Naslov (srp)

Варирање особина технолошког квалитета сорти пшенице (Triticum aestivum L.)

Autor

Шекуларац, Андреј М.

Doprinosi

Кнежевић, Десимир

Opis (eng)

Introduction: Wheat processing quality is a complex of characteristics strongly associated with the genetic make-up of a cultivar and its agro-environmental growing conditions. The objective of the research was to assess processing quality traits in wheat cultivars and examine the effect of genotype and environmental factors in determining wheat processing quality. Material and methods: The experiment involved five wheat cultivars grown at three locations (Sombor, Novi Sad and Ţaţak) in two experimental years. After harvest in both years, laboratory analyses were performed to evaluate grain, dough and bread quality traits using laboratory methods (near-infrared spectroscopy, farinograph assay, extensograph test, mixolab analysis, baking test, analyses for wet gluten content, falling number and the gluten index) and a modern method – Labon-a-chip-based capillary electrophoresis separation of glutenin subunits. The effects of individual factors and their interactions were determined by the analysis of variance, and the degree of dependence between the parameters was measured by correlation analysis. Results: The research showed differences in the tested processing quality components among wheat cultivars in both experimental years and at all locations. In both years, wheat cultivar ‗Pobeda‘ exhibited the highest values for protein content (14.58%), wet gluten content (32.20%), bread volume (456.11ml) and gliadin content (59.19%), as opposed to the lowest values in cv. ‗Simonida‘ (10.96%, 24.60%, 410.56ml and 49.57%, respectively). The results revealed that variations in processing quality parameters were induced by variations in mean daily temperatures and total precipitation during the grain filling stage, as well as by the effect of genotype and genotype x environment interaction. Moreover, degrees of dependence were determined between certain processing quality parameters. ‗Rapsodija‘, which had significantly higher values for dough energy (85.17 cm), dough resistance (349.17 ЕЈ) and gluten index (92.94%), exhibited higher gluten strength, as also found in cv. ‗NS 40S‘. The values for most parameters of wheat processing quality, including dough stability, crumb elasticity and glutenin content, were higher in the second harvest year than in the first, whereas lower values were obtained for dough development, water absorption capacity and Gli/Glu ratio. Conclusion: Wheat processing quality components showed differences depending on cultivar, location and experimental year. The values of processing quality components were indicative of specific adaptation to weather conditions across locations and experimental years, as well as of stable trait expression.

Opis (srp)

Увод: технолошки квалитет пшенице је сложено својство чија је детерминација јако повезана са генетичком конституцијом сорте и агроеколошким условима у којима се гаји. Циљ истраживања је изучавање карактеристика технолошког квалитета код сорти пшенице и утицаја генотипа и фактора спољашње средине на формирање технолошког квалитета. Материјал и методе: експериментално изучавање је обухватило пет сорти пшенице које су гајене у три локалитета (Сомбор, Нови Сад и Чачак) у две године експеримента. После жетве у обе године су обављене лабораторијске анализе особина квалитета семена, теста, хлеба, коришћењем лабораторијских метода (блиска инфрацрвена спектроскопија, фаринографска анализа, екстензографска анализа, миксолаб анализа, пробно печење хлеба, анализе за одређивање садржаја влажног глутена, броја падања и глутен индекса), као и савремена метода, Lab-on-a-chip капиларна електрофореза глутенских подјединица. Утицај појединих фактора и интеракције утврђен је анализом варијансе, а степен зависности између параметара је оцењен корелационом анализом. Резултати: Истраживања показују да су се сорте пшенице разликовале на основу вредности изучаваних компоненти технолошког квалитета у обе експерименталне године и на сва три локалитета. На пример сорта Победа у обе године експеримента је имала највеће вредности за особине садржај протеина (14,58%), садржај влажног глутена (32,20%), запремнине хлеба (456,11ml), садржај глијадина (59,19%) а сорта Симонида најмање вредности (10,96%; 24,60%; 410,56ml; 49,57%). Истраживања су показала да је на варирање вредности параметара технолошког квалитета утицало варирање средњих дневних температура и количина падавина, током фенофазе наливања зрна, као и утицај генотипа и интеракција генотипа и спољашње средине. Такође, резултати показују и степен зависности између појединих параметара технолошког квалитета. Сорта Рапсодија, која је имала значајно веће вредности енергије теста (85,17cm), отпор теста (349,17ЕЈ) и глутен индекс (92,94%), имала је јачи глутен, а што је нађено и код сорте НС 40С. Вредности већине параметара технолошког квалитета међу којима су стабилност теста, еластичност средине хлеба и садржај глутенина су биле веће у другој него у првој жетвеној години, док су вредности за развој теста, моћ упијања воде и Gli/Glu однос биле мање. Закључак: Установљене су разлике за вредности компоненти технолошког квалитета пшенице у зависности од сорте, локалитета и године у експерименталном изучавању. Вредности компоненти технолошког квалитета индицирају специфичност адаптације на временске услове у локалитету и години изучавања и стабилност испољавања изучаваних својстава.

Jezik

srpski

Datum

2018

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/at/legalcode