Naslov (srp)

Семантика и прагматика саставних одн. супротних напоредних везника и, па, те, а, али, него

Autor

Čudomirović, Jovan M. 1979-

Doprinosi

Klikovac, Duška. 1960-
Tanasić, Sreto.
Lompar, Vesna, 1963-

Opis (srp)

Циљ овог истраживања јесте да опише семантику и прагматику саставних одн. супротних напоредних везника и, па, те, а, али и него. Тај опис заснивамо на (1) когнитивном приступу И. Свитсер (1990), који претпоставља да се употреба везника проширује, пресликава из основног, домена садржаја (ДС), у епистемички домен (ЕД) и домен говорних чинова (ДГЧ); и на (2) структури појмовних простора саставности и супротности које је установила К. Маури (2008). Притом, ослањамо смо се на темељне претпоставке когнитивне лингвистике (Лабов 1973; Рош 1978; Лејкоф/Џонсон 1980; Ланакер 1987). Корпус за истраживање чине примери из Електронског корпуса српског језика (ЕКСЈ) (http://korpus.matf.bg.ac.rs). Ексцерпирали смо између 2600 и 2700 примера везничке и конекторске употребе, водећи рачуна о томе да у корпус укључимо примере из различитих регистара, да они не буду архаични нити дијалекатски обележени и да представљају и ређе типове односа. Кад је реч о саставним везницима, наша анализа показала је да се различити типови односа могу објединити појмом континуитета у дискурсу (Гивон 1983; 1990), који се остварује као предметни континуитет (конјункти су обједињени тиме што се односе на исти предмет дискурса), тематски континуитет (имају исту тему на плану информативне структуре) или континуитет радње (сукцесивност, каузалност итд.). У ДС се употреба саставних везника концентрише око односâ неутралног додавања, сукцесивности и каузалности, који, заједно са прелазним типовима односа између сукцесивности и каузалности чине континуум дуж ког се употреба ових везника проширује од семантички најнеутралније ка семантички специфичнијима. ДС представља основни домен употребе за све саставне везнике, који своју употребу проширују не само од неспецифичних у семантички специфичне односе, него и из ДС у ЕД и ДГЧ. Наша анализа показала је, такође, да је оправдано претпоставити и постојање четвртог домена, домена дискурса (ДД) (у ком се остварују односи који се тичу информативне структуре, сигнализира сегментација дискурса и сл.), на шта је у литератури у вези са теоријом домена И. Свитсер већ указивано (Ланг 2000)...

Opis (srp)

Наука о језику; српски језик - Савремени српски језик; семантика; прагматика; синтакса / Linguistics; Serbian language - Semantics, pragmatics, syntax Datum odbrane: 06.11.2015.

Opis (eng)

The aim of this research is to describe semantics and pragmatics of coordinative conjunctions i, pa, te, a, ali, nego. The description is based on the cognitive approach developed by E. Sweetser (1990) (which assumes that conjuctions expand their use from the basic content domain (CD) to epistemic domain (ED) and speech-act domain (SAD)), as well as on the structure of conceptual spaces of combination and contrast, as identified in Mauri (2008). Theoretically speaking, we also relied on the basic assumptions of cognitive linguistics (Labov 1973; Rosch 1978; Lakoff/Johnson 1980; Langacker 1987). This research is conducted on the examples from Electronic corpus of Serbian language (ЕКSJ) (http://korpus.matf.bg.ac.rs). Between 2600 and 2700 examples were analyzed (including cases in which the conjunctions were used as discourse markers, not only as coordinators), taking into account examples from different registers as well as the ones representing infrequent types of relations, but excluding the archaic or dialect ones.. As for copulative conjunctions (i, pa, te), we show that different types of relations they mark can be accounted for in terms of conitnuity in discourse (thematic continuity, topic continuity or continuity of action, cf. Givón 1983; 1990). In CD, the use of conjunctions i, pa, te concentrates around three main relations: neutral addition, temporal sequentiality and causality, which thus form a cline along which these conjunctions extend their use from marking semantically neutral to more specific relations. They also extend their use from CD to ED and SAD. In addition show that another, discourse domain (DD) should be postulated (in which relations concerning information structure and discourse segmentation are realized), which is, at least generally, in accordance with suggestions already made in regard to Sweetser’s domain theory (cf. Lang 2000)...

Jezik

srpski

Datum

2015

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Srpski jezik

напоредни везници, саставни однос, супротни однос, српски језик, семантика, прагматика, когнитивна лингвистика, континуитет у дискурсу

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Srpski jezik

coordinative conjunctions, copulative/combination relations, contrast/adversative relations, Serbian language, semantics, pragmatics, cognitive linguistics, continuity in discourse