Naslov (srp)

Устројство душевних моћи у философији Имануела Канта / Александар З. Стевановић = докторска дисертација : докторска дисертација

Autor

Stevanović, Aleksandar Z., 1975-

Doprinosi

Babić, Jovan, 1951-
Cvetković, Vladimir
Dobrijević, Aleksandar, 1971-

Opis (eng)

The aim of this paper was to present the originality of connections between the faculties of the soul in conceiving the purposiveness of man. The division of the faculties of the soul into cognitive faculty, feeling of pleasure and pain and faculty of desire, is the basis of their interdependence, which, as this paper attempts to prove, aims to the end which is “the ultimate determination of man”. Purposiveness, which is postulated in the interdependence of the faculties of the soul, is presented in this paper as representing the possibility of an a priori “basic situation”, the term which the author introduces in order to confirm the authenticity of Immanuel Kant's approach to philosophy. The paper consists of the introduction, the three main sections and the conclusion. The first section deals with the cognitive faculty with the emphasis on the role that the Reason has in the unconditional synthesis of the concepts gained through categories of Understanding. The second section presents the faculty of desire through the role of the Reason, as a defining motive of the Will by the categorical imperative and its relation to the morality of a person when defining good intentions. The ending of this section shows the importance of the moral faith when defining morality. In the third section the author presents the faculty of feeling satisfaction and dissatisfaction as related to the cognitive faculty and the faculty of desire through the feelings of enjoyment and pain, beauty, sublime and moral feeling. The conclusion gives the view of Kant’s philosophy, as the philosophy of the “basic situation” in its relation to the original philosophical questions of cognition and morality. In this paper the author implemented the historical-analytical method. He analised Kant’s work, in order to be able, taking into consideration the changes in meaning of the basic terms depending on the time they were conceived, to question the validity of Kant’s theory itself. The results of this paper proved that Kant’s philosophy is still actual and widely usable for understanding the basic theoretical and moral questions of the modern man...

Opis (srp)

Циљ рада „Устројство душевних моћи у философији Имануела Канта“ био је да покаже изворност повезаности душевних моћи у заснивању сврховитости човека. У подели душевних моћи на моћ сазнања, моћ осећања задовољства и незадовољства и моћ хтења заснива се њихова међузависност, која, како овај рад покушава да покаже, стреми крајњем циљу „потпуном одређењу човека“. Сврховитост, која је постулирана у међузависности душевних моћи у овом раду је приказана тако, да представља могућност a priori „основне ситуације“, термина који аутор уводи, како би показао аутентичност приступа у философији Имануела Канта. Рад је подељен на увод, три главна дела и закључак. У првом делу обрађена је моћ сазнања са посебним освртом на улогу ума у безусловној синтези појмова добијених путем разумских категорија. У другом делу изложена је моћ хтења тако да је показана улога ума, као одређујућег разлога воље путем категоричког императива у његовом односу према моралној личности у заснивању добре настројености. На крају овог дела показан је значај моралне вере у заснивању моралности. У трећем делу аутор је изложио моћ осећања задовољства и незадовољства у њеној повезаности са моћи сазнања и моћи хтења преко осећања пријатности и непријатности, лепог, узвишеног и моралног осећања. У закључку дато је виђење Кантове философије, као философије „основне ситуације“ у њеном односу према темељним философским питањима сазнања и морала. У изради рада аутор се користио историјско–аналитичком методом. Он је извршио анализу Кантових дела, како би, узимајући у обзир промене значења основних појмова у зависности од времена њиховог настанка, могао да испита валидност саме Кантове теорије. Резултати ауторовог рада показали су да Кантова философија поседује актуелност и широку употребљивост у могућности разјашњавања основних теоријских и моралних питања савременог човека...

Opis (srp)

Философија - Практичка философија / Philosophy - Practical philosophy Datum odbrane: 29.10.2015.

Jezik

srpski

Datum

2015

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Filozofija uma. Filozofija duha

душевне моћи, основна ситуација, ум, сврховитост, сазнање, морал

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Filozofija uma. Filozofija duha

faculties of the soul, basic situation, Reason, purposiveness, cognition, morality