Naslov (srp)

Сумрак америчког ума у драмама на отвореном друму Стива Тешића и блуз за Месију Артура Милера

Autor

Шошкић, Радоје В.

Doprinosi

Лончар Вујновић, Мирјана

Opis (eng)

Doctoral thesis “The Closing of the American Mind in On the Open Road by Steve Tesich and Resurrection Blues by Arthur Miller“ represents a hermeneutical analysis of the social and political plays written by two contemporary American playwrights – Arthur Miller and Steve Tesich, who was born in Užice and emigrated to America when he was fourteen years old. The thesis focuses on the interpretation of the two plays, namely On the Open Road (1992) and Resurrection Blues (2002), in which the aforementioned authors dramatize the twilight of the American culture and society as a form of moral, intellectual and spiritual nihilism caused by the insidious ideology of capitalism and corporate power. The characters in Miller’s and Tesich’s plays epitomize intellectual, political, and psychological troubles of contemporary American society. They simultaneously symbolize the ultimate form of spiritual and moral torpor caused primarily by their escape from freedom understood as the will to meaning that God has endowed them with, then their loss of contact with other human beings and the natural order of things. Special emphasis is placed on the Faustian soul of Western civilization, which supports itself through an uncritical belief in the idea of automatic progress and the ideology of Rationalism which invented the superior megamachine, focused on conquering the world and total domination. The root cause of this diabolical strategy lies in Western civilization’s pact with the Devil. The consequences of such an act are indeed far-reaching and devastating – loss of soul, meaning of life, and the cult of anti-life, anti-purpose, and anti-art.In addition, this doctoral thesis, underlining the importance of “the historical sense“, as a concept which emphasizes the unbreakable bond between the past and the present, explains the reasons that led the two aforementioned playwrights write plays about the Second Coming of Christ at the turn of the twenty-first century. In dramatizing the killing of Christ, Tesich and Miller strive to show that the overall evil arises from modern man’s desire to escape from his/her conscience. In the two plays Christ is understood as the archetype of the wholeness of human being, whose crippling or neglecting inevitably frustrates the development of the human personality, which is man’s task and ideal. Due to prioritizing pragmatic, and calculative reason that looks at human beings as expendable supplies, over the inner voice of conscience, the majority of characters in Miller’s Tesich’s social and political dramas suffer tragic consequences manifested through the “dissociation of sensibility.”The thesis emphasizes the importance of the humanist philosophical and ethic tradition in the works of thinkers who have dealt with the issue of ”dissociation of sensibility“, such as Hamvas, Ibsen, Plato, Socrates, Pinter, Bond, Frankl, Dostoevsky, Tolstoy, Fromm, Bauman, De Rougemont, Mumford, Berdyaev and others, from whose ideas Miller and Tesich drew inspiration. Through employing a chronological approach, the thesis also interprets the aforementioned dramas in the light of their criticism of the American entertainment industry, consumer culture, and celebrity culture where human beings become a commodity, objects, like consumer products. The thesis illustrates that the American culture of illusion is, at its core, a culture of death. Criticizing the American culture that has passively given up the linguistic and intellectual tools to cope with complexities of reality, to separate illusion from reality, Tesich and Miler offer visions of a more humane future, and alternative forms of searching for the truth and the common good. Finally, the inexorable determinism along with technicism which necessarily lead to depersonalization, and collectivity which undermines the autonomy of man thesis are opposed by the humanist ideas that are deeply subversive to the anonymous corporate forces and those in power. The power of love is greater than the power of death. It cannot be controlled. It is about sacrifice for the other – something nearly every parent understands – rather than exploitation. It is about honoring the sacred. And power elites have for millennia tried and failed to crush the force of love.

Opis (srp)

Докторска теза „Сумрак америчког ума у драмама На отвореном друму Стива Тешића и Блуз за Месију Артура Милера“ замишљена је као херменеутичка анализа социјалних и политичких драмских комада двојице великана савремене америчке драме – Артура Милера и Стива Тешића, иначе рођеног Ужичанина који је емигрирао у Америку када му је било четрнаест година. Окосницу рада представља тумачење двије драме, На отвореном друму (1992) и Блуз за Месију (2002), у којима поменути аутори драматизују сумрак америчког друштва у виду моралног, интелектуалног и духовног пропадања проузрокованих подмуклом идеологијом капитализма и корпоративном моћи. Ликови у Милеровим и Тешићевим комадима оваплоћење су интелектуално-политичко-психолошких проблема савременог америчког друштва. Они симболизују крајњи облик духовног вртлога и моралне тромости који су покренути бјекством од слободе као позива који им је Бог упутио, губитком додира с другим људским бићима и с природним поретком ствари. Посебан акценат теза ставља на фаустовску душу западњачке цивилизације која је, потпомогнута некритичком вјером у аутоматски напредак и Рационализмом који је изумио надмоћну мегамашину, усмјерена на освајање свјетске власти и опсијењена тоталном доминацијом. Узрок таквог обрасца дјелања лежи у склапању пакта западњачке цивилизације са демонским силама, ђаволом, док су посљедице таквог чина несагледиве – губитак душе и култ антиживота, антисврхе, антиреда, антиумјетности.Осим тога, теза, подвлачећи важност „историјског чула“ (критичког чула) као концепта који наглашава нераскидиву везу између прошлости и садашњости, објашњава разлоге који су навели двојицу поменутих драматичара да на прелазу у XXI вијек напишу комаде о Исусовом Другом доласку. Драматизујући поновно убијање Исуса, Тешић и Милер настоје показати да свеколико зло настаје из жеље да човјек побјегне како не би себи признао да је одговоран. Исус се у њиховим драмским текстовима појављује се као архетип људскoг цјеловитог бивства, чије сакаћење или занемаривање осујећује развој човјекове личности, која ни у ком случају није завршена датост, него човјеков задатак и идеал.Усљед давања примата прагматичном, калкулативном разуму који с људским бићима рачуна као са потрошним средствима, умјесто унутрашњем гласу савјести којој треба да служе, код већине ликова из Милерових и Тешићевих социјалних и политичких драма долазе до изражаја трагичне посљедице несразмјера између духа и осјећања, растући јаз између церебрално-интелектуалне функције и афективно-емоционалног искуства, јаз између мишљења и осjећања, духа и срца – што је главна одлика интелектуализма модерне егзистенције. У тези се посебно истиче значај етичке традиције у дјелима мислилаца који су се бавили проблематиком „дисоцијације сензибилитета“, у којој се посебно истичу Хамваш, Пинтер, Бонд, Франкл, Достојевски, Толстој, Фром, Бауман, Де Ружмон, Мамфорд, Берђајев и други, на коју се Милер и Тешић надовезују. Хронолошким приступом теза, такође, тумачи поменуте драме у свијетлу њихове критике америчког друштва орјентисаног на максималну потрошњу и бјесомучну и бескрајну забаву који га бацају у морални нихилизам и отупјелост. Критикујући америчку културу (неангажованости, дисконтинуитета и заборава) која је пасивно одустала од лингвистичких и интелектуалних алатки помоћу којих би се могла носити са свом сложеношћу стварности и како би могла разлучивати опсјену од стварности, аутори нуде алтернативне обрасце трагања за истином и општим добром. Напосљетку, неумољивом детерминизму, техницизму који нужно води до обезличавања и колективизму који минира аутономију човјека и тако уско каналише његово дјелање, теза супротставља хуманистичка становишта која су дубоко субверзивна у односу на анонимне корпоративне силе и моћнике, и која у средиште људског бивства стављају љубав, а не борбу за опстанак.

Jezik

srpski

Datum

2017

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by/2.0/at/legalcode