Увод у методику развоја говора
У најопштијем смислу, методика се обично дефинише као смишљено посту-пање при раду, са циљем да се постигне неки успех и досегне истина или сазнање – одређени пут и начин испитивања, мишљења и делања. Таква дефиниција указује макар на три димензије методике које је битно одређују. Прва се тиче поступања, пута и начина. Друга је везана за успех, истину и сазнање. Трећа је имплицитно садржана у поменутој дефиницији и налази се између поступања и успеха, путаи истине, начина и сазнања – то је димензија која се тиче учесника у методичком процесу: васпитача и детета, односно наставника и ученика. У вези са свим овим аспектима методике може се поставити низ питања.Најпре, постоји ли један пут или више њих? Ако је један, како знамо да је прави? Ако је путева више, од чега зависи то који је прикладан у одређеном тренутку и на одређеном месту? Кад је реч о циљу ка којем пут води, можемо се питати о томе да ли одрасли – васпитачи или наставници – од почетка знају шта се на крају пута налази и само усмеравају дете ка ономе што је њима, одраслима, већ познато? Или се стаза сазнавања увек изнова ствара у размени искустава одраслог и детета, водећи непознатом и неизвесном циљу? Коначно, да ли нам је неопходан неки одређен циљ или је нагласак на путу сазнавања?
srpski
2021
© All rights reserved