Naslov (srp)

Веза касноантичких вила рустика са организацијом рударства и металургије на Централном Балкану : докторска дисертација

Autor

Marić, Marija, 1982-

Doprinosi

Vujović, Miroslav, 1968-
Cvijetić, Jelena, 1984-
Kuzmanović, Zorica, 1982-

Opis (eng)

The Late Roman period of the Central Balkans was marked by a sharp economic shift in occupation from urban centres to those in rural areas. The principal manifestation of this process was undoubtedly the development of villae rusticae. Rural areas of Upper Moesia have already been, at this stage, organised into and were regulated as fiscal estates with the main purpose of exploitation of mining resources. This study aims to build a theoretical model which would offer an explanation on potential connections between the foundation of villae rusticae and the development of mining and metallurgy. A more in depth characterisation of this relationship is also carried out. Formation of mining domains, as territories under imperial control, was evidently accompanied by a level of organisation within a landscape and the spatial planning of different site types. This regularity is thus explained using a model where a resource-rich territory is occupied and made up of mine – settlement (villa) – fortification. Careful interrogation of each of these entities within this system, their relationship and the connection with the environment evidently highlights the multitude of technological, social and economic connections. The model is tested by application of site catchment analyses, using a case study from the northern bounds of the River Ibar area. The study is carried out using the default tools from the program package ArcGIS 10.1, by forming the zones of economic significance of a villa site. The analyses of most favourable routes relative to the cost, or cost distance analyses were undertaken, as well as viewshed analyses. The above are the methods of mathematic simulations used for spatial analyses, with a view to investigating the process(es) in landscape formation and the inter-related ‘structures’ which exist within the studied landscape. The results obtained from these spatial analyses, supported by the material culture analyses carried out on the assemblages from villae, have triggered a set of research questions concerning the character of relationship between the villa rusticae, on the one side, and the organisation of mining and metallurgy on the other. Main agents of this connection are undoubtedly members of the local, provincial aristocracy taking part in the administrative organisation of the area. At the same time, members of this elite are rich villa landowners with the entire economic organisation of villae being with a single function to provide a rich supply of food and crafts/ tools to the area (miners, metallurgy craftsmen, military bands etc.). Here we see the merging of two kinds of identity within a single social stratum (elite) and the space which it occupies, with villae symbolising the connection between the imperial and the private influence on the organisation of economic strategies. As a result, we see villa as a space within which its residential and economic character are amalgamated, not resulting from some sort of an imperial plan to regulate, but rather as a product of the administrative functions and the social influences of its landowners. This inadvertent economic activity of villae rusticae has in many ways marked these sites as intermediaries in placing the nonmining goods on the market within areas of mining activities, as well as in the process of redistribution of ores and metallurgy products towards the non-mining territories.

Opis (srp)

Период касне антике на Централном Балкану одликује се померањем тежишта економског живота из урбаног у рурално окружење. Једна од материјалних манифестација тог процеса огледа се у појави villae rusticae. Руралне области Горње Мезије, у том тренутку, већ су организоване у царске домене у функцији експлоатације рудног ресурса. Циљ овог истраживања је формирање теоријског модела који би понудио објашњење успостављања везе вила рустика са организацијом касноантичког рударства и металургије, као и дефинисања карактера те везе. Формирање рударских домена, као територије под посебним империјалним режимом, прати правилност у организацији крајолика, односно у просторном распореду локалитета. Та правилност објашњена је моделом запоседања територије под ресурсом коју чине рудник – насеље (вила) – утврђење. Испитивањем улоге сваког елемента модела у систему, њиховог међусобног односа и односа према животној средини, упућује на њихову повезаност у техничком, социјалном и економском контексту. Модел је тестиран применом анализе басена локалитета на примеру северног дела ибарског домена, као студија случаја. Истраживање је спроведено употребом предефинисаног алата програмског пакета ArcGIS 10.1 формирањем зона економског интереса виле помоћу анализе оптималних путева у односу на утрошак енергије и анализе контроле територије. То су методе математичке симулације простора ради испитивања процеса у формирању крајолика и међусобној интеракцији његових структура. Резултати анализе простора, поткрепљени функционалном анализом покретног археолошког материјала са вила, отворили су многобројна питања о карактеру везе између вила рустика и организације рударства и металургије. Као носиоци те везе препознати су припадници локалне, провинцијалне аристократије која учествује у административној организацији домена. У исто време, ти припадници елитног слоја становништва су богати власници вила рустика. Економска организација активности у оквиру вила, у функцији је снабдевања храном и занатским производима становника домена (рудара, металурга, војне посаде и др.). У том односу долази до преплитања две врсте идентитета унутар једног социјалног слоја (елите) и простора који је за њега везан, те виле представљају спој империјалног и приватног утицаја на организацију економских активности. Последица тог односа јесте вила рустика као простор у коме су обједињени резиденцијални и економски карактер, чија појава није производ империјалног плана већ настаје захваљујући административним функцијама и социјалним утицајима њених власника. Тако успостављена економска активност унутар вила рустика, поставила их је као посреднике у пласмену нерудничке робе унутар рудничких домена или редистрибуцију руде према нерудничким територијама.

Opis (srp)

Aрхеологија - Kласична археологија / Аrchaeology - Classical archaeology Datum odbrane: 15.12.2015.

Jezik

srpski

Datum

2014

Licenca

Creative Commons licenca
Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Arheologija

Villa rustica, Mining and Metallurgy, Topography, Site catchment analisis, Cost distance analisis, Viewsheed analisis, Economy, Late Antiquity, Central Balkan

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Arheologija

вила рустика, рударство и металургија, топографија, анализа басена локалитета, анализа зоне експлоатације ресурса, анализа контроле територије, економија, касна антика, Централни Балкан