Naslov (srp)

Породичне свечаности у Војводини у време социјализма: антрополошка студија о празницима, идентитету и сећању : докторска дисертација

Autor

Bugarski, Tatjana S.

Doprinosi

Vučinić-Nešković, Vesna, 1962-
Kovač, Senka, 1956-
Radulović, Lidija B., 1964-
Naumović, Slobodan, 1962-

Opis (srp)

Предмет овог рада је антрополошка анализа породичних свечаности у Војводини у време социјализма. Породичне свечаности посматране су као ритуализоване форме понашања које су утицале на креирање и одржавање индивидуалних и колективних идентитета. Анализирано је неколико карактеристичних празника и ритуала који припадају различитим областима ритуалног живота, са фокусом на кућној прослави у ужем кругу породице и пријатеља. Међу њима је направљена подела на религијске и световне свечаности. У религијске породичне свечаности укључили смо Божић, Ускрс, крсну славу, сеоске – храмовне славе и имендане. Када су световни празници и прославе у питању, узете су у обзир породичне прославе поводом Нове године, Првог маја, социјалистичких (сеоских) слава и рођендана. У истраживању je коришћена методологија заснована на квалитативном приступу, пре свега интервјуи и анализа материјалне културе. Теренско истраживање обухватило је две општине у Војводини. Интервјуи су обављени у Шиду и неколико села у шидској општини, као и у Новом Саду и околини. Основни структурално-формални елементи празника посматрани су кроз њихово место у процесима ритуализације. Ритуали нису изоловане категорије, него су повезани са осталим елементима културе. Велике друштвенополитичке промене које су се догодиле током социјализма донеле су и промене у празничним календарима: увођени су нови, секуларни празници, док религијски празници више нису били признати од стране власти, али су опстали у приватној сфери. У таквим условима, избор одређених ритуалних пракси био је повезан са идентификацијама на личном, породичном, генерацијском, локалном и етничком нивоу. Различити нивои идентификације и њихова укрштања (интерсекције) представљени су у контексту животног тока испитаника. У раду је посебна пажња посвећена анализи материјалне културе, првенствено ритуалних артефаката, који су посматрани кроз однос са другим структурално-формалним елементима ритуала. На крају, као пример наративизације материјалне културе представљена је и етнолошка пракса у Музеју Војводине која се односи на породичне свечаности. Показало се да је у социјалистичком периоду постојала извесна разлика између садржаја музејске презентације путем изложби и осталих видова музеолошког рада, бар када је реч о приступу ритуалној пракси. Та разлика представљена је у контексту реструктурирања перцепције овог сегмента традиционалне прошлости због њеног политичког значаја.

Opis (srp)

Етнологија и антропологија - Етнологија и антропологија / Ethnology and Anthropology - Ethnology and Anthropology Datum odbrane: 15.12.2017.

Jezik

srpski

Datum

2017

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Socijalna i kulturna antropologija

празници, социјализам, ритуална динамика, породица, материјална култура, идентитет, сећање, музеј, Војводина

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Socijalna i kulturna antropologija

holidays, socialism, ritual dynamics, family, material culture, identity, memory, museum, Vojvodina