Naslov (srp)

Србија и Угарска од 1402 до 1480. године : докторска дисертација

Autor

Gašparović, Stela I., 1971-

Doprinosi

Veselinović, Andrija, 1949-
Mišić, Siniša, 1961-
Hardi, Đura, 1971-
Stojkovski, Boris

Opis (eng)

The paper, on the basis of published sources and literature, analyses and provides a comperhensive review of relations between Serbia and the Kingdom of Hungary in the period between 1402 and 1460. Serbian-Hungarian relations were extremely complex during the entire Middle Ages. In the political relations of these two neighbouring countries, in the Middle Age there were alliances, friendships, royal intermarriages, but open conflicts as well. However, in the last phase of Serbian medieval statehood, during the existence of the Serbian Despotate (1402 - 1459), political relations with the Kingdom of Hungary were the most comprehensive and the most complex. Except for occasional confrontations, vassal duties of Serbian despots towards the Hungarian kings, various interests and different international position, Serbian and Hungarian rulers, their political connection had been in most cases determined by danger from the common enemy – the Ottoman Turks. That exact danger directed Serbian and Hungarian rulers to start a cooperation, primarily military cooperation. Serbia’s existence depended to a great extent on not only internal conditions but on Hungarian-Turkish political relations as well. But it should be taken into consideration that the Kingdom of Hungary was in better position than the Turks, due to its geographical distance, except on its southern borders, and especially because of the existence of the Serbian Despotate. Besides that, Hungarian kings were not burdened by vassalage, as it was the case with the rules of the Serbian Despotate...

Opis (srp)

У раду се на основу објављених извора и релевантне литературе анализира и даје целовит преглед политичких односа између Србије и Угарске у периоду од 1402. до 1460. године. Српско-угарски односи су током читавог средњег века били веома комплексни. У политичким односима ових двеју суседних држава, било је у средњем веку савезништва, пријатељства, орођавања владарских породица, али и отворених сукоба. Међутим, у последњој фази српске средњовековне државности, у време постојања Српске деспотовине (1402 - 1459), политички односи с Угарском Краљевином су били најцеловитији и најсложенији. Осим повремених сукоба, вазалских обавеза српских деспота према угарским краљевима, различитих интереса и различитог међународног положаја, српских и угарских владара, њихове политичке везе је најчешће одређивала опасност од заједничког непријатеља – Турака Османлија. Управо та опасност је упућивала владаре Србије и Угарске на заједничку, првенствено војну сарадњу. Опстанак Србије зависио је у великој мери не само од унутрашљих прилика већ и од угарско-турских политичких односа. С тим што је Угарска због своје географске удаљености, осим на својим јужним границама, а поготово због постојања Српске деспотовине, била у бољем положају према Турцима него српска држава. Угарски краљеви, уз то, нису били оптерећени двоструким, нити уопште, вазалством, као што је то било случај са владарима Српске деспотовине...

Opis (srp)

Историја - Историја српског народа у средњем веку / History - History of the Serbian people in the Middle Ages Datum odbrane: 26.9.2016.

Jezik

srpski

Datum

2016

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Srednji vek

The Kingdom of Hungary, vassal, prince, despot, king, Stefan Lazarevic, Djuradj Brankovic, Sigismund of Luxemburg, John Hunyadi

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Srednji vek

Србија, Угарска, вазал, кнез, деспот, краљ, Стефан Лазаревић, Ђурађ Бранковић, Жигмунд Луксембуршки, Јанко Хуњади