Naslov (srp)

Домети и ограничења партиципације ученика у остваривању општих исхода образовно-васпитног процеса у средњој школи

Autor

Краварушић, Весна

Doprinosi

Саит, Качапор

Opis (srp)

Са аспекта школе, активна партиципација ученика у образовно-васпитном процесу је изазов који сублимира континуирани процес примене савремених научних сазнања и Конвенције о правима детета, уз пресумпцију да се применом партиципативних права деце и ученика побољшава квалитет образовно-васпитног рада, одговара на потребе ученика и ефикасније усвајају општи исходи образовања и васпитања. Развијање савремених компетенција путем активне партиципације ученика у школи, друштво сматра начином за превазилажење актуелних друштвених тешкоћа. Активна партиципација ученика допринела би усвајању знања, вештина, ставова, и тај процес би се природно наставио у свету рада и доживотном образовању, зарад личне и добробити демократског, грађанског друштва. Истраживање је било усмерено на утврђивање стања партиципативне праксе у средњој школи, положаја ученика у односу на степен, врсте и дубину његове партиципације у образовно-васпитном процесу, са циљем унапређивања обима и квалитета партиципације ученика као допринос оптималном остваривању општих исхода. Испитивани су ставови ученика и наставника средње школе. Стратификовани случајни узорак је чинило 574 испитаника, ученика и наставника завршних разреда гимназије, средње стручне школе и трогодишњег образовања, у 13 средњих школа из 7 градова Србије.Коришћене су квалитативне и квантитативне методе: дескриптивна метода, теоријска метода, емпиријско-неекспериментална метода, компаративна метода, методе анализе и синтезе, каузална метода. Примењене технике су есеј-тест,систематско ненекпериментално посматрање, везани интервју, фокус групе, SWOT анализа, анкетирање и скалирање. Статистичка обрада података је рађена дескриптивном и инференцијалном статистиком, факторском анализом техником анализе главних компоненти, једнофакторском и двофакторском анализом варијансе за поновљена мерења, т-тестом, Пирсоновим коефицијентом и каноничком корелацијом.Резултати показују да су интересовања ученика превасходно усмерена на разноврсне предмете из наставног плана и програма. Унутрашњи подстицаји, као што је потреба за развијањем сопственог погледа на свет (идентитет, интегритет) и социјална поткрепљења, битни су покретачи партиципације ученика у редовној 6 настави и ваннаставном раду. Значајно различито од ученика, наставници сматрају да су ученицима главно подстицајно средство. Доминантна је пасивна партиципација ученика, на нивоу декорације и манипулације. Наставници сматрају да је израженија партиципација консултативног нивоа. На развијање активне партиципације ученика и виших нивоа партиципације утичу: уважавање ученика, начин обраћања, постојање повратне информације ученицима, увођење ученика у препаративну и верификативну фазу часа, уз коришћење интерактивнијих метода рада, али се овакве ситуације срећу у 15% посматраних часова.Степен партиципације ученика у образовно-васпитном процесу и другим сегментима рада школе је низак, а право ученика на информисање је најизраженије од свих партиципативних права, али су информације селектиране од одраслих. Ученици процењују да њихови ставови одговарају карактеристикама отвореност и толеранција, док је конформирање мање изражено, док наставници толеранцију виде као најизраженију карактеристику ученика. Ипак, више од четвртине испитаних ученика је имало ставове негативне валенце или непотпуно дефинисане. Нису издвојени ставови на чији развој је утицала школа. Домете партиципације ученици виде у својим личним особинама, заједништву са вршњацима, сопственим аспирацијама а могућности школе у унапређивању наставног процеса, отворене комуникације, подржавању и проширивању дијапазона ваннаставних активности. Наставници као домете доживљајају елементе интелектуалне ефикасности ученика и своје компетенције. Ограничења партиципације и ученици и наставници приписују наставницима. Утврђене су бројне корелационе везе између ученичких ставова и зависних варијабли, што није случај када су наставници у питању.Добијени налази потврдили су генералну хипотезу о незадовољавајућем обиму и дубини постојеће партиципације. Резултати емпиријског истраживања указују да се наставници и ученици појављују као самоограничавајући фактори, дубоко центрирани на себе, без оствареног партнерског односа. Ради унапређивања стања партиципације ученика у педагошкој пракси, дати су предлози за решења на системском нивоу и нивоу школе, који укључују јачање компетенција наставника, васпитни рад на развијању отворености, као карактеристике ученика и предлог функционалног модела за развој партиципације ученика у остваривању општих исхода образовно-васпитног процеса у средњој школи.

Opis (eng)

From the schools’ perspective, active participation of students is a challenge which sublimates a continuous process of implementing contemporary scientific knowledge and the Convention on the child rights, with the assumption that applying participatory rights of students, quality of educational work will be improved and is responsive to the needs of students and general outcomes and education will more efficiently be adopted. Developing modern competencies through active participation of students in school is perceived as one of the ways to overcome current social difficulties, because the process, where students participate and who are equipped with knowledge, abilities and skills, would naturally be continued in the world of work and life endowment education, in a democratic, civil society,for the sake of personal and well-being of the community.Research was aimed at determining the status of participative practices in secondary school, position of students in relation to the level, the types and depth of his/her participation in the educational process, with the aim of improving the quality and quantity of student’s participation as a contribution to achieving an optimal general outcome. Students’ of secondary school and teachers’ attitudes are interviewed. Stratified and random sample consisted of 574 elements, students and teachers of final grade in Gymnasiums, vocational secondary schools and three-year education of 13 secondary schools from 7 cities in Serbia. In transverse survey, qualitative and quantitative methods have been used: descriptive methods, theoretical methods, empirical-non-experimental methods, comparative methods,and methods of analysis and synthesis procedures, causative methods. Techniques used are essay-test, systematic non-experimental observation, related interview, focus group, SWOT analysis, surveys and scalable terrain. Statistical processing of the data was prepared by descriptive and interference statistics, factor analysis techniques of major components, onefactor and two-factor analysis of variance for repeated measurements, Person’s coefficient and canonical correlation.Results show that the interests of students are primarily aimed at varied elements curriculum. Inner motivation, as well as the need to develop their own look at the world (identity, integrity) and social support, driving forces of students’ participations in a regular classroom and out-of-curriculum work are important. Significantly different from students,teachers see themselves as a main encouraging tool. Passive students’ participation is 8 dominant, at the level of decoration and manipulation, although teachers believe that the level of consultative participation is expressed.Elements influencing on developing active students’ participation and higher levels of participations are: respect for students, the way of addressing, the existence of a feedback to students, the introduction of students to prepared and verified lesson phase, with the usage of more interactive working methods. Such situations are seen in 15% assessed lessons. Results show a very low level of students’ participation in all segments of school work. Right to be informed is most prominent, but selected by adults. Students estimated that their characteristics (views) are openness and tolerance, while conformity is less expressed, whereas teachers see tolerance as mostly expressed. However, more than a quarter of those polled students had views with negative valence or incompletely defined. Attitudes on whose development was influenced by school were not segregated. The range and biggest strength for participation, students see in their personal characteristics, community with their peers, and their own aspirationsa and in the existing school possibilities, in improving teaching process, open communication, supporting and extending its range of extra-curricular activities. Teachers see add in the intellectual skills of students and themselves as the biggest quality. The restrictions of participation in school is credited to teachers. Numerous correlation links between students’ attitudes and dependable variables are determined, which is not the case when it comes to teachers.Obtained results have confirmed that there is a general hypothesis of unsatisfied scope and depth of existing students’ participation. The results of empiric research have shown that both teachers and students, according to different grounds, appear as self-restraint factors, deeply focused on themselves and therefore without any partnerships. In order to improve the situation of students’ participation in a pedagogical practice, numerous proposals for solutions on systematical level and school level are given, which include strengthening the skills of teachers, educational work to develop openness, as the characteristics of students and the proposal of a functional model for the development of student’s participation in educational and work of secondary schools and general outcomes.

Jezik

srpski

Datum

2015

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/at/legalcode