Naslov (srp)

Комунистичка партија Југославије и албанско питање у Југославији: 1919-1946 : докторска дисертација

Autor

Bojković, Dušan, 1987-

Doprinosi

Gatalović, Miomir, 1981-
Životić, Aleksandar, 1981-
Radojević, Mira, 1959-
Dimić, Ljubodrag, 1956-
Ristanović, Petar, 1985-

Opis (eng)

Doctoral dissertation “The Communist Party of Yugoslavia and the Albanian question in Yugoslavia1919 – 1946” has been written using both published and unpublished archival sources,periodicals, memoirs and academic literature. The chronological span of the dissertation starts withunification of Yugoslav social democratic parties which occurred during the middle of April of1919 and ends with the proclamation of constitution of Federal People’s Republic of Yugoslavia atthe end of January of 1946. The dissertation follows the development of national policy towards theAlbanian population within Yugoslavia in the aforementioned period. Despite the significance ofthe Albanian question in the southern parts of Yugoslav territory during the first decade of the Party’sactivity, Yugoslav communists were not discussing the issue of the position of Albanian minority.The CPY leadership considered the Croatian question to be more important, as they consideredit to be a part of the key issue, which was the existence of Yugoslavia itself as a state. Communistactivities in the south of the country during the twenties were overshadowed by the Party’s innerdissents regarding the assessment of “revolutionary situation” in the country, its attitude towardsfarmers, workers’ unions and youth organizations, and the participation of communists in country’sparliamentary activities. The Albanian question was opened within the CPY at the end of the twentiesand the beginning of the thirties under the inertia of the Party’s revolutionary disposition, whichwas during the time of the fiercest persecutions by the Yugoslav ruling regime against the remnantsof communist organizations within the country. At the same time the process of reshaping the Party’sstructure at the south of the country was started, hinting at the upcoming development of autonomyfor the area of Kosovo and Metohija. Besides that, there was a growing awareness amongthe Yugoslav communists about the importance of the Albanian question, though it was mostlyviewed in its narrower form as the “Kosovo question”. The national policy of CPY towards the Albanianpopulation, which was formed at the end of the thirties, gained its prominence during theSecond World War. The policy resulted in forming of distinctive Albanian partisan units, Albanianorganizations within the Party and the organs of “people’s government” on the territory of Kosovoand Metohija, and Presevo and western Macedonia. Nonetheless, the Albanians took very little partin the development of national liberation struggle. The massive scope of Albanian insurrectionagainst the new Yugoslav regime which occurred after the war and which was concurrent to theefforts of the new regime to politically and culturally emancipate the Albanian minority, testifies tothe disposition of the majority of the Albanian populace.

Opis (srp)

Докторска дисертација „Комунистичка партија Југославије и албанско питање у Југо-славији 1919–1946“ написана је на основу необјављених и објављених архивских извора,периодике, мемоарске и стручне литературе. Хронолошки оквир теме омеђен је, с једнестране, уједињењем југословенских социјалдемократских странака средином априла 1919, ас друге усвајањем Устава Федеративне Народне Републике Југославије крајем јануара 1946.Дисертација прати развој националне политике Комунистичке партије Југославије премаалбанском становништву на југословенском тлу у наведеном периоду. Насупрот значајуалбанског питања за прилике на југословенском југу, током прве деценије постојања Партијејугословенски комунисти нису говорили о проблему положаја албанске мањине. За руковод-ство КПЈ умногоме значајније било је хрватско питање, као кључно питање за опстанак југо-словенске државе. Деловање комуниста на југословенском југу током двадесетих годинаостало је у сенци унутарпартијских распри везаних за питање процене „револуционарнеситуације“ у земљи, затим односа КПЈ према сељаштву, радничким синдикатима и омладин-ским организацијама, учешћу комуниста у парламентарном животу југословенске државе.Албанско питање отворено је унутар КПЈ крајем двадесетих и почетком тридесетих годинапод инерцијом револуционарног расположења партијског руководства, у време најоштријихборби југословенског режима са остацима комунистичких организација у земљи. Истовреме-но је започет процес преобликовања партијских структура на југу земље, наговештавајућибудући развој аутономије простора Косова и Метохије. Осим тога, међу југословенскимкомунистима сазревала је свест о значају албанског питања, мада је оно најчешће посматраноу суженом обиму, као „косовско питање“. Утврђена крајем тридесетих година, националнаполитика КПЈ према албанском становништву оснажена је током Другог светског рата. Њеноисходиште представљало је стварање јединствених албанских партизанских одреда, албан-ских партијских организација и органа „народних власти“ на терену Косова и Метохије,Прешева и западне Македоније. Ипак, Албанци су углавном остали изван токова развојанародноослободилачке борбе. О таквом расположењу већине албанског становништва све-дочила је и масовност албанске побуне против нових југословенских власти након рата, којаје текла упоредо са напорима југословенске државе на пољу националне, политичке и кул-турне еманципације албанске мањине.

Opis (srp)

Историја - Историја Југославије / History - History of Yugoslavia Datum odbrane: 21.12.2021.

Jezik

srpski

Datum

2021

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 4.0 - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 4.0 International License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, 20. i 21. vek

Yugoslav state, Communist Party of Yugoslavia, Albanians, Albanian question, “Kosovo question”, Serbian question, Kosovo and Metohija, Miladin Popovic, Fadil Hoxha, Dusan Mugosa

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, 20. i 21. vek

југословенска држава, Комунистичка партија Југославије, Албанци, албанско питање, „косовско питање“, српско питање, Косово и Метохија, Миладин Поповић, Фадиљ Хоџа, Душан Мугоша