Naslov (srp)

Didaktički aspekti samoregulacije učenja darovitih

Autor

Гојков Рајић, Александра
Стојановић, Александар

Publisher

Opis (srp)

Monografija Didaktički aspekti samoregulacije učenja darovitih nastala je iz potrebe da se napravi celina od, kako u naslovu stoji, nekoliko didaktičkih aspekatasamoregulacije učenja i razvoja, s’ posebnim akcentom na nalaze istraživanja načina učenja i poučavanja darovitih. Većina ovih sadržaja je saopštavana na naučnim skupovima i u delovima, užim celinama objavljena u zbornicima, dakle, rasuta, te nedostupna na jednom mestu. Ovde su isti tematski uređeni, neki od tekstova prerađeni i dopunjeni da budu prihvatljivi ne samo za naučne, istraživačke svrhe, nego i praktične. U ovoj monografiji uzeti su tako u obzir aspekti koji čine kontekst savremenih obrazovnih kretanja, kojima je obeleženo vreme i uslovi u kojima se odvijaju procesi učenja i poučavanja, a tu su se na prvom mestu našli opšti, globalni paradigmatski preokret u razumevanju društvene uloge i funkcije znanja i obrazovanja darovitih, izazvan neoliberalnom ideologijom i instrumentima društvene i ekonomske kontrole, kao predznakom trenda ere globalne ekonomije znanja, zatim skica teorijskog diskursa poststrukturalizma ili postmoderne u filozofiji obrazovanja i tendencija kritičko-emancipatpornih struja: kontekst u kome se očekuje inaugurisanje smernica o tendencijama emancipacije sapostojanja mnoštva perspektiva, kao suštinske i fundamentalne postavke u postmodernoj filozofiji obrazovanja. U prethodni kontekst ušle su promene u shvatanjima metafizičkih postavki u proučavanju didaktičkih fenomena i podsticanje darovitosti iz ugla ideološke i kontekstualne neusaglašenosti i izostanka koncenzusa, koje prate instaliranje nerazjašnjenih vidova obrazovnih aktivnosti, kao instrumenata strategije, taktike, i tehnike oblikovanja načina poželjnih sa tačke gledišta onih koji vrše moć. U isti kontekst spada i razmatranje potrebe za suočavanjem sa razlikama u aksiološkim, kulturnim, istorijskim i drugim razlikama sistema zemalјa koje se kopiraju bez prethodnih teorijskih diskursa, a pominju se i nalazi retkih empirijskih provera i procena efekata reformskih talasa koji su prethodnih decenija zapljusnuli Srbiju, region, Evropu, a sada već pod uticajem sve veće globalizacije i svet. Iza prethodnog, posebna pažnja posvećuje se aspektu teorijskog konteksta samoregulacije u kome se razmatra pitanje shvatanja koncepta samoregulacije procesa učenja i u okviru ovoga usmerenost kognitivne psihologije ka istraživanju uloge koncepata poput ciljeva, motivacije i afekta, 10kao značajnih aktera u modelima samoregulacije učenja i ponašanja, zatim doprinos motivacije i kognicije u Bandurinoj socijalno kognitivnoj teoriji, kao faktori samoregulacije akademskih postignuća darovitih. Jedno od značajnih pitanja u ovom aspektu odnosi se na istraživačke linije: ličnu i socijalnu perspektivu, te se iste diskutuju iz ugla teorijskog konteksta i modela samoregulacije. Ovim se stvara prostor za sagledavanje praktičnih implikacija teorije samodeterminacije za didaktičke strategije i instrukcije, kao faktora samoregulacije akademskih postignuća darovitih. Poseban aspekat je ličnost pojedinca kao faktora personalizacije didaktičkih postupaka, a u ovome posmatra se značaj verovanja o samoefikasnosti za postavljanje nivoa i vrste ciljeva i njihov uticaj na formiranje standarda ostvarenja i strategija za dosezanje istih. U skladu sa prethodnim je i aspekt učestvovanja ličnosti u sopstvenom procesu učenja, pokretanjem sopstvenih metakognitivnih procesa, motivacionih resursa i usmeravanjem misli i osećanja u pravcu ostvarivanja postavljenih ciljeva. Iz ovog ugla posmatra se funkcionalistički pristup u savremenim tendencijama standardizacije obrazovanja i pitanje obrazovnih standarda darovitih, kao indikatora postignuća izvanrednosti i kompleksnosti fenomena izuzetnosti i opravdanja za definisanje standarda postignuća. Didaktičke instrukcije i metakognitivne sposobnosti čine poseban deo pitanja samoregulacije učenja u diskursu socijalne i individualne perspektive u ovoj monografiji, koji je u prvom redu značajan za buduće, ali i za one koji se već nalaze u radu sa darovitima, praktičare, istraživače, kao i one koji su u obrazovnoj politici na zadacima tumačenja naučnih i društvenih (teorijskih i praktičnih) osnova reformskih zahvata koji se preduzimaju i pretakanja istih u regulacione tokove. Jedno od pitanja u složenosti didaktičkih aspekata koji se u ovoj monografiji nastoje povezati, umrežiti i na taj način, makar delimično, “uhvatiti“ kompleksnost fenomena samoregulacije učenja i razvoja darovitih su reformske promene u obrazovanju i didaktički koncepti - administrativni i organizacioni aspekti strukturnih promena u ogledalu kvaliteta studija i nauke na univerzitetu, posmatrani iz didaktičkog aspekta participativne epistemologije, odnosno ostvarivanja emancipatornih potencijala studenata. Ovim se posmatraju pitanja visokoškolske didaktike i funkcije ostvarivanja ciljeva usmerenih ka samoorganizovanom učenju studenata, samoodgovornim i samoodređenim karakteristikama koje imaju svrhu usmeravanja ka kompetencijama očekivanih u svetu rada i aktuelnih društvenih tokova. Refleksije o ovim pitanjima potkrepljene su nalazima istraživanja u oblasti metode diskursa kao didaktičkog konteksta za emancipatorno samoodređivanje u situaciji učenja darovitih studenata, humanističke interpretacije procesa učenja i motivacije i metateorijske rasprave o “didaktici orijentisanoj ka studentima“. 11Na kraju se daju i praktični aspekti prethodnih sadržaja u razmatranju nalaza istraživanja značaja afektivnog domena, ili emotivnog stanja za percepciju i produkciju onih koji uče strani jezik. Dakle, glotodidaktički fokusi zasnivaju diskurs na nalazima neuroloških istraživanja o uticaju emocija na strani jezik, zatim na značaju depresivnosti, zabrinosti, straha i drugih negativnih emocija, kao faktora frustracija, dekoncentracije i sl. i iz praktičnog ugla razmatra se više aspekata problema jezičke anksioznosti darovitih u učenju stranog jezika. Dakle, glotodidaktičke dileme razmatraju se na osnovu nalaza istraživanja o pitanjima afektivnog filtera za učenje stranog jezika, komponenata samoregulacije učenja stranog jezika; veze emocionalne stabilnosti kao crte ličnosti i načina atribucije neuspeha, uspeha i suočavanja sa neuspehom, kao elementima samoregulacije u učenju stranog jezika darovitih, čime se zaokružuje skica više didaktičkih aspekata o kompleksnim pitanjima složenog fenomena samoregulacije učenja i razvoja ličnosti, s’ uverenjem da nalazi istraživanja i refleksije o vezama metateorijskog nivoa i transfera teorijskih postavki u praktične didaktičke modele i instrukcije može da bude od koristi svima koji se na neki način nalaze uz darovite za podsticanje razvoja njihovih sposobnosti i upućivanje u strategije učenja na putu samoregulacije razvoja ličnosti na razmeđi individualne i socijalne perspektive.

Jezik

srpski

Datum

2021

Licenca

© All rights reserved

Deo kolekcije (1)

o:25609

Факултет за образовање учитеља и васпитача Уни...