Naslov (srp)

Етнотуризам у Србији - примена конструкта о идентитету : докторска дисертација

Autor

Stojanović, Marko D.

Doprinosi

Kovačević, Ivan, 1952-
Milenković, Miloš, 1975-
Radović, Ognjen
Gavrilović, Ljiljana, 1953-
Milosavljević, Ljubica, 1976-

Opis (srp)

Антрополошки дискурс о феномену етнотуризма у транзиционој Србији најпре се очитава у постојању комплексно установљених релација тржишног пословања према свеобухватним променама друштвено-културне заједнице. Сукцесивна девастација економског и друштвеног система вредности током позног социјализма, распада Југославије и предтранзиције, допринели су томе да, парадоксално, међу припадницима интересних група и туристичких посленика, као један од најзначајнијих туристичких ресурса буду препознати одређени циљеви и резултати културно злоупотребљаваних и политизованих процеса ретрадиционализације. Непосредне последице промена у системима вредности и политичке инструментализације привредно-друштвеног окружења утицале су на то да настанак и утемељавање антрополошко-туризмолошког феномена српског етнотуризма умногоме одреде варијетети конструкта о идентитету српства, традиције и светосавског православља. Туризам у статусу глобално препознатог ресурса за опоравак и привредно јачање недовољно развијених држава, утицао је на то да сви учесници у етнотуризму Србије усвоје конструкте идентитета као један од приоритетних ресурса за дефинисање специфичности локалних културних изражаја као основе за креирање садржаја у циљу настанка квалитетног туристичког доживљаја. Одговор на актуелне туристичке трендове препознаје се у домену бриколираних елемената туризма културног наслеђа, уз учешће елемената из оквира сеоског, руралног, урбаног и других облика селективног и тематског туризма. У синхроној перспективи посматрано, етнотуризам у Србији почива на три угаона камена: музејском туризму, манифестационом туризму и туризму етнонасеља, а истим следом, дистрибуција ауторитета која произилази из тога заснована је на конструктима идентитета о народу/нацији, потом, на фолклоризованим идентитетским маркерима путем којих се идеја традиционалног транспонује у савремено, а напослетку и на основу идентитетских склопова који проистичу из личних читања културног система вредности. Следећа димензија савременог стања очитава се путем дијахроног предсека у коме се препознају резултати надградње петрификованог концепта национално-државотворних идеја са почетка двадесетог века, који притом кореспондира са инструментализованим процесима ре-креирања традиционалних система вредности током периода социјализма, а кулминира у бриколираним варијететима предтранзиционог периода и пуне транзиције. У поље полуотвореног система комуникационих канала српског етнотуризма укључени су елементи живог непрестано прилагођаваног феномена глобалног туризма, те било каква разматрања представљају дискурзивно опредељен низ посматраних пресека у којима се очитавају смерови јуче-данас- сутра. У том правцу посматрано, могућности разматрања о апроксимативно садржајнијем укључивању актуелног Унесковог концепта нематеријалног културног наслеђа у српску етнотуристичку понуду, говори не само о томе на који начин локална заједница препознаје сопствене маркере идентитета као угаоно камење концептуализација у настанку етнотуристичких дестинација, већ и на који начин концепт живог и одрживог наслеђа може постати корективни фактор за већ употребљаване конструкте идентитета.

Opis (srp)

Етнологија и антропологија - Антропологија туризма / Еthnology and anthropology - Аnthropology of tourism Datum odbrane: 14.7.2016.

Opis (eng)

The anthropological discourse of the phenomenon of ethno-tourism in Serbia during the transition period is primarily reflected in the complex relationship between the market economy model and comprehensive changes in the socio-cultural community. The successive devastation of the economic and social value system in late socialism, the disintegration of Yugoslavia and the pre-transition period gave rise to the situation in which, paradoxically, certain objectives and results of politicized processes of re-traditionalization, which could easily be misused, were recognized as one of the most important tourist resources among various stakeholders and prominent figures in tourism. Due to direct consequences of changing value systems and political instrumentalization of the socio-economic environment, the emergence and formation of an anthropological and tourismological phenomenon of Serbian ethno-tourism were largely determined by the varieties of the construct of a Serbian identity, tradition and Serbian Orthodox Christianity established by Saint Sava. As a globally recognized resource for the recovery and economic strengthening of underdeveloped countries, tourism encouraged all participants in ethno-tourism in Serbia to adopt identity constructs as one of the priority resources in defining the specific features of local cultural expressions as the basis for creating various types of content aimed at achieving quality tourism experience. The response to current tourist trends is identified in bricolaged elements of heritage tourism, including elements of the framework of rural, urban and other forms of selective and thematic tourism. In a synchronic perspective, ethno-tourism in Serbia rests on three cornerstones: museum tourism, event tourism and tourism in ethno villages. By analogy, the ensuing distribution of authority rests on identity constructs of a people/nation, folklorized identity markers through which the idea of traditional is transposed into modern, and finally, on identity frameworks arising from personal readings of the cultural value system. Another dimension of the current situation is reflected in a diachronic perspective in which it is possible to recognize the results of the refurbished petrified concept of nation-state building ideas from the early 20th century. It corresponds with the instrumentalized processes aimed at recreating the traditional value system during the period of socialism and culminates in bricolaged varieties of the pre-transition period and the full transition. The semi-open system of communication channels of Serbian ethno-tourism includes elements of the living and constantly adapting phenomenon of global tourism. Accordingly, any considerations are a discursively defined set of observed cross-sections in which the yesterday-today-tomorrow directions are reflected. In this context, the considerations regarding a more meaningful inclusion of UNESCO’s topical concept of intangible cultural heritage in the Serbian ethno-tourism offer, demonstrate not only how local communities identify their own markers of identity as cornerstones for conceptualizations underlying the creation of ethno-tourist destinations, but also how the concept of living and sustainable heritage can become a correction factor for already exploited identity constructs.

Jezik

srpski

Datum

2016

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Socijalna i kulturna antropologija

identity constructs, re-traditionalization, ethnotourism, museum tourism, event tourism, ethno houses, ethno villages, ethnic souvenirs, intangible cultural heritage

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Socijalna i kulturna antropologija

конструкти идентитета, ретрадиционализација, етнотуризам, музејски туризам, манифестациони туризам, етнокуће, етнонасеља, етносувенири, нематеријално културно наслеђе