Naslov (srp)

Феномен смрти у Шекспировим трагедијама

Autor

Андрејевић, Ана М.

Doprinosi

Лончар Вујновић, Мирјана

Opis (srp)

Докторска теза Феномен смрти у Шекспировим трагедијама се бави критичком анализом „великих“ трагедија Вилијама Шекспира, конкретно физичким и метафизичким манифестацијама смрти у њима. Однос трагичних ликова према смрти, типологија умирања, симболи и иконографија ове вечне људске мистерије, бинарно опозитне категорије смрти, као и естетички и аксиолошки најзначајнији искази о овом феномену су анализирани кроз четири најпознатије Шекспирове трагедије: Хамлет,Отело, Краљ Лир и Магбет.Феномен смрти је испитан мултидисциплинарно-дијахронијским приступом, а у самим трагедијама је овај феномен анализиран плурализмом књижевних метода. Овакво унутрашње и спољашње проучавање књижевног текста представља покушај да се достигне тоталитет у проучавању књижевности. Дијахронијски приказ филозофских, религијских, психолошких, антрополошких и социолошких мисли о смрти нам је открио плурализам идеја и теорија о овом феномену, које су нам помогле да боље разумемо амбивалентну ренесансну мисао о њему, фокусирајући се првенствено на његову литерарну експликацију. Захваљујући оваквом приступу, у Шекспировим трагедијама смо пронашли зачетке многих модерних идеја о феномену смрти. Истраживањем друштвено - историјских прилика ренесансе, религиозних сукоба и традиционалних веровања који су заједно формирали однос човека према смрти, постала су јаснија и осећања усамљености, скептицизма и песимизма у овој епохи. Фасцинираност феноменом смрти се огледа код свих важнијих мислилаца и писаца ренесансе, али је Шекспир најсувереније и најсистематичније зашао у скривене кутке људског ума и испитујући његове конфузне мисли, страхове и дубиозе о смрти, филозофски је контемплирао о људској трагичној судбини. Он је владајуће друштвене, религиозне и филозофске мисли о феномену смрти инкорпорирао у своја дела, али их је истовремено преиспитивао, сумњичио, па чак и пародирао. То се може приметити и у Шекспировим делима која нису од примарног значаја за наше истраживање, али ће се најексплицитније исказати у „великим“ трагедијама.Хамлет је трагедија сва саткана од жалости за мртвима, стрепње од смрти и непрозирне таме која скрива њену мистерију. Тајанствено и полифоно значење смрти у овој трагедији се открива путем физичких и метафизичких манифестација овог феномена, богате иконографије смрти и филозофских дилема насловног јунака. Хамлет постаје гласноговорник филозофије као науке која учи о смрти (melete thanatu). Отело је „трагедија мрака“ и смрт се у њој тихо и лукаво прикрада својим жртвама преко свог посланика Јага. Краљ Лир описује тешкоће живљења, али и умирања. Смрт је у овој трагедији велики „господар“ који увек долази касно и не нуди хришћанску утеху. Главна тема Магбета је убиство, а физичке и метафизичке манифестације смрти које доминирају овом драмом су крв, мрак, кошмари и духови. Самом Магбету смрт постаје крајњи апсурд живота, поништење и ништавило.

Opis (eng)

The doctoral dissertation entitled The Phenomenon of Death in Shakespeare’s Tragedies critically analyzes William Shakespeare’s principal tragedies with the focus on the physical and the metaphysical manifestations of death. The four most famous Shakespeare’s tragedies — Hamlet, Othello, King Lear, and Macbeth – were used in the analysis of the tragic characters’ attitudes toward death, the typology of death, the symbolism and the iconography of this eternal human mystery, the binary opposite categories of death, as well as the aesthetically and axiologically most relevant lines on this phenomenon.The phenomenon of death was approached from a multidisciplinary and diachronic perspective; while a pluralism of literary methods was used to analyze it in the tragedies. The external and internal study of a literary text was performed in the attempt to achieve the totality of a literary analysis. The diachronic review of philosophical, religious, psychological, anthropological, and sociological thoughts on death revealed a multitude of ideas and theories of this phenomenon which served to better understand the ambivalent Renaissance notion of death and its explication in literature. This approach unveiled the roots of many modern ideas of death in Shakespeare’s tragedies. Furthermore, the study of social and historical circumstances during the Renaissance period — the religious conflicts and traditional beliefs which shaped the man’s view of death — explained the feeling of loneliness, skepticism, and pessimism in this era. Many famous Renaissance philosophers and writers were fascinated by death, but it was Shakespeare who entered deep into the hidden corners of the human mind studying its confusing thoughts, fears, and misconceptions about death, and contemplating the tragic human fate. Shakespeare incorporated the leading social, religious, and philosophical theories of death into his works, at the same time examining them, reevaluating them, and even mocking them. This is easily observable in his works, many of which are not the focus of this research. However, this tendency of Shakespeare’s is most prominent in his principal tragedies.The tragedy Hamlet is tightly woven from the mourning for the dead, fear of dying, and darkness that obscures the mystery of death. The secret and polyphonic meaning of death in this tragedy is revealed through physical and metaphysical manifestations of this phenomenon, rich iconography, and philosophical dilemmas of the title character. Hamlet becomes the prolocutor of philosophy as the science of death (melete thanatu). The tragedy of darkness, Othello narrates of a death which sneaks up to its victims through its harbinger, Iago. King Lear describes the sufferings of living and dying. Death here is a great master which always comes later than wanted and offers no Christian consolation. The main theme of Macbeth is homicide; while physical and metaphysical manifestations of death which dominate this tragedy are blood, darkness, nightmare, and ghosts. Macbeth perceives death as the final folly of life, annihilation and nothingness.

Jezik

srpski

Datum

2016

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by/2.0/at/legalcode