Naslov (srp)

Примена конвенционалних панорамских и компјутеризовано томографских снимака у дијагностици и планирању ортодонске терапије импактираних максиларних очњака

Autor

Симић, М. Сања

Doprinosi

Николић, В. Предраг

Opis (srp)

УВОД. Максиларни очњаци су најчешће импактирани зуби тј. други после умњака. Учесталост импакција максиларних очњака варира од 1до 2% популације (у 85% случајева палатинално, а у 15% случајева лабијално). Како већина случајева импактираних максиларних очњака захтева сложену ортодонтско-хируршку терапију, оправдана је и чињеница да треба одабрати дијагностичку методу која је изузетно прецизна. Примена компјутеризоване cone-beam томографије (СВСТ) олакшава планирање терапије и чини је сигурнијом. За изузетно кратко време добијамо серију снимака, где је приказано жељено подручје вилице са тврдим и меким ткивима, уз тачну процену квантитета и квалитета кости, високу прецизност детаља и просторних односа у све три димензије, а при том су једноставни за коришћење. На тај начин, уз високу прецизност СВСТ снимака, могућност грешке приликом хируршке експозиције и ортодонтског извлачења очњака се своди на минимум. ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА. Циљ овог истраживања је да се упоредном анализом стандардне конвенционалне оптопантомографије и компјутеризоване томографије пронађе најпоузданији дијагностички поступак за правилну орјентацију, хирушки приступ и планирање биомеханике померања импактираног очњака,као и указати на евентуалне негативне последице у терапији импактитаних очњака МАТЕРИЈАЛИ И МЕТОДЕ. Узорак чини 80 импактираних максиларних очњака , код 65 испитаника, старости од 12 до 33 година. Истраживање је извршено анализом ортопантомографских и тродимемензионалним комјутеризованотомографских снимака максиле које су испитаници радили по нашем упуту, искључиво у дијагностичке сврхе и у циљу планирања предстојеће ортодонске терапије. За сваког испитаника постоји информисани пристанак у писаној форми да се подвргне додатном радиографском испитивању који ће бити коришћен у циљу дијагностике и плана терапије и као материјал за будуће истраживање. Први део истраживања се односи на дијагностику положаја импактираних максиларних очњака и откривању ресорпција на суседним зубима. Прво,на ортопантомографским снимцима мерени су задати параметри,а затим на СВСТ. Други део истраживања се односи на планирање терапије код пацијената са импактираним максиларним очњацима,након завршене дијагностике. Да би предвидели трајање ортодонског третмана и тежину случаја импактираног сталног очњака,за сваки очњак појединачно израчунат је TDI индекс на ортопантомограму и KPG индекс на СВСТ снимку.Како се ови индекси рачунају на различите начине, тестирамо њихово не/слагање у циљу постављања исправне дијагнозе и плана терапије.Трећи део истраживања се односи на успешност и трајање спроведене терапије, коришћене хирушке методе, компликације у току третмана и дали постоје естетски недостаци. Код ове групе третираних пацијената поређена је тачност спроведених дијагностичких процедура,описане анализе снимака и добијених индекса о процени тежине и трајање терапија. За анализу примарних података коришћене су дескриптивне статистичке методе, методе за тестирање статистичких хипотеза и методе за оцену слагања СВСТ и ОРТ мерења. Статистичке хипотезе су тестиране на нивоу статистичке значајности (алфа ниво) од 0,05. РЕЗУЛТАТИ. Од испитаника укључених у истраживање 41 (64,1%) је било женског пола,што је статистички значајно више од заступљености испитаника мушког пола којих је било 23 (35,9%). (p<0,001) Просечна старост свих испитаника у истраживању износи 16,3±4,3 године. Најмлађи испитаник има 12,0 година, а најстарији 33,0 година. Код 64 испитаника са импакцијама дијагностиковано је 80 импактираних максиларних очњака. Учесталост унилатералних импакција максиларних очњака је трострука већа 48(75%) у поређењу са билатералним импакцијама 16 (25%). Од укупно 80 импактираних максиларних очњака 19 (23,75%) је било букално импактирано,3 (2,75%) средином алвеоле и 58 (72,5%) палатинално.Код букалних и палатиналних импакција најчешће је била заступљена парцијално вертикална импакција (70,0%); комплетно хоризонтална импакција (10%) је била заступљена искључиво код палатиналних импакција. Хиподонција латералних секутића била је присутна код 13 (16,3%) испитаника, искључиво у групи палатиналних импакција максиларних очњака; за разлику од атипичних латералних секутића који су били присутни у обе групе,код палатиналних импакција (15%) и код букалних импакција (10%). Једна од најчешћих компликација импактираних максиларних очњака је ресорпција суседних сталних зуба. Међутим, тај налаз се значајно разликује на ОРТ и СВСТ снимку, тачније велики проценат тих ресорпција се превиди на ОРТ. На ОРТ снимку је пронађено 6 ресорпција централних секутића (3,75%), 14 ресорпција латералних секутића (8,75%); док је на СВСТ пронађено 17 ресорпција централних секутића (10,6%), 27 ресорпција латералних секутића (16,9%) и 5 ресорпција првих премолара (2%). Значајна разлика у тарајању терапије постоји код букалних и палатиналних импакција, што се објашњава и различитом тежином и током терапије. Просечно трајање третмана код импакција на букалној страни износило је 18,6±4,2 месеци, док је код палатиналних импакција очњака износило 23,4±4,7 месеци. Постоји статистички значајна разлика у трајању третмана у односу на страну импакције (t=2,697; p=0,012) Успешан третман имало је 29 (96,7%) импактираних максиларних очњака. Компликације су честа појава у току ортодонтске терапије, свакако не озостају ни у току хирушкоортодонтске терапије импакције очњака. Компликације током третмана су се јавиле код 11 (36,7%) импакција. Међу компликацијама најчешће су се јављали естетски недостаци (36,7%), затим рецесије гингиве (26,7%). ДИСКУСИЈА. У литератури постоји сагласност да локализација импактираних максиларних очњака на ОРТ носи ризик од могућих грешака и да је зато СВСТ снимак максиле апсолутна индикација за импактиране максиларне очњаке. Постоји статистичка значајност у дијагностици импактираних очњака на ортопантомограму и компјутеризовано-томографским снимцима. Недостатак подударности између ове две рендгенографске методе постоји и у вези са лабијалном или палатиналном локализацијом крунице и корена импактираног очњака , што је од посебног клиничког значаја. СВСТ снимак даје тачну локализацију импактираног очњака , нагиб уздужне осовине зуба, дебљину и густину кости која покрива зуб, тачну близину суседних зуба, стање суседних зуба, локалних анатомских структура , величину фоликула импактираних очњака. ОРТ показује виши вертикални положај очњака, што прилично може бити разлог погрешног хируршког приступа. Хоризонтални положај крунице очњака на ОРТ снимку врло често показује мање преклапање суседних секутића, него што заиста јесте на СВСТ. На основу својих истраживања већи број аутора је потврдио потпуну оправданост СВСТ снимака и у дијагностици ресорпција на кореновим суседних секутића, које се јако тешко или готово немогуће дијагностиковати у почетном стадијуму на ОРТ. (Аlqerban, Botticelli,Lai) ЗАКЉУЧАК. СВСТ побољшава дијагнозу и даје корисне информације за план третмана. KPG индекс има изузетну предност за тачну и брзу процену положаја импактираног очњака, степен грешке је мањи, тако га можемо сматрати дијагностичким стандардом за терапију импактираних очњака. Ови поуздани и тачни подаци оправдавају потребу за увођењем ове методе у савремену клиничку праксу , јер додатно има и повољан утицај на редукцију погрешних третманаи компликација у току третмана. Информације о тачном положајукруне је релевантан обављања хируршке експозиције, а ортодонт треба да лоцира врх очњака да би дефинисао вектор вуче. Додатно СВСТ може смањити трајање терапије и побољшати шансе за успех и у тежим случајевима. Оправданост компјутеризовано томографских снимака у дијагностици и планирању терапије импактираних очњака је нашим истраживањем апсолутно потврђена.

Opis (eng)

INTRODUCTION. Maxillary canines are usually impacted teeth, the second after third molar.Frequency of impacted maxillary canines is about 1 to 2% of population (in 85% of the cases palatally, and in 15% of the cases labially). As most of the cases of impacted maxillary canines demands complicated orthodontic-surgical treatment it is justified that an extremely accurate diagnostic method should be chosen. The application of computed cone-beam tomography (CBCT) simplifies therapy planning and makes the therapy safer. At extremely short notice we get a series of imaging where the needed area of mandible with hard and soft tissue is shown, with accurate evaluation of quantity and quality of bones, high precision of the details of tridimensional localization, and besides that they are easy to use. By that means, with high precision of CBCT imaging, possible mistakes during surgical exposition and orthodontic extraction of canines are reduced to minimum. AIM. The aim of this research is to find the most convenient diagnostic procedure for proper orientation using comparative analysis of standard conventional orthopantomogram and computed tomography, surgical approach and planning of biomechanical displacement of impacted canine, and to indicate any negative consequences in the treatment of impacted caninesMATERIALS and METHODS. Sample makes 80 impacted maxillary canines, 65 subjects, age from 12 to 33. The research was executed using analysis of orthopantomogram and tridimensional computed tomography maxilla imaging, which subjects conducted according to our instructions for diagnostic purposes only with the aim of planning of upcoming orthodontic treatment. There is an informed consent in written form for every subject concerning additional radiographic research that will be used for diagnostic purposes and treatment plan as well as the material for the future researches. The first part of the research concerns diagnostics of the position of impacted maxillary canines and detection of resorption of neighboring teeth. Firstly, on orthopantomogram radiography specified parameters are measured. The second part of the researchconcerns planning of the treatment considering patients with impacted maxillary canines, after conducted diagnostics. In order to predict the length of the orthodontic treatment, possible complications of impacted permanent canine, for every individual canine TDI index was calculated on orthopantomogram and KPG index on CBCT image. As these indexes are calculated in different manners, their discordance was tested in order to establish the correct diagnosis and treatment plan. The third part of the research refers to a group of patients (30 impacted canines) where orthodontic surgical treatment of impacted maxillary canines is completed. Performance and duration of conducted treatment was evaluated, the duration of the extraction of teeth, employed surgical methods, complications during the treatment and whether there are any aesthetic imperfections. Within this group of treated patients the precision of conducted diagnostic procedures is compared, and described radiographic analysis as well as given indexes about evaluation of severity and duration of treatment. For the analysis of primary data descriptive statistic methods are used, methods for the testing of statistical hypotheses and methods for the evaluation of concordance CBCT and OPT measuring. Statistic hypothesis are measured on the level of statistical significance (alpha level0,05RESULTS. Of the subjects involved in research 41 (64,1%) were female which is significantly more important than the representation of male subjects whose number was 23 (35,9%). The average age of all respondents in the survey is 16,3±4,3. The youngest respondent is 12 years old and the oldest is 33 years old. Among 64 respondents with impactions, 80 impacted maxillary canines are diagnosed. Frequency of unilateral impactions of maxillary canines is three times higher 48 (75%) in comparison to bilateral impactions 16 (25%). Of total 80 impacted maxillary canines 19 (23,75%) were buccally impacted, 3 (2,75%) in the middle of alveolus and 58 (72,5%) palatally. With the buccal and palatal impaction usually was represented partially vertical impaction (70,0%); completely horizontal impaction (10%) was represented only in the palatal impaction. Crowding of the upper tooth row had 35% of respondents with buccal impaction maxillary canines, and 12% of respondents with palatal impaction. Hipodontia lateral incisor was present in 13 (16,3%) respondents, only within the group of palatal impactions maxillary canines; unlike atypical lateral incisor which were present within both groups in the case of palatal impactions (15%) and buccal impactions (10%). One of the most common complications concerning impacted maxillary canines is resorption of the adjacent permanent teeth. However, there is a major difference between the finding in OPT and CBCT images, more precisely, a large percentage of these resorption can be predicted in OPT. In OPT image 6 resorptions of central incisors were found (3,75%), 14 resorptions of lateral incisors (8,75%), while in CBCT 17resorptions of central incisors were found (10,6%), 27 resorptions of lateral incisors (16,9%) and 5 resorptions of the first premolars (2%). Including lateral and central incisors and premolars in OPT image 13,75 % of resorptions was diagnosed; and in CBCT almost 2,5 times more resorptions was diagnosed, more precisely 32,5 %. There is a significant difference in the length of the treatment concerning buccal and palatal impactions which is explained by the different severity and course of therapy. The average length of the treatment concerning buccal impactions amounted to 18,6±4,2 months, while the palatal impactions of the canines amounted to 23,4±4,7months. There is a statistically significant difference in the length of the treatment, taking into account the side of the impaction (t=2,697; p=0,012). There was 29 (96,7%) of impacted maxillary canines treated successfully. Complications are common during orthodontic treatment, and are also common during surgical orthodontic treatment of impacted canines. Complications during the treatment occurred during 11 (36,7%) impactions. The most common complications were aesthetic imperfections (36,7%) and then gingival recession (26,7%). DISCUSSION. There is an agreement in literature that localization of impacted maxillary canines in OPT may contain the risk of potential errors, and therefore CBCT maxilla scan is an absolute indication for impacted maxillary canines. There is a statistical significance in the diagnosis of impacted canines, visible on ortopantomogram and computed tomography scans. The lack of correspondence between these two roentgenography methods is present on the occasion of labial and palatal localization of crown and root of the impacted canine which is of great clinical importance. CBCT scan gives the exact localization of impacted canine, inclination of the longitudinal axis of the tooth, thickness and density of the bone covering the tooth, the exact proximity of adjacent teeth, the status of adjacent teeth, local anatomical structures, the size of the follicles of impacted canines. OPT shows higher vertical position of canines, which can often be the reason for the wrong surgical approach. Horizontal position of the canine crown in OPT scan, very often shows overlapping ofadjacent incisors to a lesser extent than it really is in CBCT. Based on their research, a great number of authors confirmed the complete competence of CBCT scans, and in the diagnosis of bone resorption at the roots of adjacent incisors, which is very difficult or almost impossible to diagnose in early stages in OPT (Аlqerban, Botticelli,Lai).

Jezik

srpski

Datum

2016

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc/2.0/at/legalcode