity, adaptive ethics and sustainable development principles, taking intoaccount the multidimensionality and variability of the significance of different types ofcultural heritage. The trend is accompanied by a change in the understanding of culturalheritage, accepted as a social construct, since it has become clear that the object ofconservation is not only material from which cultural property is made, but also a message,that is, meaning that it carries, and which depends on the cultural context and theperspectives, the interpretations, beliefs, and interests represented by the variousstakeholders. In this context, in addition to conservators, art historians, archaeologists,ethnologists, architects, scientists, or experts employed by cultural heritage institutions,stakeholders also include persons for whom cultural heritage is of particular importance,non-experts in the field of heritage conservation, in fact the wider community.There is a tendency to establish a pluralistic and realistic axiology, ontology,scientific and administrative organization, starting from the value of the cultural property,as the primary object of preservation (Viñas 2005, Wells 2007, Leveau 2009).”Conservation is a means, and not an end in itself. It is a way of maintaining andreinforcing the meanings in an object; it is even a means through which the appreciationfor what an object symbolizes is expressed” (Viñas 2005). An epistemological approachwithin the framework of contemporary conservation theory relies on philosophicalhermeneutics, postmodernism, and poststructuralism, and advocates the need for a flexibleapproach to protect cultural heritage. Consequently, the role of the natural sciences inconservation is shifted to providing knowledge and technical information in order todevelop more effective conservation techniques (Viñas 2005), that is, to interpret theresults according to the relativity of the context, and to make decisions about effectiveconservation measures...

Opis (srp)

Почетком 21. века дисциплина конзервације културног наслеђа сеинституционализује као мултидисциплинарни приступ, који почива наинтерсубјективности, адаптивној етици и принципима одрживог развоја, узимајући уобзир вишедимензионалност и промењивост значаја различитих типова културногнаслеђа. Тренд прати промену разумевања културног наслеђа, прихваћеног каосоцијални конструкт, будући да је постало јасно да предмет конзервације непредставља искључиво материјал од кога је културно добро израђено, већ и порука,односно значење које добро (пре)носи, а које зависи од културног контекста иперспективе, односно тумачења, веровања и интереса које заступају различитезаинтересоване стране. Под заинтересованим странама се у овом контексту поредконзерватора, историчара уметности, археолога, етнолога, архитеката, научника,односно стручњака запослених у институцијама заштите културних добара,подразумевају и особе за које објекат културног наслеђа има посебно значење, не-стручњаци из области очувања наслеђа, заправо шира друштвена заједница.Тежи се ка успостављању плуралистичке и реалистичне аксиологије,онтологије, научне и административне организације, полазећи од вредностикултурног добра, као примарног предмета очувања (Viñas 2005, Wells 2007, Leveau2009). “Конзервација је средство, а не циљ сама за себе. Представља начинодржавања и ојачавања значења предмета; чак је средство кроз које је израженовредновање шта предмет симболизује“ (Viñas 2005). Епистемолошки приступ уоквирима савремене теорије конзервације се ослања на филозофску херменеутику,постмодернизам и постструктурализам и заступа потребу за флексибилнимприступом у заштити културног наслеђа. Последично, улога природних наука уконзервацији преусмерена је на обезбеђивање знања и техничких информација радиразвоја ефикаснијих техника конзервације (Viñas 2005), односно обезбеђивањаинтерпретације резултата у складу са релативношћу контекста, и доношења одлука оефикасним мерама конзервације...

Opis (srp)

Наука о заштити животне средине, физичка-хемија,музеологија и заштита наслеђа, менаџмент - историја науке / Environmental science, physical-chemistry, museology andconservation of cultural heritage, management - History of science Datum odbrane: 20.06.2022.

Jezik

srpski

Datum

2019

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-SA 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Deliti pod istim uslovima 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Muzeologija. Muzeji

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Restauracija. Konzervacija. Zaštita kulturnoistorijskih spomenika

превентивна конзервација, музејске збирке, менаџмент услова средине, концептуални модел

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Muzeologija. Muzeji

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Restauracija. Konzervacija. Zaštita kulturnoistorijskih spomenika

preventive conservation, museum collections, environmental management, conceptual model