Naslov (srp)

Мешовити политички облик у Полибијевој политичкој теорији : докторска дисертација

Autor

Smiljanić, Iva M., 1979-

Doprinosi

Vujačić, Ilija,1953-
Simendić, Marko, 1985-
Molnar, Aleksandar, 1963-

Opis (eng)

The idea of the mixed constitution is one of the creations of Greek political philosophy that had fundamental influence on both modern political theory and modern political systems and institutions. This concept had a very long history and many variations in works of different authors and philosophical schools. Once it was finally taken over by the early modern European theoreticians, the idea was reinterpreted in a way that suited the needs and dilemmas of the current age. This dissertation is written without the ambition to examine the question of mixed constitution in antiquity in its fullness. Instead, the focus lies on a significant author who is situated midway in the history of its development. Polybius of Megalopolis (born before 200 BC, died after 120 BC), a statesman, writer and historian, is, alongside Diodorus of Sicily, the only Hellenistic prose writer whose work is preserved in any length. His minor works are lost, and of the main one, The Histories, we now posses less than one third. Only first five books out of the original forty are preserved in their entirety. It is a military and political history of Mediterranean world between 264 (the beginning of Punic wars) and 146 AD (the collapse of Carthage and Achaean League). The primary subject of the book is the rise of Roman state to the primacy in the Ancient world. To explain this exceptional Roman quality, Polybius engaged political philosophy. In the 6th book of The Histories he relies on Greek political theory to create a sketch of the Roman state and its institutions and to illuminate its unprecedented success. Although this book is also incompletely preserved (a moderate estimate says that roughly half of the original text is lost), it still represents the longest essay in political philosophy preserved from the Hellenistic age. The basic argument adduced by Polybius is that the Roman ascendency is not due to luck, accident or any of the mundane factor such as size of the army, population figure or material wealth, although he acknowledges that these too were favorable to Rome. But the root of Roman success is a specific organization of the state, which he, in accordance with other ancient writers, does not separate from society as a whole. Polybius defends the position that the Roman consitution doesn’t belong to any of the basic types of state that are recognized by Greek political theory, such as kingdom, aristocratic or democratic republic. Instead, it belongs to a special kind that envelops all of them – the mixed constitution. Being a mixed form of government (μικτή πολιτεία), Rome posses all the qualities of the three basic types, leaving aside any of their numerous deficiencies...

Opis (srp)

Идеја мешовитог политичког облика једна је од креација грчке политичке филозофије која је имала фундаменталан утицај на модерну политичку теорију али и на модерне политичке системе и институције. Овај концепт има дугу историју и многе варијације код различитих аутора и филозофских школа. Када ју је најзад преузела, нововековна европска мисао је ову идеју реинтерпретирала на начин који је одговарао потребама и дилемима новог времена. Ова дисертација нема амбицију да исцрпно обради питање мешовитог облика у античкој филозофији. Уместо тога она је фоксурана на једног значајног аутора који се налази на средини њеног развојног пута. Полибије из Мегалепоља (рођен пре 200. п.н.е., умро после 120. п.н.е.), државник, књижевник и историчар представља, уз Диодора са Сицилије, јединог хеленистичког прозног писца који нам је сачуван у већем обиму. Његова мања дела су изгубљена а од главног рада, Историја, сачувано је мање од једне трећине текста. Само првих пет књига од укупно четрдесет постоје у целини. То је војна и политичка историја медитеранског света која обухвата период између 264. (почетак пунских ратова) и 146. године п.н.е (пад Картагине и Ахајске лиге). Основна тема његовог дела је успон римске државе до надмоћног положаја у античког свету. Ради објашњења римске изузетности Полибије је морао да се окрене политичкој филозофији. У VI књизи Историја, он користи грчку политичку теорију да скицира римску државу и њене институције, и да покуша да објасни њену чудесну успешност. Иако ни она није сачувана у целини (процењено је да је изгубљено око половине првобитног текста), Полибијева VI књига представља најдужи текст из области политичке филозофије који је преживео из хеленистичког доба. Основни аргумент који Полибије износи је да римски успон није резултат среће, случаја или простих чинилаца као што су величина војске, бројност становништва или материјално богатство, мада признаје да су и они били на страни Рима. У корену римског успеха лежи специфично устројство римске државе, коју он, као и други антички писци, не раздваја од друштва у целини. Полибије брани став да римска држава не припада ни једном од простих облика владавине које познаје грчка политичка теорија, као што су краљевство, аристократска или демократска република, већ да припада нарочитом типу који обухвата све њих – мешовитом облику. Као мешовита државна форма (μικτή πολιτεία), Рим преузима све квалитете три основна облика, остављајући по страни њихове бројне недостатке...

Opis (srp)

Политичке науке - Историја политичких теорија / Political sciences - History of political theory Datum odbrane: 28.9.2016.

Jezik

srpski

Datum

2016

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-ND 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Bez prerada 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nd/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Političke teorije. Politička filozofija

мешовити политички облик, мешовити устав, Полибије, Платон, Аристотел, Цицерон, анакиклоза, грчка политичка теорија, хеленистичко доба, антички Рим

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Političke teorije. Politička filozofija

mixed form of government, mixed constitution, Polybius, Plato, Aristotle, Cicero, anacyclosis, Greek political theory, Hellenistic age, ancient Rome