Naslov (srp)

Архитектура угаоних грађевина у Београду (1865-2010) : докторска дисертација

Autor

Марковић, Иван Р., 1982- 28309095

Doprinosi

Kadijević, Aleksandar, 1963- 12626279
Putnik-Prica, Vladana, 1986- 19397479
Borić, Tijana, 1979- 15366247

Opis (srp)

Формирање урбанистичке физиономије Београда у периоду од 1865. до 2010. године представља непосредни одраз различитих унутрашњих и спољних друштвених околности, односно сплет историјских, социјалних и економских утицаја који су током XIX и XX века директно учествовали у креирању градитељског фонда српске престонице. У трансформисању урбанистичког идентитета Београда еволуција уличних растера је током XIX века одражавала утицаје Отоманске империје, европских узора Хабзбуршке монархије и напослетку еклектичких параферналија Кнежевине Србије. У складу са новим грађевинским условима, избором ликовних елемената декоративне пластике, увођењем нових конструктивних система захваљујући развоју грађевинске индустрије, Београд се као престоница нове Краљевине СХС/Југославије између два светска рата изједначио са осталим центрима југоисточне Европе. Као и у Букурешту, Софији, Загребу тако је и у Београду у наведеном периоду забележена експоненцијална изградња угаоних грађевина при чему се са данашње временске дистанце запажају њихове међусобне изузетне морфолошке сличности. Период развоја архитектуре у Београду после Другог светског рата до данас обележен је интарзичном сликом квалитета, а нарочито квантитета угаоних грађевина чији је број током друге половине XX и почетком XXI века сваке деценије неравномерно осцилирао. Поступак атрибуционе анализе, односно изградња типолошке матрице помоћу које се јасније дефинише архитектура угаоних грађевина у Београду, успостављен је кроз два паралелна тока проучавања. Први се односи на утврђивање граница четири хронолошка оквира (1827-1865; 1865-1914; 1919-1941; 1945-2010) од покретања иницијативе кнеза Милоша Обреновића за формирање првог катастра града Београд, преко доношења првог Закон о подизању јавних грађевина из 1865. године, до периода прве деценије XXI века и актуелне изградње угаоних грађевина у Београду са закључком на планиране реализације објеката чији су пројекти још увек у форми рендера, односно идејног плана. Други ток је усмерен на изградњу типолошког стабла које сабира и систематизује релевантне чиниоце конструктивног склопа, структуре унутрашњег распореда и специфичног обликовног речника фасадне пластике приближавајући се одговору на фундаментално питање утврђивања прецизног морфолошког склопа под којим се може утврдити дефиниција угаоне грађевине. У конструисању историографског идентитета архитектуре угаоних грађевина неопходно је успоставити симултану анализу више фактора који су утицали на стварање и развој овог типа грађевина у Београду током последњх 150 година. У том правцу, од великог значаја за ток истраживања представља и критички, односно компаративни осврт на примере архитектуре угаоних грађевина у свету чиме се обезбеђује целовита представа еволутивног развоја овог, конструктивно једног од најмлађих типова грађевина.

Opis (srp)

Историја уметности, Архитектура и урбанизам (XIX-XXI век) - Историја и теорија архитектуре у Србији (XIX-XXI век) / Art History, Architecture and Urbanism 19th and 21th century - History and theory of architecture In Serbia 19th and 21th century Datum odbrane: 28.05.2019. null

Opis (eng)

The formation of urban physiognomy of Belgrade in the period from 1865 to 2010 is a direct reflection of various internal and external social circumstances, that is, a series of historical, social and economic influences that directly participated in the creation of the construction fund of the Serbian capital during the XIX and XX centuries. In the transformation of Belgrade's urban identity, the evolution of street galleries is underwayт he XIX century reflected the influence of the Ottoman Empire, the European Patriarchs of the Habsburg Monarchy and the last eclectic paraphernalia of the Principality of Serbia. In accordance with the new construction conditions, the selection of fine elements of decorative plastic, the introduction of new constructive systems, thanks to the development of the construction industry, Belgrade, as the capital of the new Kingdom of SHS / Yugoslavia between the two world wars, was equated with other centers of southeastern Europe. As in Bucharest, Sofia, Zagreb, so in Belgrade, in the mentioned period, exponential construction of angular structures was recorded, with their exceptional morphological similarities being observed from today's distance. The period of architectural development in Belgrade after the Second World War to date is characterized by an intarse image of quality, and especially the quantity of angular buildings whose number during the second half of the XX and the beginning of the XXI century has been unevenly oscillating every decade. The process of attribution analysis, that is, the construction of a typological matrix that clearly defines the architecture of angular structures in Belgrade, was established through two parallel flows of study. The first refers to establishing the boundaries of the four chronological frameworks (1827-1865; 1865-1914; 1919-1941; 1945-2010) from the initiation of the initiative of Prince Miloš Obrenović for the establishment of the first cadastre of the city of Belgrade, through the adoption of the first Law on Public Buildings Construction from 1865. up to the period of the first decade of the 21st century and the current construction of angular buildings in Belgrade, with the conclusion that the projects are still planned in the form of rendering, that is, the conceptual plan. The second course focuses on the construction of a typological tree that collects and systemifies the relevant factors of the constructive structure, the structure of the inner layout, and the specific form of facade plastic, approaching the answer to the fundamental question of establishing a precise morphological framework under which the definition of the angular structure can be determined. In constructing the historical identity of the architecture of angular structures it is necessary to establish a simultaneous analysis of several factors that influenced the creation and development of this type of building in Belgrade over the last 150 years. In this direction, a critical and / or comparative review of the examples of angular architecture in the world is of great importance, thus providing a comprehensive presentation of the evolutionary development of this, constructively one of the youngest types of buildings.

Jezik

srpski

Datum

2019

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Istorija arhitekture i urbanizma

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Filozofija

Београд, архитектура, угаоне грађевине, угловнице

Belgrade, architecture, corner buildings, uglovnice

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Istorija arhitekture i urbanizma

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Filozofija