Naslov (srp)

Срби и краљ Матија Корвин: политика угарског краља према српским политичким чиниоцима : докторска дисертација

Autor

Obradović, Nenad, 1993-

Doprinosi

Šuica, Marko, 1967-
Mišić, Siniša, 1961-
Premović, Marijan, 1983-
Ječmenica, Dejan, 1982-
Stojkovski, Boris, 1982-
Mitrović, Katarina, 1973-

Opis (eng)

The period of the reign of King Matthias Corvinus (1458–1490) coincides with thetime of the Ottoman advance in the Balkans and the disappearance of the Serbian medievalstates. This turbulent period has so far been the subject of research topic by a large number ofYugoslav, i.e. Serbian, as well as Hungarian and Western European historians. Nevertheless,the attitude of the remaining elite of the Serbian people were not sufficiently aware of theHungarian ruler and the migration processes. To a significant extent, this is a consequence ofthe fragmentation and scattering of the source material and insufficient pre-work on thepublication of the sources. Including the hitherto lesser-known and unused diplomatic andnarrative sources, it will be shown that this is a highly complex and multi-layered relation,due to the fact that each side had its own expectations.The Serbian states offered desperate and tenacious resistance, but it proved insufficientin the unequal fight with the Ottoman conqueror. At the end of their existence, the SerbianDespot-state and Bosnia sought support in neighboring Hungary, despite a very strongdistrust, which itself experienced violent changes in its political and social structure. Theyoung king Matthias Corvinus had to fight in order to consolidate his power, so he tried toavoid a conflict with the Ottoman sultan whose empire was more ready for war.From the point of view of the past of the Serbian people, the extinction of independentstatehood brought radical changes which were manifested in the interruption of the previoussocial development and numerous migrations within the borders of the Ottoman Empire andtowards the Kingdom of Hungary. Serbian society has largely become a border society withits own special value system and mentality. For many members of the Serbian society,especially for the remaining representatives of the elite (members of the Branković dynasty,part of the remaining nobles), the migration to the neighboring Pannonian kingdom was a wayout of the uncertain life under Ottoman rule. The relocations were aided by the fact thatSerbian despots had maintained strong ties with Hungarian kings for decades. By joining theranks of the Hungarian barons, the Serbian rulers acquired considerable lands on which theysettled members of their folk, and they entrusted the administration over them, among otherthings, to Serbian officials.Officials entrusted with the management of the mines and the mint, the trial and thecollection of taxes introduced them to Hungarian customs and administration. The estateswere also acquired by Serbian nobles, who thus gained experience in the functioning of theKingdom of Hungary, as well as acquaintances among members of the ruling class of thisstate.On the other hand, the Hungarian ruler suffered constant pressure from the Ottomanpower on its southern borders. Due to the social changes that took place until King Matthiascame to power, and during his reign, defense opportunities became much more unfavorablefor Hungary. This was conditioned by the pushing of the Hungarian army to its southernborders and the disappearance of the system of defensive vassal countries. The lack offinancial resources and the interest of the conflicting Western European states forced KingMatthias to organize the defense of his state, relying on the funds he had. He saw a useful allyin Serbian warriors, already hardened fighters against the Ottomans. Realizing that theirfighting skills, with financial support in the form of taxes from inhabited Serbian serfs, wouldbe useful, he decided to systematically settle them on the southern edges of his country. In aneffort to make his ideas a reality, King Matthias used violent methods of abducting the Serbpopulation and burning their places of residence, as well as financial relief and a tolerantattitude towards their faith. In addition, the Hungarian ruler, like the Ottoman sultan, usedforms of Serbian statehood to solve the problems of internal politics. It is about the BosnianKingdom, which King Matthias entrusted to the Hungarian magnate Nicholas Újlaki...

Opis (srp)

Период владавине краља Матије Корвина (1458–1490) подудара се с временомосманског напредовања на Балкану и нестанка српских средњовековних држава. Овајбуран период је до сада био предмет истраживачке пажње већег броја југословенских,односно српских, као и мађарских и западноевропских историчара. Упркос томе, односпреостале елите српског народа према угарском владару и миграциони процеси нису удовољној мери расветљени. Значајним делом је то последица фрагментарности ираштрканости изворне грађе и недовољних предрадњи на издавању извора. Укључивањемдо сада мање познатих и некоришћених дипломатичких и наративних извора показује седа је тај однос био сложен и вишеслојан, од кога је свака страна имала своја очекивања.Српске државе су пружале очајнички и жилав отпор, али се он показаонедовољним у неравноправној борби са османским завојевачем. Ослонац су Српскадеспотовина и Босна на крају свог постојања тражиле у суседној Угарској, упркос врлоснажном неповерењу, која је и сама проживљавала бурне промене у својој политичкој идруштвеној структури. Малолетни краљ Матија Корвин морао се борити како биучврстио своју власт, тако да је настојао избећи сукоб са османским султаном чије јецарство било спремније за рат.Са становништа прошлости српског народа гашење државне самосталности једоносило корените промене које су се исказивале у прекиду дотадашњег друштвеногразвоја и бројним миграцијама унутар граница Османског царства и према КраљевиниУгарској. Српско друштво постало је својим великим делом погранично са својимособеним системом вредности и менталитетом. Сеобе према суседној панонскојкраљевини за многе припаднике српског друштва, поготову за преостале представникеелите (чланови владарске породице Бранковић и део преостале властела), била је излазиз несигурног живота под османском влашћу. Пресељења су била потпомогнутачињеницом да су српски деспоти деценијама уназад одржавали чврсте везе са угарскимкраљевима. Српски владари су уласком у ред угарских барона стицали и немалеземљопоседе на које су насељавали припаднике свог народа, а управу над њима суповеравали, између осталог, и српским чиновницима. Службеницима којима је билоповерено управљање рудницима и ковницом новца, суђење и прикупљање дажбинаупознавали су угарске обичаје и администрацију. Поседе су добијали и српскивеликаши који су тако стицали исукства о функционисању Краљевине Угарске, као ипознанства међу припадницима властеоског сталежа ове државе.На другој страни угарски владар је трпео стални притисак од стране османскесиле на својим јужним границама. Улед друштвених промена које су се одвијале доступања краља Матије на власт, и током његове владавине, одбрамбене могућности супостале знатно неповољније за Угарску. Било је то условљено потискивањем угарскевојске на своје јужне границе и нестанком система одбрамбених вазалних земаља.Недостатак финансијских средстава и заинтересованости сукобљених западноевропскихдржава натерале су краља Матију да одбрану своје државе организује ослањајући се наона средства која је имао. Корисног сваезника је видео у српским ратницима, до тадавећ прекаљеним борцима против Османлија. Увиђајући да ће њихова борбена вештина,уз финансијску подршку у виду пореза насељених српских кметова, бити корисна,одлучио је да их плански насељава на јужним ободима своје државе. Настојећи да својезамисли учини стварношћу краљ Матија се користио и насилним методама одвлачењасрпског становништва и спаљивањем њихових места становања, али и финансијскимолакшицама и толерантним ставом према њиховој вери. Угарски владар је, осим тога,као и османски султан, користио форме српске државности за решавање проблемаунутрашње политике. Тако је настало Босанско краљевство, које је краљ Матијаповерио угарском магнату Николи Илочком...

Opis (srp)

Историја - Историја српског народа у средњем веку / History - History of Serbian people in the Middle Ages Datum odbrane: 01.02.2022.

Jezik

srpski

Datum

2021

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Istorija srednjeg veka

King Matthias Corvinus, Serbs, despot, Brankovićs, Vuk Grgurević, Jakšićs, Miloš Belmužević, hussars, nasadists, Serbian Orthodox Church, Serbian-Hungarian relations, migrations, Hungary, Ottoman Empire

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Istorija srednjeg veka

краљ Матија Корвин, Срби, деспот, Бранковићи, Вук Гргуревић, Јакшићи, Милош Белмужевић, Српска православна црква, српско-угарски односи, миграције, Угарска, Османско царство