Naslov (srp)

Успешност усвајања картографских садржаја и перцептивне способности ученика млађих разреда основне школе

Autor

Радивојевић, Ј. Дејан

Doprinosi

Милојевић, Александар

Opis (eng)

This doctoral thesis is an attempt to overcome noticed disadvantages in a teaching practice. They are seen in bad results of the students in the area of cartographic abilities withn the lectures of Nature and Society. The given curriculum study is adopted by the students very hard, often mechanically and witout understanding. The reasons for this are an insufficient number of classes for realisation and an inadequate procedure for a presentation of those contents. The goal of researching was the revision of the effectivness in using the active methods in lecturing by presenting the cartographic contents on adopted knowledge and development of perceptive and spatial abilities of students. The experiment is presented within the parallel groups for goal realisation. Active teaching was an intervening variable in an experimental group. A controlling group worked in a traditional way. The students achievements within the knowledge area after working out the experimental factor are confirmed by means of preparing a special test of knowledge. The achievements in the area of perceptive abilities are determined by adequate tests of abilities. The first testing is performed at the end of experimental teaching process. Retesting is also performed for the sake of determining qualityand duration of knowledge and abilities. A test of knowledge was made of 18 questions and assignments divided into six groups doing three tasks each. Each group is equivalent to the level of knowledge determined by Benjamin Bloom in taxonomy of teaching aims for cognitive area. The testing of students perceptive abilities is performed with a test of perceptive processing IT-1 from battery KOG-3 and a test of spatial abilities KBT from battery KOG-2. The research is performed on a sample of 210 examiners. The sample werw the third graders from primary schools in Knjaževac and Zaječar during the school year 2013/2014. This is a random representative sample as a randomly chosen subgroup of the overall numbers of third graders from all primary schools in Serbia. The sample is occasional because it is formed by currently accessible students. The students sample is examined from several aspects. The achievements on tests within the formed groups are examined according to the overall achievements in school and success in Nature and society. Also the achievements are also examined by means of sex and place of attending the school. Satitstic techniques for data presenting used in the research are t-test, F-test and a correlation test. The most significant results obtained by this research are as follows: The usage of active method in teaching during the realisation of cartographic contents brought us to more qualitative and more permanent knowledge. The students who practised active studying solve the tasks more effective, more easily and faster on a knowledge test as well as on retesting. No difference is seen in gender achievements even though we expected better results of male gender regarding the theoretical hypotheses about male predominance within the domain of perceptive and spatial abilities, which can be attributed to the age of students. No difference is seen between the achievements of differents places of living even though we expected better results from villafe students due to the fact that those kids are more familiar with natural surrounding , wich is attributed to the same teaching organisation. There are statistically significant correlations between the students success and their effectivness on knowledge tests and ability tests. There are also the same relation between success in school and time needed for doing the mentioned tests.

Opis (srp)

Ова докторка дисертација представља покушај да се превазиђу уочени недостаци у наставној пракси.Они се огледају у лошим резултатима ученика у области картографских садржала о оквиру наставе природе и друштва. Ученици ове садржаје веома те+шко усвајају , најчешће механички и без разумеваља. Разлози овоме су недовољан број часова за реализацију и неадекватан поступак обраде ових садржаја. Циљ истраживања је био утврђивање ефеката примене активних метода наставе при обради картографских садржаја на усвојена знања и у односу на перцептивне и спацијалне способности ученика. За реализацију циља изведен је експеримент са паралелним групама. Интевернишућа варијабла у експерименталној групи била је активна настава. Контролна група је радила на традиционалан начин. Постигнућа ученика у области знања након деловања експерименталног фактора утврђени су тестирањем посебно припремњеним тестом знања. Постигнућа у области перцептивних способности утврђена су одговарајућим тестовима способности.Прво тестирање је спроведено по завршетку експерименталног наставног рада. Извршено је и ретестирање ради утврђивања квалитета и трајности знања и способности. Тест знања садржао је 18 питања и задатака конципираних у 6 група од по 3 задатка. Свака група еквивалетна је једном од нивоа знања које је дефинисао Блум у таксономији наставних циљева за когнитивно подручје. Тестирање порцептивних способности учаника обављено је тестом перцептивног процесуирања IT-1 из батерија KOG-3и тестом специјалних способности KBT из батерије KOG 2. Истраживање је спроведено на узорку од 210 испитаника. Узорак су чинили ученици трећег разреда основних школа школске 2013/14. године у општинама Књажевац и Зајечар. Ово је случајни узорак, случајно изабрани подскуп укупне популације ученика трећих разреда основне школе у Србији. Узорак је пригодан јер је формиран избором тренутно доступних ученика. Узорак ученика је посматран са неколико аспекта. Посматрана су постигнућа на тестовима у оквиру формираних група према општем успеху у школи и према успеху из предмета Природа и друштва. Такође су разматрана постигнућа према полу испитаника и према месту у коме похађају наставу. Статистичке технике које су коришћене за обраду података су t-test, F- test и техника корелације. Најважнији закључци који проистичу из резултата истраживања су следећи:Примена активне методе у настави приликом реализације картографских садржаја довела је до квалитетнијих и трајних знања. Уочено је да ученици код којих је реализована активна настава значајно успешније, лакше и брже решавају задатке на тесту знања и на ретестирању. Нису запажене разлике између постигнућа испитаника различитог пола, мада смо очекивали бољи успех код мушкараца с обзиром на теоријске претпоставке о успешности у перцептивним и спацијалним способностима, што се може приписати узрасним каратеристикама ученика. Нису запажене разлике између постигнућа испитаника различитог места становања, мада смо очекивали бољи успех ученика са села с обзиром на то да су више упућена на природно окружење, што приписујемо подједнакој организованости наставе. Постоје статистички значајне корелације између успеха ученика и њихових постигнућа на тестовима знања и тестовима способности. Исте релације постоје између успеха у школи и времена потребног за решавање наведених тестова.

Jezik

srpski

Datum

2016

Licenca

Creative Commons licenca
Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc/2.0/at/legalcode