Naslov (srp)

Материјална култура, организација насеља и интеракције у касном неолиту на подручју војвођанског Баната : докторска дисертација

Autor

Mirković-Marić, Neda, 1976-

Doprinosi

Vuković, Jasna, 1970-
Tasić, Nenad, 1962-
Tripković, Boban, 1972-
Perić, Slaviša, 1956-

Opis (eng)

The existence of Tisza culture as an individual entity on the territory of Banat was first noted by M. Grbić in his system of prehistoric culture, naming it the Serbian Krstur culture (Grbić 1928). During the middle of the 20th century, M. Garašanin listed only four known Tisza sites in Banat. Both of these scientists determined this culture solely based on the presence of pottery of specific Tisza style, without examining the settlements or other aspects of life of these communities. According to traditional culture-historical archaeological approach, during the late Neolithic, the area of Banat in Vojvodina is important as a demarcation area between Tisza and Vinča culture and represents the periphery of their core areas (the middle and upper course or River Tisza for the first and the area south of River Danube for the latter). Culture-historical archaeology, based primarily on analogies in pottery decoration and the characteristics of the material culture attributed the areas of north and middle Banat to Tisza communities. However, the first explorers of the area (Banner 1960) noted some specifics in the area that still remain to be explained in full. The largest number of excavation of known Tisza sites was performed in the period between the end of the 19th and the 1970’s, and the movable archaeological material was either unprocessed or partially analysed using traditional statistical and typological methods, resulting in a need for a more complex analysis of the subject...

Opis (srp)

Постојање потиске културе као засебне појаве на територији Баната први је истакао М. Грбић у свом систему праисторијских култура, у коме ју је обележио именом српско-крстурска (Грбић 1928). Средином прошлог века, М. Гарашанин је навео свега четири позната потиска локалитета у Банату. Οба научника детерминисала су ову културу само на основу присуства керамике одређеног потиског стила, не бавећи се насељима нити другим аспектима живота ових заједница. По традиционалном културно-историјском археолошком становишту, у току касног неолита, подручје војвођанског Баната је значајно као област разграничења тзв. потиске и винчанске културе, те представља периферију њихових матичних области (потиске-средњи и горњи ток Тисе, винчанске- јужно од Дунава). Културно- историјска археологија је на основу аналогија пре свега декорације и карактеристика материјалне културе област северног и средњег Баната приписивала потиским заједницама. Међутим, већ први истраживачи овог простора (Banner 1960) забележили су специфичности ове области, која до сада није објашњена. Највећи број ископавања познатих потиских насеља изведен је у периоду од краја 19. века до седамдесетих година прошлог века, а покретни археолошки материјал је или био необрађен или обрађен традиционално статистичко-типолошким методама, те је уочена потреба за комплекснијом обрадом ове теме...

Opis (srp)

Друштвено-хуманистичке науке - Археологија / Humanities - Archaeology Datum odbrane: 30.9.2016.

Jezik

srpski

Datum

2016

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Arheološka nalazišta i ostaci preistorijskog doba

неолит, потиске заједнице, винчанске заједнице, насељавање, керамика, технолошки приступ, социјалне границе, интеракције

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Arheološka nalazišta i ostaci preistorijskog doba

Neolithic, Tisza communities, Vinča communities, settling, pottery, technological approach, social boundaries, interactions