Naslov (srp)

Начело партиципације у латиноамеричким федерацијама

Autor

Gršić, Nenad P.

Doprinosi

Станковић, Марко, 1980- 12942183
Stanković, Marko, 1980- 12942183
Петров, Владан, 1975- 12897895
Petrov, Vladan, 1975- 12897895
Симовић, Дарко, 1975- 13913191
Simović, Darko, 1975- 13913191

Opis (eng)

The independence of Latin Amеrican nations was a chain reaction of the revolutions in North America and France. Consequently, written constitutions, as opposite to the former absolute powers of viceroys, became the “child“ of galloping and upcoming tide of liberalism. In Argentina, Mexico, Venezuela and Brazil, this was also related with the federal arrangements - as an additional mechanism for vertical constraining of central government. Territorial vastness, former colonial borders of provinces and ideological reasons were steady grounds for reception of North American constitutional framework, which beside the federalism, includes the presidential system. However, militaristic regional strongman tradition and absence of political culture resulted in many deformations of original role model. Neocolonial position of dependence triggered off economic stagnation in comparison to a central core of capitalist countries and accompanying serious social disruptions. Political instability in the region was additionally increased with the external factor, and the whole of the area became a platform for a string of Cold War scrimmages during the second half of 20th century. All three principles of federalism was mostly infringed as a collateral damage of military juntas and centralizing development policies. The end of the 80`s was marked with the decrease in the number of violent putsches and with the gradually recovery of democratic procedures. For overcoming of vast regional imbalances it was necessary to hear the voice of federal units during the national decision-making processes. With the democratization and necessity for efficient economic management, “the gear weels“ of federalism carefully began to spin round. The process was linked with many difficulties, so it went in a different ways depending on the country concerned. Although in some cases until then empty “constitutional shells“ was filled with new contents, other countries additionally striped it naked with the even stronger concentration of powers in the centre. Specifics of government structures and dynamic relations between centripetal and centrifugal forces are giving stimulus towards research of constitutional frameworks and state organisations of four of the Latin American federations.

Opis (srp)

Независност земаља Латинске Америке наступила је као својеврсни ехо револуција у Северној Америци и Француској. Стога је и писана уставност, као супротност дотадашњој апсолутистичкој власти вицекраљева представљала „чедо“ галопирајућег и надолазећег либерализма. У Аргентини, Мексику, Венецуели и Бразилу она је уско скопчана и са федералним уређењем - као додатним механизмом за вертикално ограничавање централне власти. Територијално пространство, границе колонијалних провинција и идеолошки разлози представљали су добар основ за рецепцију северноамеричког уставног модела, који је поред федерализма укључивао и председнички систем. Међутим, милитаристичка традиција снажних обласних господара и одсуство политичке културе резултираће бројним деформацијама овог модела-узора. Неоколонијални положај зависности довешће до економског заостајања Латинске Америке за земљама „центра“ те дубоким друштвеним поделама. Политичка нестабилност читаве регије биће појачана и спољним фактором, те ће током друге половине XX века читава регија постати позорница хладноратовских чарки. Сва три начела федерализма у великој мери су нарушена као колатерална штета војних хунти и централизирајуће економске политике развоја. Крај осамдесетих година обележен је јењавањем насилних пучева и постепеним повратком на демократске процедуре. Превазилажење огромних регионалних дисбаланса захтевало је да се приликом доношења одлука на савезном нивоу јасно чује и глас федералних јединица. Са редемократизацијом и потребом за ефикаснијим привредним управљањем и „зупчаници федерализма“ стидљиво покренути. Сам процес је скопчан са бројним потешкоћама, те је текао неједнако у свакој од четири поменуте земље. И док је у једнима до тада празна „уставна љуштура“ испуњена новим садржајем, дотле је у другима додатно огољена кроз још снажнију концентрацију одлучивања у центру. Специфичности државне структуре и динамични односи центрифугалних и центрипеталних сила дају подстрек ка истраживању уставних оквира и државних уређења четири латиноамеричке федерације.

Opis (srp)

UDK=342.24(7/8)

Jezik

srpski

Datum

2018

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Uporedno pravo.

Latin American federations, the principle of participation, federalism, presidential system, centralization, dictatorship, democratization, regionalism

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Uporedno pravo.

латиноамеричке федерације, начело партиципације, федерализам, председнички систем, централизација, диктатура, редемократизација, регионализам