Naslov (srp)

Утицај идеолошке оријентације политичких партија на јавну потрошњу у бившим социјалистичким државама : докторска дисертација

Autor

Бурсаћ, Дејан, 1987- 22999655

Doprinosi

Стојиљковић, Зоран, 1953- 13455463
Stojiljković, Zoran, 1953- 13455463
Комшић, Јован, 1951- 4626535
Komšić, Jovan, 1951- 4626535
Орловић, Славиша, 1966- 13456999
Orlović, Slaviša, 1966- 13456999
Павловић, Душан, 1969- 13454951

Opis (srp)

Студија је посвећена испитивању утицаја идеолошке оријентације владајућих партија у бившим социјалистичким државама на ниво и кретање јавне потрошње. Циљ рада је анализа ефеката који партије левице, центра и деснице имају на фискалне политике земаља Централне и Источне Европе, од пада социјализма тј. од почетка транзиције. У раду су коришћене квалитативне и квантитативне методе, укључујући мултиваријантну статистичку анализу – линеарну регресиону анализу. Теоријска парадигма студије је идеациона, будући да је претпостављено да идеје – у овом смислу испољене као политичке идеологије, представљају главно објашњење испитаног феномена. Централно истраживачко питање студије гласи: Да ли, и у којој мери, идеолошке оријентације политичких партија које чине владу утичу на ниво јавне потрошње у бившим социјалистичким државама? Да би то било испитано, у складу са прихваћеном идеационом парадигмом и методолошким приступом, неопходно је размотрити и утицај осталих потенцијалних предиктора јавне потрошње у компарацији са претпостављеним главним експланатором, идеолошком оријентацијом владајућих партија. Алтернативни предиктори су тестирани у оквиру четири групе варијабли: економских, политичких, демографских и контекстуалних. Поред испитивања ефеката на укупну јавну потрошњу, такође је испитан утицај поменутих варијабли на структуру потрошње. У ту сврху, изабране су четири карактеристичне области буџета: социјални трансфери, заштита животне средине, образовање, јавни ред и безбедност. Генерална хипотеза студије претпоставља да идеологија политичких партија које чине владу има статистички најзначајнији утицај на јавну потрошњу у бившим социјалистичким државама. Из ње су изведене појединачне хипотезе о позитивном утицају левице, односно негативном деснице на ниво потрошње; алтернативне хипотезе које претпостављају најјачи утицај осталих предиктора; као и појединачне хипотезе о утицају идеологије у сваком од четири испитивана сегмента буџета. Студија садржи индекс идеолошке припадности свих владајућих странака и коалиција у истраживаном периоду у 16 испитиваних земаља, сачињен на основу резултата оригиналне експертске анкете спроведене током 2017. године на међународном узорку од 273 стручњака за партијске системе ових држава. Панел података садржи укупно 373 опсервације из 16 земаља Централне и Источне Европе, за период од 1990. до 2017. године. Централни део рада посвећен је квантитативној анализи утицаја партијске идеологије и алтернативних независних варијабли на јавну потрошњу. И док је позитиван утицај идеологије потврђен, његова јачина се показала доста слабијом од претпостављене. Наиме, поједине политичке, демографске и контекстуалне, а у неким случајевима и економске варијабле, демонстрирају јачи ефекат како на ниво, тако и на годишњу стопу кретања потрошње. Са друге стране, при анализи сегмената буџета, показало се да се утицај идеологије не испољава у свим областима. Док је у области образовања он нарочито изражен, а у областима социјалних трансфера и безбедности тек донекле; у сегменту заштите животне средине статистички значајан утицај идеологије није идентификован. У том смислу, закључци су мешовити: иако утицај партијске идеологије постоји, он се не испољава једнако; а свакако не представља најјаче објашњење нивоа, кретања и структуре јавне потрошње у бившим социјалистичким државама

Opis (srp)

Политичке науке - Политиколошко-социолошке студије / Political sciences - Political and sociological studies Datum odbrane: 6.3.2019.

Opis (eng)

The study is examining the impact of ideological orientation of the ruling parties in former socialist countries on the level and growth of public spending. The aim of the research is to analyze the effects that the left, the center and the right had on fiscal policies of Central and Eastern European countries since the fall of communism. Author uses both qualitative and quantitative methods, including multivariate statistical analysis, i.e. linear regression. The study follows an ideational theoretical paradigm, assuming that ideas, manifested in this regard as political ideologies, serve as an explanation of the examined phenomena. The central research question of the study reads: What is the effect of ideological orientations of governing parties on the level of public spending in former socialist countries? To determine the existence and extent of this correlation, in accordance with accepted ideational paradigm and methodological approach, it is mandatory to consider the effect of other potential predictors of public spending, in comparison with party ideology as the main explanation. These alternative explanations have been tested within four groups of variables: economic, political, demographic, and contextual. In addition to determining the effects on general public spending, the impact of mentioned set of variables on budget structure is also examined. For this purpose, four characteristic areas of spending have been selected: social transfers, environmental protection, education, and public order and safety. General hypothesis of the study assumes that the ideology of governing political parties has statistically most significant impact on public spending in former socialist countries. Furthermore, derived individual hypotheses presume positive effect of the left, and vice versa, negative effect of the right on the spending levels. Also, alternative hypotheses presuppose the strongest impact of other predictors (political, economic, demographic and contextual), while further hypotheses presume the effect ideology has on spending in each of the four examined budget segments. The study contains an index of ideological orientation of all ruling parties and coalitions in 16 countries for the analyzed period, based on the results of an original expert survey conducted in 2017 on a multinational sample of 273 experts for party systems of countries in question. The data panel is comprised of total 373 observations from 16 countries of Central and Eastern Europe, for the period from 1990 to 2017. The central part of the research is devoted to quantitative analysis of the impact of party ideology and alternative variables on public spending. While the positive impact of ideology has been confirmed, its strength has proven to be much weaker than presumed. Namely, certain political, demographic, contextual, and in some cases, economic predictors, demonstrate a stronger effect not just on the spending levels but also on annual spending growth rates. Moreover, the analysis of budget segments demonstrates that the impact of ideology does not manifest equally in all areas. While the ideology effect is very pronounced in the domain of education, it is only slightly noticeable when comes to social transfers and public order and safety. On the other hand, in the environmental protection segment, the influence of ideology has not been statistically confirmed. In conclusion, the study has proven that, even though public spending is influenced by ideology, party effect does not manifest itself equally; and moreover, it certainly does not represent the strongest explanation for the level, trends and structure of spending in former socialist countries

Jezik

srpski

Datum

2018

Licenca

Creative Commons licenca
Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Političke nauke

political parties, political ideologies, single-dimensional party space, left-right scale, expert survey, public spending, fiscal policy, Central and Eastern Europe, transition, quantitative analysis

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Političke nauke

политичке партије, политичке идеологије, једнодимензионални политички простор, скала левица – десница, експертска анкета, јавна потрошња, фискална политика, Централна и Источна Европа, транзиција, квантитативна анализа