Naslov (srp)

Језик цетињских годишњака и недјељника из 19. вијека ( Грлица, Орлић, Црногорка, Црногорац и Зета)

Autor

Газдић, М. Јелена

Doprinosi

Стојановић, Јелена
Јањушевић Оливери, Ана

Opis (eng)

In this thesis it has been tried to expand the corpus and scope of languageresearch related to Montenegro in the 19th century, and in general the scope of languageresearch that include Serbian newspapers and magazines. The excerpted materialconsists of the two oldest and most significant yearbooks of the 19th century – Grlica(1835-1839) and Orlić (1865-1870, 1885), weekly Crnogorac (1871-1872) the firstliterary magazine in Montenegro – Crnogorka from 1871 (which was published as asupplement to Crnogorac), Crnogorka (1884-1885), weekly Zeta (1885), which waslaunched as a sequel to Crnogorka, and the yearbook Grlica (1889, 1890, 1891, 1892,1893 and 1897).Since the editors of the yeasrbooks and weeklies (as well as some of theirassociates) were not from the region of Stara Crna Gora ―Old Montenegro‖, theappearance of these magazines had been preceded by a written, literary traditionembodied in Montenegrin bishops and thus the examined period coincided with thefinal phase of Vuk's reform. The aim of this thesis has been to determine whether and towhat extent dialectal features (characteristic not only of the vernaculars of Stara CrnaGora but also of the vernaculars outside the borders of Stara Crna Gora) were presentin the Montenegrin press of the 19th century; what was the influence of language ofolder authors and particularly, to what extent Vukʼs reform of Serbian literary languageand script was applied.The mentioned topics impose a traditional methodological approach whichincludes excerpting material, selection and classification of representative examplesthen analysis and comparison with the speaking regions of the magazines'associates aswell as comparison with the situation in both Vukʼs language and standard language.Our research has shown that the process of unification in terms ofstandardization of literature language went spontaneously, without some majorobstacles and prohibitions in terms of adopting of Vuk-Daničićʼs principle, althoughthere were some hesitations and doubts about harmonizing the vernaculars of the formerMontenegro, Herzegovina and littoral with a general norm of a common literature language since some associates had different solutions regarding the direction ofdevelopment of Serbian literature (in the magazine Crnogorka some linguistic issueswere controversial between the editor of this weekly Jovan Pavlović and associateLazar Tomanović). Certainly, a favourable circumstance was the fact that the spiritualand secular rulers of the 19th century Montenegro, Petar II Petrović Njegoš and Nikola IPetrović Njegoš chose trained and well-educated ―foreigners‖, excellent intellectuals,supporters of Vukʼs principles (Dimitrije Milaković, Jovan Sundečić, Simo Popović,Jovan Pavlović, Filip Kovačević and Lazar Tomanović), as their closest associates andpersonal secretaries and then the editors of Cetinjeʼs newsletters, together with whomthey did a lot in the field of development of culture, literature, education and above allthe Serbian literature language. The texts edited in the yearbooks and weeklies weremostly based on Herzegovinian speeches of ijekavian dialect, with certain phonological,morphological and morphosyntactic deviations conditioned either by education and thetitle of editor-associate (especially in the older yearbooks Milakovićʼs Grlica and tosome extent in Sundečićʼs Orlić) or by the dialect base of the author of the text. Thanksto the excerpted material, it is easy to follow the development line of the Serbianliterature language in Cetinjeʼs press of the 19th century and the gradual overcomingdialectic and local linguistic peculiarities.

Opis (srp)

Овим радом смо се потрудили да проширимо корпус и обим језичкихистраживања која се односе на Црну Гору 19. вијека, и уопште обим језичкихистраживања која обухватају српске новине и часописе. Ексцерпирану грађу чинедва најстарија и најзначајнија годишњака из 19. вијека – Грлица (1835–1839) иОрлић (1865–1870, 1885), недјељник Црногорац (1871–1872), први књижевни листу Црној Гори – Црногорка из 1871. године (која је излазила као прилогЦрногорцу), Црногорка (1884–1885), недјељник Зета (1885), који је покренут каонаставак Црногорке, и годишњак Грлица (1889, 1890, 1891, 1892, 1893. и 1897).Будући да уредници годишњакȃ и недјељникȃ (као и поједини њиховисарадници) нису били са подручја Старе Црне Горе, да је појави ових часописапретходила писана књижевна традиција оличена у црногорским владикама, те дасе испитивани период поклапа са завршном фазом Вукове реформе, циљ нам јебио да утврдимо да ли су и у којој мјери у црногорској штампи XIX вијеказаступљене дијалекатске црте карактеристичне не само за народне говоре СтареЦрне Горе већ и народне говоре изван граница Старе Црне Горе; колики је утицајјезика старијих аутора, и, нарочито, у којој мјери се примјењује Вукова реформасрпског књижевног језика и писма.Овакве теме намећу традиционални методолошки приступ којиподразумијева ексцерпцију грађе, селекцију и класификацију репрезентативнихпримјера, анализу и компарацију са оним говорним подручјима из којих су билисарадници часописа, као и компарацију са стањем у Вуковом језику и са стањем устандардном језику.Наше истраживање је показало да је процес уједначавања у погледунормирања књижевног језика ишао спонтано, без неких већих препрека и забранау погледу усвајања вуковско-даничићевског принципa, иако су постојала извјеснаколебања и недоумице у погледу уједначавања народних говора тадашње ЦрнеГоре, Херцеговине и приморја са општом нормом заједничког књижевног језикa,будући да су неки сарадници имали различита рјешења у вези са правцем развојасрпског књижевног језика (о неким језичким питањима се водила и полемика у часопису Црногорка између уредника овог недјељника Јована Павловића исарадника Лазара Томановића). Свакако је повољна околност била и то што судуховни и свјетовни владари Црне Горе 19. вијека, Петар II Петровић Његош иНикола I Петровић Његош, за најближе сараднике и личне секретаре, а потом иуреднике цетињских гласила, бирали школоване и образоване „извањце―, врснеинтелектуалце, присталице Вукових начела (Димитрија Милаковића, ЈованаСундечића, Сима Поповића, Јована Павловића, Филипа Ковачевића, ЛазараТомановића), заједно с којима су много урадили на пољу развоја културе,књижевности, просвјете, а прије свега српског књижевног језика. У годишњацимаи недјељницима које су уређивали текстови су већином ијекавски, засновани наговорима херцеговачког типа уз извјесна фонолошка, морфолошка иморфосинтаксичка одступања условљена или образовањем и звањем уредникасарадника (ово нарочито у старијим годишњацима, Милаковићевој Грлици, адонекле и у Сундечићевом Орлићу) или пак дијалекатском базом самог ауторатекста. Захваљујући ексцерпираној грађи, лако се може пратити развојна линијасрпског књижевног језика у цетињској штампи 19. вијека и постепенонадилажење дијалекатских и локалних језичких особености

Opis (srp)

-

Jezik

srpski

Datum

2020

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/at/legalcode