Naslov (srp)

Индустријализација Југославије: планови и пракса : докторска дисертација

Autor

Rakonjac, Aleksandar, 1990-

Doprinosi

Čavoški, Jovan, 1981-
Radojević, Mira, 1959-
Životić, Aleksandar, 1981-
Dimić, Ljubodrag, 1956-
Cvetković, Vladimir, 1972-

Opis (eng)

The end of the Second World War was a radical turning point in the history of the Yugoslav space. On the ruins of the Kingdom of Yugoslavia in the whirlwind of war, the Communist Party of Yugoslavia began at the same time the struggle for liberation from foreign occupation and the revolutionary war for the creation of a new socialist society. The four-year efforts of this, pre-war marginal and illegal political organisation, resulted in a complete triumph. The state was completely liberated from the Germans by mid-May 1945, and the civil war was brought to an end. There were no more obstacles on the road of establishing total power. Communist rulers confronted several serious problems in the early days of their rule. Economic backwardness and four years of war destruction were a heavy burden for the newly formed Yugoslav republic. Great human sacrifices, mentally disoriented population due to four years of suffering, general scarcity, misery and hunger, additionally hindered the normalisation of everyday life. In such circumstances, one of the most important issues was the reconstruction of the devastated country. The two-year effort of the whole society bore fruit. By the beginning of 1947, the economy was renewed, reorganised and preparations were made for the transition to a command-planning economy by establishing planning institutions on the Soviet model. The First Five-Year plan of industrialisation was adopted in April 1947, and it anticipated an intensive capacity building of heavy industry with a special emphasis on ferrous metallurgy, metal processing industry and mechanical engineering. Great hope was placed in the aid of the ‘First State of Socialism’, the Soviet Union, which in the ideological sense represented a ‘model state’ according to which the state and society were to be built.The excessive ambitions of the Yugoslav leadership collided with the modest economic possibilities of Soviet Russia to provide the required capital goods, while on the other hand, Czechoslovakia delayed the agreed deliveries by demanding cover in the Yugoslav counter-deliveries. Highly industrialised Czechoslovakia procrastinated, wanting to keep the Yugoslav economy in a subordinate position on the one hand, while on the other hand, its economy harnessed almost all available capacities for the needs of the reconstruction of the USSR. At the end of 1947, the Yugoslav leadership, faced with the crisis of agricultural production, was forced to start thinking about procuring capital equipment on the markets of capitalist countries. In this regard, contacts were established with US representatives in order to overcome misunderstandings in mutual relations with the final aim to unblock the Yugoslav monetary reserves. For Stalin and the Soviet leadership, along with independent Yugoslav actions toward the Greek partisans, city of Trieste and the issue of the Balkan Federation, it was ‘the straw that broke the camel's back’. The beginning of the political conflict between CPY-ACP(b) soon grew into a conflict between the two states. The resolution of the Inform Bureau from the end of June 1948 became the watershed of Yugoslav postwar history. Political pressures and economic sanctions had begun to feel more intensely during the second half of the year, and as early as the beginning of 1949, a total blockade followed. The imposed economic embargo forced the Yugoslav leadership to turn to the West. In a very short time, Yugoslavia reached an agreement with the United States, which opened the door to the markets of Western countries. The great sacrifices of the population and especially of workers, reparations from Germany, cooperation with the Western bloc of states, the engagement of foreign skilled labor and the narrowed front of investments in key facilities, decisively contributed to ‘salvation’ of the First Five-Year Plan. Despite the fact that the goals of the Plan in all segments were not accomplished by the end of 1952, Yugoslavia achieved impressive results in the construction of heavy and medium industry and thus laid the foundations for accelerated economic development in the 1950s.The research was mostly performed by analysing archival sources stored in the funds of the Archives of Yugoslavia, the Diplomatic Archives of the Ministry of Foreign Affairs of the Republic of Serbia, the Archives of Serbia, the Archives of the National Bank of Serbia, the Historical Archives of Belgrade, the Archives of Vojvodina and the Archives of Slovenia. The dissertation is additionally complemented by numerous domestic and foreign published sources, relevant literature, periodicals and press. In the methodological sense, the classical historiographical method was used, supported by the methods of related social sciences and humanities.

Opis (srp)

Крај Другог светског рата био је радикална прекретница у историји југословенског простора. На развалинама Краљевине Југославије у ратном вихору Комунистичка партија Југославије започела је у исто време борбу за ослобођење од стране окупације и револуционарни рат за стварање новог социјалистичког друштва. Четворогодишњи напори ове до рата маргиналне и илегалне политичке организације резултирали су потпуним тријумфом. Држава је до средине маја 1945. године била потпуно ослобођена од Немаца, а грађански рат је приведен крају. На путу успостављања тоталне власти није стајала више ниједна препрека. Комунистички властодржци суочили су се са неколико озбиљних проблема у првим данима владавине. Привредна заосталост и четворогодишња ратна разарања били су тешко бреме за новоформирану југословенску републику. Велике људске жртве, психички дезоријентисано становништво услед четворогодишње патње, свеопшта оскудица, беда и глад, додатно су отежавали нормализацију свакодневнице. У таквим околностима једно од најважнијих питања била је обнова девастиране земље. Двогодишње напрезање целог друштва уродило је плодом. Привреда је до почетка 1947. године обновљена, реорганизована и извршене су припреме за прелазак на командно-планску привреду оснивањем планских институција по совјетском узору. Први петогодишњи план индустријализације усвојен је априла 1947. године и антиципирао је интезивно подизање капацитета тешке индустрије са посебним акцентом на црну металургију, металопрерађивачку индустрију и машиноградњу. Велике наде полагане су у помоћ „прве земље социјализма“, Совјетски Савез, који је у идеолошком смислу представљао „државу образац“ према коме је требало изграђивати државу и друштво.Превелике амбиције југословенског руководства судариле су се са скромним привредним могућностима Совјетске Русије да пружи тражена капитална добра, док је са друге стране Чехословачка одуговлачила са уговореним испорукама захтевајући покриће у југословенским противиспорукама. Високо индустријализована Чехословачка одуговлачила је желећи са једне стране да југословенску привреду држи у подређеном положају, док је са друге стране њена привреда готово све расположиве капацитете упрегла за потребе обнове СССР-а. Крајем 1947. године, југословенско руководство суочено са кризом аграрне производње, било је принуђено да почне да размишља о набавкама капиталне опреме на тржиштима капиталистичких земаља. С тим у вези успостављени су контакти са представницима САД ради превазилажења неспоразума у међусобним односима у циљу деблокирања југословенских монетарних резерви. За Стаљина и совјетско руководство, уз самосталне југословенске иступе према грчким партизанима, Трсту и питању Балканске федерације, то је била „кап која је прелила чашу“. Почетак политичког сукоба између КПЈ-СКП(б) убрзо је прерастао у сукоб две државе. Резолуција Информбироа с краја јуна 1948. године постала је вододелница југословенске послератне историје. Политички притисци и економске санкције почеле су да се осећају све интензивније током друге половине године, а већ почетком 1949. уследила је тотална блокада. Наметнути економски ембарго натерао је југословенско руководство да се окрене Западу. У веома кратком року Југославија се нагодила са Сједињеним Америчким Државама чиме је отворила врата тржишта западних земаља. Велика одрицања становништва и посебно радништва, репарације из Немачке, сарадња са Западним блоком држава, ангажовање стране стручне радне снаге и сужени фронт инвестиција у кључне објекте, одлучујуће су допринели „спасењу“ Првог петогодишњег плана. Упркос томе што циљеви плана у свим сегментима нису постигнути до краја 1952. године, Југославија је постигла импресивне резултате у изградњи тешке и средње индустрије и тиме поставила темеље убрзаног привредног развоја 50-их година 20. века.Истраживање је углавном обављено анализом архивских извора похрањених у фондовима Архива Југославије, Дипломатског архива Министарства спољних послова Републике Србије, Архива Србије, Архива Народне банке Србије, Историјског архива Београда, Архива Војводине и Архива Републике Словеније. Дисертација је додатно употпуњена бројним домаћим и страним објављеним изворима, релевантном литературом, периодиком и штампом. У методолошком смислу, коришћен је класичан историографски метод потпомогнут методама сродних друштвених и хуманистичких наука.

Opis (srp)

Историја - Историја 20. века / History - 20th Century History Datum odbrane: 09.11.2021.

Jezik

srpski

Datum

2021

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, 1945-2006.

Yugoslavia, USSR, industrialisation, electrification, economy, CPY, First Five-Year Plan

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, 1945-2006.

Југославија, СССР, индустријализација, електрификација, привреда, КПЈ, Први петогодишњи план