Naslov (srp)

Заштита архивске грађе савезних органа у Југославији: (1945-1991) : докторска дисертација

Autor

Živković, Jasmina, 1964-, 12091495

Doprinosi

Dimić, Ljubodrag, 1956-, 12453735
Radojević, Mira, 1959-, 12533095
Životić, Aleksandar, 1981-, 12124519
Mirković, Zoran, 1965-, 12696423

Opis (eng)

Archival materials of the highest state bodies are among the most significant documented historical sources, which testify to the origin, development, transformation or termination of a particular state entity. Archival records of the federal authorities of the Socialist Federal Republic of Yugoslavia also contain information regarding the social, political, economic, domestic and international legal circumstances of the time of former Yugoslavia and the people who constituted it. The historical, usable or scientific value of archival materials exists only if they are preserved in their entirety, or at least to the fullest extent, processed and recorded, and protected in such a way as to provide their controlled availability and use for research purposes. The methodology of preservation and protection framed by archival norms and professional rules is therefore a highly significant segment for the process of ensuring the permanent character of archival documents of the highest national and state interest. The subject of this doctoral dissertation is the system of protection of archival materials of federal character from the founding of the federal Yugoslav state to its disappearance from the domestic and international political scene. In search for historical roots which raise awareness of the need to protect the most important state files, we have outlined the developmental pathway of federal archival legislation, the institutionalization of the system of protection of the Federation’s archival materials through the public federal archive and specialized federal archives, as well as the scope of archival activity regarding the preservation of this archival heritage at a time when the state as its creator was already in the process of disappearing. The change in social circumstances, which has repeatedly been recorded in the history of the Federal Republic of Yugoslavia, also influenced the attitude towards the evaluation of the status of federal archives, which had been developing into federal organizations or cultural institutions from state bodies formed in the postwar period of the dominant unity of the federal state authorities until the gradual decrease in their power. The Communist Party of Yugoslavia/Union of Communists of Yugoslavia was the undisputed creator of state politics and all areas of sociopolitical and economic life of the country, and the field of culture and protection of archival heritage was therefore marked by the idea of ideological selection between relevant and irrelevant historical reminiscence. Therefore, archives and archival officers that used professional principles rather than ideological ones in order to preserve the wholeness of archival funds created through the work of The Socialist Federal Republic of Yugoslavia and its unitary predecessors had an important role. The federal state apparatus itself underwent several transformations. In the dynamic life of the Federation, there were recorded several abolitions of some organs and establishment of others, as well as division, merger or expansion of functions and restructuring. That affected the formation of archival funds, which increased the amount of systematized and described historical sources for studies regarding the history of Yugoslavia as well. Professional competence and education, civil servants’ awareness about the need to preserve or not preserve acts which they themselves helped create, were other criteria for the thought of the connection between the ‘proclaimed and the real’, in the field of preservation of relevant archival sources regarding the contemporary history of the Yugoslav people. The influence of comparative archival science, as well as international archival standards, were not negligible in the process of advancement of methodology of preserving and protecting federal archival funds. In emergency situations and times that followed the breakup of Federal Yugoslavia, there have been numerous challenges that question the survival of the former federal state’s archival funds and thus the principles of provenance/affiliation as basic principles of archival science as well. According to the topic and the subject of the research, we have tried to look at all aspects of the matter of protection of archival materials of the federal organs of the Federal Yugoslavia in this dissertation and based on the analysis we have tried to draw reasonable conclusions along with recommendations that would ensure the supremacy of professional archival principles in the future fate of the archival funds of the former socialist Yugoslav state

Opis (srp)

Архивска грађа највиших државних органа представља један од најзначајнијих документованих историјских извора, који сведоче о настанку, развоју, трансформацијама или престанку одређене државне целине. У архивским записима савезних органа Социјалистичке Федеративне Републике Југославије налазе се и сазнања о друштвеним, политичким, економским, унутрашње или међународно-правним приликама времена чији су савременици били некадашња Југославија и народи који су је конституисали. Историјску, употребну или научну вредност архивска грађа савезне провенијенције има само уколико је сачувана у целини, или бар у највећем свом обиму, обрађена и евидентирана, те заштићена на начин који би обезбедио њену контролисану доступног и коришћење у истраживачке сврхе. Стога је методологија чувања и заштите, уоквирена архивском нормативом и стручним правилима, веома важан сегмент за обезбеђивање трајног карактера архивских докумената од највишег државног и националног интереса. Предмет ове докторске дисертације је систем заштите архивске грађе савезног карактера од оснивања савезне југословенске државе до њеног нестанка са унутрашње и међународне политичке сцене. Трагајући за историјским коренима образовања свести о потреби заштите најзначајнијих државних списа, приказали смо развојни пут савезног архивског законодавства, институционализацију система заштите архивске грађе федерације посредством савезног архива јавног карактера и специјалних савезних архива и домете архивске делатности у погледу сачуваности ове архивске баштине у времену када се држава као стваралац исте, већ налазила у процесу нестајања. Преображај друштвених прилика, у више наврата забележен у историји савезне Југославије, утицао је и на ставове о евалуацији статуса савезних архива, који су од државног органа, образованог у послератном периоду доминантног јединства федералне државне власти, до постепеног њеног развлашћивања, прерастали у савезну организацију или установу културе. Комунистичка партија Југославије/Савез комуниста Југославије била је неприкосновени креатор државне политике и свих области друштвено-политичког и економског живота земље, па је и област културе и заштите архивске баштине носила печат идеолошког селектована важног од неважног историјског сећања. Утолико је значајнија била улога архива и архивских посленика, који су применом стручних начела, а не идеолошких, настојали да сачувају целовитост архивског фонда насталог радом југословенске федералне државе, али и њене унитарне претходнице. Савезни државни апарат је и сам прошао кроз више трансформација. У динамичном животу федерације забележена су бројна гашења једних, формирања других органа, међусобне поделе, припајања или проширивања функција, реструктурирања. То је утицало на образовање архивских целина односно архивских фондова, чиме се повећавала и количина систематизованих и описаних историјских извора за проучавање историје Југославије. Стручна оспособљеност и образовање, свест државног чиновника о потреби да сачува или не, акта у стварању којих је и сам учествовао, представљали су још један критериј промишљања односа „прокламованог и стварног“, у сфери очувања релевантних архивских извора о савременој историји југословенских народа. Утицаји упоредне архивистике, као и међународни архивски стандарди, нису били занемарљиви за унапређење методологије чувања и заштите савезних архивских фондова. У ванредним ситуацијама и времену које је уследило после распада федеративне Југославије, бројни су изазови који доводе у питање опстанак архивског фонда некадашње савезне државе, самим тим и начела провенијенције/припадности, као једног од основних начела архивистике. Према постављеној теми и предмету истраживања, у раду смо настојали да сагледамо све аспекте проблематике заштите архивске грађе савезних органа федеративне Југославије и на основу анализе изведемо утемељене закључке са препорукама које би осигурале превагу стручних архивистичких принципа у даљој судбини архивског фонда некадашње социјалистичке југословенске државе

Opis (srp)

Историја - Историја Југославије / History - The History of Yugoslavia Datum odbrane: 02.12.2020.

Jezik

srpski

Datum

2020

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Arhivistika

архивска грађа, федерација, савезни органи и организације, савезни архив, специјални архиви, архивско законодавство, систем заштите, принцип провенијенције, методологија архивског рада, однос архивистике и историје

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Arhivistika

archival materials, federation, federal organs and organizations, federal archives, special archives of the Federation, archival legislation, protection system, a principle of provenance, methodology of archival work, relationship between archival science and history