Digitalni repozitorijum
Univerziteta u Beogradu
{{ mc.sd.lang | uppercase }}
Утицај систематског вежбања ритмичке гимнастике и плесова на неке антрополошке димензије код ученика млађег школског узраста
Коцић, Јадранка
Поповић, Драган
Левајац, Рајко
Полазећи од претпоставке да савремена настава физичког васпитања не доприноси у довољној мери адекватној трансформацији антрополошких димензија ученика, спроведено је истраживање лонгитудиналног карактера у трајању од једне школске године са ученицима млађег школског узраста.У том циљу извршен је покушај утврђивања могућности трансформације морфолошких, моторичких и музичкоритмичких димензија применом специфичих средстава ритмичке гимнастике и елемената плеса на часовима физичког васпитања у току једне школске године код 148 ученика нижих разреда основне школе, узраста 7-8 година (+ - 6 месеци). Ученици су били разврстани у експерименталну и контролну групу. Да би се испунили задаци, реализовао предмет и постављени циљ истраживања, спроведен је читав низ за то неопходних активности. Постављено је шест хипотеза. Процена морфолошких карактеристика спроведена је помоћу 12 варијабли изабраних по Међународном биолошком програму (ИБП) који је покрио тродимензионални простор: лонгитудиналну димензионалност, волумен и масу тела и поткожно масно ткиво. Процена моторичких способности спроведена је применом батерије од 16 тестова којима се анализира структура на нивоу фактора другог реда, дефинисана као структуирање кретања, регулација тонуса и синергијска регулација, регулација интезитета ексцитације и регулација трајања ексцитације. Мерење музичко-ритмичких способности вршено је помоћу Сишорове батерије за процењивање базичних музичких способности која садржи укупно 6 тестова. Статистичка обрада података извршена је помоћу каноничке дискриминативне анализе, која је показала следеће: *испитаници експерименталне групе на финалном мерењу имају значајно веће вредности висине и масе тела, као обима потколенице у односу на иницијално мерење; *испитаници експерименталне групе на финалном мерењу имају значајно мање вредности поткожног масног ткива у односу на иницијално мерење; *раст и развој испитаника био је у складу са законитостима које су утврђене за овај узраст. *у потпуности су потврђене хипотеза један (Х-1) која гласи да на почетку експерименталног третмана неће постојати статистички значајне разлике у резултатима испитиваних морфолошких карактеристика између испитаника експерименталне и контролне групе, као и хипотеза четири (Х-4) која гласи да по завршетку експерименталног третмана треба очекивати статистички значајне разлике у резултатима испитиваних морфолошких карактеристика у корист испитаника експерименталне групе. Увидом у коефицијенте који детерминишу дискриминативну функцију може се запазити да она сепарира ученике на основу равнотеже, координације, сегментарне брзине, експлозивне и репетативне снаге, као и гипкости. *хипотеза два (Х-2) која гласи да на почетку експерименталног третмана неће постојати статистички значајне разлике у резултатима испитиваних моторичких способности између испитаника експерименталне и контролне групе, као и хипотеза пет (Х-5) која гласи да по заврсетку експерименталног третмана треба оцекивати статистички значајне разлике у резултатима испитиваних морфолошких карактеристика у корист испитаника експерименталне групе, у потпуности су потврђене. Увидом у резултате каноничке дискриминативне анализе музичких варијабли експерименталне и контролне групе,може се закључити да не постоји статистичка значајност ни код једног теста за мерење базичних музичких способности. Оно што треба нагласити јесте оправданост овако добијених резултата с обзиром да се ради о способностима код којих је присутан велики коефицијент урођености,због чега се перманентним учењем,хронолошком старошћу или претходним искуством не могу статистички значајно побољшати. Хипотеза три (Х-3),која гласи да на почетку експерименталног третмана неће постојати статистички значајне разлике у резултатима испитиваних музичких и ритмичких тестова између испитаника експерименталне и контролне групе,као и хипотеза ШЕСТ(Х-6),која гласи да по завршетку експерименталног третмана трба очекивати статистички значајне разлике у резултатима испитиваних музичкихи ритмичких тестова у корист екперименталне групе могу делимично прихватити. Евидентно је,међутим,да је примена музике на часовима физичког васпитања у многоме допринела бољој и квалитетнијој пажњи ученика, бољој концентрацији на постављене задатке као и бољој ефикасности извођења истих. Такође је емоционални ефекат, који је музика давала био на високом нивоу што је све постављене напорне физичке активности минимизирао.
srpski
2003
Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 2.0 Austria License.
http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/at/legalcode
2246