Naslov (srp)

Завештања у архивама светогорских манастира(XIII-XV век)

Autor

Matović, Tamara M.

Doprinosi

Avramović, Sima, 1950-
Šarkić, Srđan, 1948-
Živojinović, Mirjana

Opis (srp)

У раду анализирамо 18 аката сачуваних у архивама светогорских манастира Ватопеда, Ксиропотама, Дохијара, Велике Лавре, Хиландара, Кутлумуша и Пантократора, написаних на грчком језику. Изворни документи, као и њихове оверовљене копије и доцнији преписи, садрже податке о располагањима учињеним mortis causa, измеёу година 1216. и 1445. Документи који садрже карактеристичну реч δηαζήθε само су делимичан доказ о располагањима мотивисаним смрћу, у позној Византији. Уз таква завештања, која су на различите начине прецизирана и одреёена, тако да су у појединим чињеницама у потпуности одвојена од традиције римског права, улогу завештања испуњавају и разноврсни поклони настали у вези са смрћу поклонодавца, попут посмртног поклона и поклона учињеног у очекивању смрти. На уреёивање правних послова mortis causa наилази се упозновизантијскимзбиркама законских прописа, које супретежно казуистичног карактера и неактуелизиране. Из тихразлога, потрага за објашњењима института византијског права у таквим збиркама може довести до тога да они остану до краја неразјашњени и неразумљиви. Са друге стране, подаци из докумената допуњују та сазнања, и на реалистичан начин пружају увид у завештавање. Упореёењем два извора, законских прописа и докумената насталих у правној пракси, постиже се и додатни добитак, па се открива позадина појединих дипломатичких формула, које су, вероватно једном, имале истински правни смисао. Правне установе, већином су наслеёене из римског права, меёутим, мењају своју природу врло рано, под различитим утицајима. Само један од уплива, односи се на утицај канонског права. Са друге стране, римска правна традиција била је непоколебљива, те се испољавала, ако не у позитивном законодавству, онда у сазнању које су о њој носили учени људи свог времена – судије, црквени великодостојници и клирици, нотари. Тако 2 сена посредан начин, у времену када су античка решења неколико пута мењана и напуштана, наилази на подсетнике о некадашњим правилима и процедурама.

Opis (srp)

Društvene nauke / Pravna istorija Social sciences / legal history Datum odbrane: 03.07.2017.

Opis (eng)

This thesis consists of four parts. In the first part, we have presented sources upon which the analysis rely, subject andaim of research. The second part is dedicated to the roots of the late Byzantine bequests – wills, legacies and endowments, as well as the legal capacity of the endower or testator. Endowers are presented in the next chapter, listed by the time their bequests were given, which is followed by analysis of the each bequestper se. The final, forth part deals with formal and diplomatic characteristics of documents which contain endowments as the express of the last will. Index of the legal terms is enclosed with the thesis. In researching the late Byzantine law, one can find much data about bequests. That is attestedthrough documents which tell about alienation of property done by the cause of death of donor. This was done through various legal instruments, among which legacies certainly are frequent, but also through different contracts, andendowments, especially where the endower is an individual, and the endowed partya monastery. Therefore, sources relevant to our work contain the characteristic term diatheke, diatypōsis or diataxeis, which usually serve to mark a will, and also different types of aphierōtērion gramma, documents that follow endowments. Bequests that we have regarded, described in both types of those documents, were given in the time range of1216 to 1445 A.D., and written in Medieval Greek language. They areconserved in one of the following Athonite monasteries: Vatopedi monastery, Helandariou monastery, Pantokratoros monastery, Koutloumousiou monastery, Great Lavra monastery, Docheiariou monastery and Xēropotamou monastery. Many legal institutes in this subject were inherited directly from Roman law, and we can find regulations concerning them in the Byzantine legal codes. However, the late codes are not the most credible source to look for the actual legal institutes and their function, taking into account their compilatory nature. In that sense, documents are the perfect source to evaluate the 4 reception of one legal institute, especially when it comes to testamentum, and also legatum, codicilli, fideicommissum, etc.

Jezik

srpski

Datum

2017

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Pravna istorija

Byzantine Law. – Roman Law. – Bequests. – Mount Athos. –Medieval Law.

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Pravna istorija

Византијско право. – Римско право. – Завештања. – Света Гора. –Средњовековно право.