Naslov (srp)

Одговорност господара посла на основу praepositio и iussum

Autor

Мишкић, Мирјана Б., 1986- 25499495

Doprinosi

Полојац, Милена, 1961- 12578151
Polojac, Milena, 1961- 12578151
Мојовић, Никола, 1951- 25526887
Mojović, Nikola, 1951- 25526887
Катанчевић, Андреја, 1984- 13884519
Katančević, Andreja, 1984- 13884519

Opis (eng)

The subject of this dissertation are three actions, actio exercitoria, actio institoria, actio quod iussu, which belong to the group of actiones adiecticiae qualitatis. The author intends to prove that the concept of direct agency was implicitly carried by these pretorian actions. These actions provided for principal unlimited liability, unlike other actiones adiecticiae qualitatis. Actions have special legal nature because they contain two possible passive parties, the master and the agent. The main aim of the dissertation is to establish scope of principal's liability based on praepositio and iussum and determine whether this scope signifies principal's full liability. The basic methodological approach used in dissertation is an exegetical interpretation of Roman classical texts, but also dogmatic, historical, sociological interpretation was included. Interpreted texts date back to the Classical period, including prospective Justinian's changes. The research was based on the following hypothesis: The Principal's full liability from contracts concluded by agent, anticipates direct agency. Contractual rights and obligations accrued to the principal rather than agent regardless of agent's legal personality. The Praetor protected interests of the third party and never openly derogated principle of civil law about the prohibition of direct agency „alteri stipulari nemo potest“. Agent (captain of the ship, institor or slave) was not liable from concluded contracts regardless of his legal personality (dependent or free person). Praepositio and iussum were considered as authorization given to the third party to conclude contracts with an agent. As well as authorization, praepositio and iussum bind the principal and agent and also principal and third party. Any contract negotiated by agent or committed a tort, that fell outside the scope of the praepositio would have no effect upon the principal. Master could only be a sued party in litigation which raises the assumption of the agent's active representation of the master's interests.

Opis (srp)

Предмет истраживања су три тужбе, actio exercitoria, actio institoria, actio quod iussu, које припадају групи преторских тужби под називом actiones adiecticiae qualitatis. У раду се настоји доказати да се посредством наведених тужби остварују ефекти директног заступања. Кандидат је своје истраживање ограничио на ове три тужбе јер на основу тих тужби господар посла одговара солидарно са лицем које је овластио да закључује послове у његову корист. Циљ истраживања је утврђивање обима одговорности господара посла из послова закључених на основу препозиције и јусума и уочавање да ли степен одговорности господара посла значи и његову непосредну одговорност. Основни методолошки приступ у изради дисертације је егзегетички метод тумачења римских класичних текстова а заступљени су и нормативни, историјскоправни, језички и социолошки метод. Тумачени текстови датирају из класичног периода, са освртима на евентуалне измјене у Јустинијановом праву. Истраживање се темељи на сљедећим хипотезама: Неограничена одговорност (in solidum) господара посла у пословима које предузме налогопримац је претпоставка директног заступања интереса господара посла. Правни послови које предузима роб, син породице или слободна особа у интересу господара посла производе директне ефекте у имовинскоправној сфери господара посла. Преторова основна намјера, приликом увођења тужби на основу којих господар посла неограничено одговара, била је заштита интереса трећих лица при том остављајући формално на снази правила цивилног права о немогућности заступања „alteri stipulari nemo potest“. Налогопримац (капетан брода, инститор или роб) је правно неодговоран у пословима које закључује за господара посла, без обзира на свој правни статус и обим пословне способности. Препозиција и јусум на основу дејства према трећим лицима имају значај овлашћења на заступање. Као и пуномоћ, препозиција и јусум имају дејство у интерном односу између заступаног и заступника и екстерном односу, између заступаног и трећег лица. Обим одговорности господара посла је одређен препозицијом и свако деловање налогопримца, било уговорног или деликтног карактера, изван граница препозиције не обавезује господара посла. Пасиван процесни положај господара посла, тј. непостојање правног средства којим може остварити своја права према трећим лицима је претпоставка налогопримчевог активног заступања интереса господара посла.

Opis (srp)

Društvene nauke / Rimsko pravo Social sciences / Roman law Datum odbrane: 12.07.2019.

Jezik

srpski

Datum

2019

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Pravna istorija

actiones adiecticiae qualitatis - actio exercitoria - actio institoria- actio quod iussu – praepositio - iussum.

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Pravna istorija

actiones adiecticiae qualitatis - actio exercitoria - actio institoriaactio quod iussu – praepositio - iussum.