Naslov (srp)

Виноградарство у средњовековној Србији : докторска дисертација

Autor

Štetić, Marina, 1988-, 11936103

Doprinosi

Mišić, Siniša, 1961-, 12575079
Mrgić, Jelena, 1972-, 12843111
Miljković, Ema, 1967-, 6381415
Božanić, Snežana, 1973-, 13663591

Opis (eng)

The subject of thе doctoral dissertation is viticulture in medieval Serbia, which is presented at the level of several economic and social phenomena, beginning at the end of the XII century. The paper is based on medieval written sources, of Cyrillic and Latin origin, as well as on the first preserved Ottoman censuses of Serbian lands. Viticulture had been previously developed in Serbian countries along the Adriatic coast and in the territory of Macedonia, while in other continental regions it has gained more momentum since the fourteenth century. The first preserved Ottoman census of the conquered parts of Serbia from the 15th century shows that wine growing developed in almost all the fertile and well-populated parts of medieval Serbia. In the medieval Serbian countries one could find the rewere two basic ways of raising vines, depending on the type of pruning, while several agrarian-technical works were carried out in the vineyards, with the insistence on the preservation and protection of the vineyards. In terms of land ownership and liabilities of the dependent population to the feudal lord, there were two types of rents. In the native Serbian countries, there was an obligation to cultivate the vineyards on the land of the feudal lord, while in areas previously exposed to greater Byzantine influence, there was a natural levy, in the form of one-tenth of the total wine production on the farmer's estate. The occurrence of leasing vineyards was also known, with the rent varying from one-tenth to one-half of the fruit or wine. The Dubrovnik and Kotorans exported large quantities of domestic and Italian wine to the inland Serbian regions. Wine trade also took place in the interior of medieval Serbia, in commercial and urban settlements, in whose surroundings wine-growing was well developed, while wine was also sold in pubs. Wine played a significant role in church rituals and the nourishment of monks, as well as in daily life, while the vine was a major symbol of the Nemanjić dynasty and its sacrilege

Opis (srp)

Предмет дисертације је виноградарство у средњовековној Србији које је сагледано на нивоу неколико привредно-друштвених појава, почев од краја XII века. Рад је настао на основу средњовековних писаних извора, ћирилског и латинског порекла, као и на основу првих сачуваних османских пописа српских крајева. Виноградарство се раније развило у српским земљама дуж јадранског приморја и на простору Македоније, док је у осталим континенталним крајевима добијало већи замах тек од XIV столећа. Први сачувани османски пописи освојених крајева Србије показују да се најкасније до половине XV века виноградарство развило у скоро свим плодним и добро насељеним крајевима средњовековне Србије. У српским земљама средњег века постојала су два основна начина подизања винове лозе, зависно од врсте резидбе, док је у виноградима обављан низ аграрно-техничких радова, при чему се инсистирало и на чувању и заштити виноградарског поседа. У погледу земљишне својине и обавеза зависног становништва према феудалном господару, постојале су две врсте ренти. У матичним српским земљама виногради на земљишту феудалца обрађивани су бесплатном радном снагом зависних земљорадника, док је у крајевима који су у прошлости били изложени јачем византијском утицају преовладавала натурална дажбина у виду десетине укупно произведеног вина на земљорадничком поседу. Позната је и појава узимања винограда у закуп, док се закупина кретала од једне десетине до половине плодова. Дубровчани и Которани извозили су велике количине домаћег и италијанског вина у унутрашње српске крајеве. Tрговина вином одвијала се и у унутрашњости средњовековне Србије, у трговачким и градским насељима у чијој је околини виноградарство достигло виши степен развоја, док се вино продавало и у крчмама. Вино је имало значајну улогу у црквеним обредима и исхрани монаха, као и у свакодневном световном животу, док је винова лоза представљала главни симбол династије Немањића и њене светородности.

Opis (srp)

Историја - Историја српског народа у средњем веку са историјском географијом и старословенским језиком / History - History of the Serbian people in the Middle Ages with Historical geography and Old Slavic Church Datum odbrane: 03.06.2020.

Jezik

srpski

Datum

2020

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Srednji vek

виноградарство, винова лоза, вино, трговина вином, средњовековна Србија, средњи век, историја

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Srednji vek

viticulture, vine, wine, wine trade, medieval Serbia, the Middle Ages, history