Naslov (srp)

Рефигурација ликова у прози Радомира Константиновића : докторска дисертација

Autor

Šljivić, Sonja, 1981-, 27933799

Doprinosi

Pantić, Mihajlo, 1957-, 12486759

Opis (srp)

У докторској дисертацији „Рефигурација ликова у прози Радомира Константино-вића“ представљен је књижевноисторијски контекст настајања Константиновићевог дела и његова рецепција, а потом је његов фикционални опус анализиран с акцентом на транстекстуалним везама, посебно с аспекта рефигурације ликова из хипотекстова, те комуникације с хипотекстовима. Истраживањем су обухваћени романи, есеји и транзитивне форме пишчевог опуса објављивани од почетка његовог бављења књижевношћу педесетих година XX века до његове смрти. Посебна есејистичка целина Биће и језик у искуству песника српске културе двадесетог века, есеји који су без аутопоетичког значаја, студија Философија паланке, а такође и драмски и песнички опус тог аутора, као делови опуса који захтевају засебно тумачење, изузети су из анализе. Након представљања резултата Константиновићевог стваралаштва и књижевно-историјског контекста у којем је оно настајало, приступљено је анализи есеја од аутопоетичког значаја. Откривање и интерпретација метатекстуалних, интертекстуалних и њима сродних поступака у прози Радомира Константиновића по обиму и проблемској оријентацији чини кључни део ове студије. У посебним потпоглављима, након представљања рецепције сваког његовог текста понаособ, указано је на употребу тих поступака, како у романима, тако и у жанровски хибридном тексту Пентаграм, с обзиром на доследност стваралачке процедуре у обе форме, како би се додатно расветлила поетика тог аутора. Богати транстекстуални корпус веза Константиновићеве фикционалне прозе помно је анализиран најпре с аспекта интертекстуалних веза са Библијом, текстовима хришћанске културе уопште, те филозофским системима, писцима и покретима којима је Константиновићев опус идејно близак – литература апсурда, француски „нови роман“, дело Самјуела Бекета. У контексту транстекстуалних веза аналитички су размотрене основне Константиновићеве поетичке дилеме – рефигурација књижевних ликова који примарно „припадају“ текстовима од првостепеног културног значаја, промени значењских и аксиолошких тежишта хипотекстова, односу културема и идејних слојева дела, питање форме, могућности фикционалне истине, питању хронотопа и стратегија приповедања, као и филозофске преокупације аутора – питања (не)могућности апсолута, кохерентног идентитета субјекта, његове увремењености, егзистенција субјекта уопште, питање форме и чисте предметности, као и језика. Циљ овог истраживања усмерен је на подробан опис Константиновићеве поетике као и на показивање/приказивање резултата његовог деловања у актуелном културноисторијском тренутку. Посебно је указано и на ширину и омнипотентност Константиновићеве стваралачке личности, како би се пишчева поетика додатно ситуирала у општа књижевна струјања датог периода и како би била прецизније позиционирана на традицијској оси у односу на поетике других аутора који своја најзначајнија дела објављују у истом периоду. Избор из критичких читања Константиновићеве фикционалне прозе понуђен је као један вид недостајуће систематизације рецепције његовог дела. Књижевноисториографски приступ и културноисторијска разматрања, тумачење, интерпретација и појединачне и компаративне анализе дела, усклађени са аспектима које омогућавају транстекстуална истраживања, постструктуралистички књижевнотеоријски концепти, као и психоаналитичка критика, теоријске су поставке примењене у тумачењу комплексног Константиновићевог опуса. Аргументована интерпретација, уз примену различитих метода анализе текста, херменеутички је оквир у којем су понуђена нова читања појединих важних аспеката описаног прозног опуса, па тиме и реинтерпретација тумачених текстова у целини. Закључно свођење резултата имало је за циљ да се у виду синтезе одговора датих на питања постављана током интерпретативне процедуре, додатно осветли поетика Радомира Константиновића, што би био још један корак у ре/контекстуализацији његовог деловања у корпусу националне књижевности и ревизији његове улоге у контексту формирања и промена послератног српског модернизма окренутог експериментисању с романескном формом, као и модерне књижевности уопште.

Opis (srp)

Kњижевност - Српска књижевност / Literature - Serbian Literature Datum odbrane: 22.06.2020.

Opis (eng)

Doctoral dissertation entitled Re-figuration of Fictional Characters in Radomir Konstantinović's Prose Works offers a detailed analysis of Konstantinović’s fiction and its transtextual relations. It is focused on the re-figuration of hypotexts' fictional characters, and on various modes of hypertextual relations. In addition, it presents the literary and historical context in which his literary works were written, as well as the reception of his texts. The dissertation investigates his novels, essays and hybrid textual forms, which were written in the second half of the 20th century. Konstantinović’s acclaimed studies Being and Language Experienced by the Serbian Twentieth Century Poets and The Philosophy of the Province, his essays deprived of auto-poetic connotations, and his theatrical and lyric works, all of which should be investigated in their own right, are not analysed in this thesis. This dissertation begins with a survey of Konstantinović’s opus and its historical and cultural context and then proceeds to the analysis of his autopoetic essays, while the main part of the thesis encompasses the exploration and interpretation of intertextuality, metatextuality and other forms of transtextuality in his prose works. All of his novels, as well as The Pentagram, are analysed in separate chapters. A survey of each novel’s reception is followed by a thorough analysis of its transtextual relations in light of the investigation of Konstantinović’s poetics. The focus is placed on intertextual and hypertextual connections of Konstantinović’s works with The Bible and some other Christian texts, as well as with the philosophical and literary works conceptually similar to Konstantinović’s opus – the literature of the absurd, Nouveau Roman, Samuel Beckett’s works. Apart from the re-figuration of literary characters which were primarily created by the literary works of the utmost cultural importance, other aspects of his poetics are analysed as well: formal issues, problem of the fictional truth, cultural and philosophical layers of Konstantinović’s works, and the problem of chronotope and narrative strategies. In addition, Konstantinović’s philosophical preoccupations are also investigated in this thesis – the (im)possibility of the Absolute, the (in)coherent identity of the subject and its embeddedness in time, the existence of subject, the existence of object per se, the problem of language. This thesis aims to offer a thorough description of Konstantinović’s poetics and to show the impact of his works. It draws attention to the width and depth of his creativity and locates his writings inside the literary tendencies of the period and the literary tradition in general. It also offers a systematic survey of various interpretations of Konstantinović’s fiction. A comparative analysis Konstantinović’s works and their transtextual links, combined with the historicist, poststructuralist, and psychoanalytic approaches to Konstantinović’s opus, is used as a complex hermeneutical framework in this dissertation which aims to offer new interpretations of his prose works and to supplement the existing ones. The conclusion of this dissertation tackles the issues raised in its opening and interpretative chapters. In addition, it articulates an overall interpretation of Konstantinović’s poetics, thereby (re-)contextualizing his works within the corpus of Serbian literature and revising their role in re-shaping the post-war Serbian modernism and its experiments with novelistic forms.

Jezik

srpski

Datum

2019

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-SA 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Deliti pod istim uslovima 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Srpska književnost (studije)

Radomir Konstantinović, poetics, transtextuality, re-figuration of literary characters, post-war modernism, novel, reception, essay

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Srpska književnost (studije)

Радомир Константиновић, поетика, транстекстуалност, рефигурација ликова, послератни модернизам, роман, рецепција, есејистика