Naslov (srp)

Суспензивни вето председника републике

Autor

Đorđević, Miroslav Đ., 1985-, 59821577

Doprinosi

Petrov, Vladan, 1975-, 12897895
Simović, Darko, 1975-, 13913191
Stanković, Marko, 1980-, 12942183

Opis (srp)

Институт суспензивног вета председника републике сматра се једном од класичних тема уставног права, која до сада пак није побудила продубљеније интересовање наше уставноправне науке. Сразмерно томе колико је пажње у литератури посвећено неким другим председничким овлашћењима, може се рећи да је ситуација слична и када је реч о иностраним ауторима. Он пак заслужује већу пажњу и то не само због свог значаја у уставноправном поретку (ради се о овлашћењу које је важан чинилац међусобног односа највиших власти), већ и због чињенице да је теоријски гледано интересантан – услед свог порекла, те различите еволуције широм света, суспензивни вето се данас јавља у готово свим републикама на свету, али у веома различитој форми, са различитим одликама и сврхом. Из разлога такве хетерогености приметна су значајна одступања у дефинисању и теоријским квалификацијама овог института у доктринама разних земаља, које су по правилу окренуте „ка унутра“, тј. превасходно ка сопственом уставном решењу овог института. Закључци изведени таквим приступом су зато најчешће непримењиви универзално. Како уставно право као наука тежи да прикупи, обради и научно систематизује знања из своје области, извлачећи када је то могуће и генералне закључке, поставило се у писању овог рада питање да ли се конкретно институту суспензивног вета може прићи на начин који би успео да га у задовољавајућој мери објасни у читавом свету, једним универзалним приступом. Покушај давања одговора на ово питање је подразумевао опсежно упоредноправно и доктринарно истраживање пре свега са циљем изналажења објашњења шта је суспензивни вето, шта све он може да подразумева и какво његово дејство у конкретном систему може бити. Суспензивни вето је у САД, земљи у којој је у својој модерној форми и настао, данас једно моћно политичко средство у рукама председника, које чини важан елемент система „кочница и равнотежа“. Са друге стране, нпр. у Немачкој овај институт постоји у једној својој најсведенијој форми, која је обимом и квалитетом толико сужена да се у немачкој литератури најчешће и не доживљава као вид суспензивног вета. Фундаментално дихотомна природа овог института (под којом се подразумева његов политички, као и аспект контроле уставности) у неким земљама је јасна, те су предвиђене различите процедуре после његовог коришћења, у другим (међу којима је и Србија) поступак се униформно своди на поновно изгласавање ветираног предлога закона у парламенту, а постоје и оне државе у којима је суспензивни вето само и искључиво средство за заштиту уставности, по чијем улагању улогу игра само уставни суд и то чак не увек по аутоматизму. У овој дисертацији се тако, после разматрања разноврсних појавних облика и изузетака у упоредном праву, анализирају поједини елементи овог института и тежи утврђивању онога што је заједничко за сва решења широм света. То је довело до закључка да је суспензивни вето најбоље дефинисати као овлашћење председника републике да недвосмисленом изјавом воље условно ускрати акт промулгације изгласаном предлогу закона који му је достављен на потпис, о чијој ће судбини коначну одлуку потом донети парламент или уставно судство. Догматска анализа читавог низа елемената који чине овај институт, у комбинацији са упоредноправним истраживањем показује да је могуће, са једне стране, говорити о идеалном типу регулативе суспензивног вета за потребе конкретног уставноправног поретка, као и да се, са друге стране, мноштво појавних облика може свести на четири основна модела, односно приступа овом овлашћењу. У тези су зато (подразумева се у неопходном контексту положаја председника републике) изложени и детаљно анализирани амерички модел, немачки модел, француски, пољски и мађарски модел (последња три као значајне варијације једног суштински истог приступа) и коначно српски модел, који се поред наше земље среће и у низу других, али је за нас, разумљиво, од посебног значаја, па је стога он на примеру Србије и изложен.

Opis (srp)

Društvene nauke / Ustavno pravo Social sciences / constitutional law Datum odbrane: 21.10.2020.

Opis (eng)

The institute of presidential veto is considered to be one of the “classical” topics of constitutional law. However it has not caused a more substantial interest in our doctrine. Considering the amount of attention given to other presidential powers in literature, one can conclude that there is a similar situation among foreign scholars as well. Nevertheless it certainly requires greater attention, not only for its significance for constitutional legal order (this power is an important element and determent of relations between highest powers), but also for the fact that it presents one interesting institute from the theoretical aspect – due to its origin and different evolution worldwide, presidential veto power is today present in almost all the republics in the world, albeit in rather different forms, with different features and purposes. Due to such heterogeneity, there are great variations in definition and theoretical qualifications of this institute in the doctrines of different countries, which are however by default turned primarily towards their own constitutional solution for this institute. The conclusions derived by such approach are therefore often not universally applicable. As constitutional law as a science strives to collect, process and scholarly classify the knowledge from its field, deriving general conclusions when possible, the author of this paper considered whether the institute of presidential veto could be observed in such a manner so as to sufficiently explain it worldwide, through one universal approach. The attempt to provide an answer to this question included a comprehensive comparative law and principled research, primarily with a view to explaining the meaning of presidential veto power, all its possible implications and possible effect in a particular system. In the US, being the country of origin of presidential veto in its modern form, it is a powerful political means in the hands of the president and an important element of the “checks and balances” system. On the other hand, in Germany for instance, this institute only exists in its most basic form, with scope and quality being so narrow that the German literature even does not consider it as a form of presidential veto power. Fundamentally dichotomous nature of this institute (which implies its political aspect and the aspect of control of constitutionality) is clear in certain countries and it envisages different procedures upon its application; in other countries (including Serbia) the procedure that is uniformly applied is re-voting of the vetoed bill in the parliament, while there are also countries where presidential veto is exclusively used as a means for protection of constitutionality and after its putting the only role is that of the constitutional court, which is sometimes not even by default. Having considered different manifestations and exceptions in comparative law, this dissertation analyses individual elements of this institute and strives to establish a common denominator for all solutions worldwide. This led us to a conclusion that the presidential veto is best described as power of president of the republic to make a simple declaration of will and thus conditionally dismiss the promulgation of the voted bill submitted for signature, which will be ultimately subject to final decision by the parliament or constitutional court. The dogmatic analysis of a series of elements comprising this institute, combined with the comparative law research, indicates that it is possible, on one hand, to talk about the ideal type of presidential veto power regulation for the needs of a particular constitutional legal order while, on the other hand, the multitude of manifestations can be summed up in four basic models i.e. approaches to this power. Therefore, the thesis (implying in the necessary context the status of president of the republic) outlines and analyses in detail the US model, German model, French, Polish and Hungarian models (as three significant varieties of one essentially the same approach) and finally the Serbian model which can also be observed in a number of other countries but which is understandably most important for us and is therefore demonstrated on the example of Serbia.

Jezik

srpski

Datum

2020

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Pravne nauke

presidential veto, president of the republic, powers of the president of the republic, promulgation of law, legislative procedure, parliament, control of constitutionality, constitutional law, comparative law.

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Pravne nauke

суспензивни вето, председник републике, овлашћења председника републике, промулгација закона, законодавни поступак, парламент, контрола уставности, уставно право, упоредно право.