Naslov (srp)

Дијахронијски развој именица почев од староенглеског до модерног периода развоја енглеског језика на корпусу из књижевности, са посебним освртом на неправилну множину именица

Autor

Павић-Панић, Д.Александра

Doprinosi

Лончар-Вујновић, Мирјана

Opis (srp)

Предмет истраживања су именице енглеског језика и њихов дијахронијски развој од почетка староенглеског периода и првих писаних текстова, преко средњеенглеског до модерног и, наравно, савременог енглеског језика, уз посебан осврт на именице са тзв. неправилном множином. Енглески језик води порекло од протоиндоевропског језика те на почетку развоја има развијен флективни систем. Према језичкој структури и веома развијеној флексији припадао је синтетичком типу језика. Међутим, временом је претрпео одређене квалитативне промене, које су допринеле упрошћавању и, најзад, готово потпуном губљењу флексије, што резултира преласком из синтетичког у аналитички тип језика. У нашем научном истраживању бавимо се синхроно-дијахроном анализом именица, са примарним циљем да покажемо њихов историјски развој и да кроз примере илуструјемо промене на плану флексије. У раду су обрађене категорије именица које сматрамо најрелевантнијим у оквирима постављене теме истраживања. Рад се састоји од теоријског и практичног дела. У теоријском делу дисертације, ослањајући се на релевантне лингвистичке изворе, дат је опис три поменута периода у развоју енглеског језика, уз приказ именичког система и његових карактеристика. У другом делу рада, базираном на истраживању спроведеном на одабраном корпусу из репрезентативних књижевних извора, представљени су резултати овог емпиријског истраживања на следећим текстовима из староенглеског периода: The Voyages of Ohthere and Wulfstan, The Battle of Maldon, Anglo-Saxon Chronicle, Cædmon’s Hymn, The Dream of the Rood, The Lord’s Prayer, као и из најпознатијег средњеенглеског књижевног извора – Chaucer's Prologue to the Canterbury Tales. Основне хипотезе односе се на следеће тврдње: 1. Именице су током староенглеског развојног периода имале богату флексију; 2. Енглески језик је у староенглеском периоду био синтетички тип језика; 3. Именице, током настанка и развоја енглеског језика, често су мењале групу којој су припадале; 4. Током средњеенглеског периода развоја језика флексија је редукована; 5. Смањење флективних наставака условило је типолошку промену енглеског језика – прелазак из синтетичког у аналитички тип језика; 6. Именице модерног периода развоја енглеског језика карактерише губитак флексије и свођење флективних наставака на наставак -(e)s/’s. Резултати анализе староенглеских и средњеенглеских именичких облика и њихових преводних еквивалената у савременом енглеском језику указују на то да се староенглески период одликовао присуством различитих флективних наставака, који су се током средњеенглеског периода редуковали и свели на један наставак у модерном периоду. Поред наведеног, дата анализа је показала да је известан број именица, упркос времену, успео да задржи облике множине из прошлости. Такве именице представљају изузетке, односно, примере неправилне множине у савременом енглеском језику – термин који егзистира у савременим енглеским граматикама. Квантитативни и квалитативни резултати до којих смо дошли у нашем истраживању поткрепили су теоријске поставке и хипотезе од којих смо кренули и, као такве, представљају допринос историјској лингвистици. Сматрамо да наше истраживање може послужити као аналитички модел за испитивања и других врста речи значајних за развој енглеског језика и њихове крајње, савремене језичке манифестације. У практичном смислу, резултати до којих смо дошли одразиће се у области преводилаштва, као и на наставу енглеског језика у учионици као могући мотивациони фактор за учење језика.

Opis (eng)

The subject matter of this dissertation is a diachronic development of nouns in the English language, from Old English and first written texts, via Middle English to Modern English. We have paid particular attention to the origin of so-called irregular plurals in Contemporary English. The English language descended from Proto-Indo-European (PIE), so at the beginning of its development, English had a rich inflectional system and it was a synthetic (inflectional) language according to structure. During historical development, due to some qualitative changes, English slowly dropped its inflection and went from the synthetic into the analytic language. Our research deals with a synchronic and diachronic analysis of nouns, with the main aim to describe and explain their development courses, and to illustrate changes in inflectional endings. The paper examined those categories of nouns that we consider to be the most significant, relying on relevant literature. The paper consists of theoretical and practical part. In the theoretical part of the dissertation, the characteristics of the Old, Middle and Modern English period are presented, with a particular focus on nouns. The practical part of the dissertation are the results of empirical investigation, based on the representative literary texts from the Old English period: The Voyages of Ohthere and Wulfstan, The Battle of Maldon, Anglo-Saxon Chronicle, Cædmon’s Hymn, The dream of the Rood, The Lord’s Prayer and Middle English period - Chaucer's Prologue to the Canterbury Tales. The hypotheses relate to the following assertions: 1. During the Old English period, there was a rich nominal inflection - nouns had different forms according to number, gender and case; 2. English was a synthetic language in the Old English period; 3. During the historical development of the English language, nouns used to change declension classes; 4. During the Middle English period, noun inflection was reduced; 5. The simplification of inflectional endings led to gradual shift from a synthetic to an analytic language; 6. Modern English represents the period of lost inflection, with a single inflectional ending –(e)s/’s in nouns. The analysis of different Old and Middle English noun forms, and the comparison to their Contemporary English equivalents, indicate that there were different inflectional noun endings in Old English which levelled during Middle English and reduced to a single ending in Modern English. It has also shown that there are some nouns in Contemporary English which don't follow the standard rules for pluralization, and they have unique plural forms that have survived from Old and Middle English. These nouns are exceptions and belong to the so-called irregular plurals in grammars of Contemporary English. Quantitative and qualitative results of our work have implied that the statements relating to the hypotheses are true, so the results serve as a contribution to historical linguistics. Our study can be used as an analytical model for studying other word classes, significant for the English language development. In practical terms, the results of this study can be applied in translation. Also, the explanations relating to historical development of different noun forms, can be used by English teachers, in order to enhance students’ motivation for learning English as a foreign language (EFL).

Jezik

srpski

Datum

2018

Licenca

Creative Commons licenca
Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/at/legalcode