Naslov (srp)

Истраживање образаца употребе јавних простора у функцији урбане регенерације суседства: град Бањалука : докторска дисертација

Autor

Novaković, Nevena S., 1978-

Doprinosi

Đukić, Aleksandra.
Vaništa-Lazarević, Eva.
Stanković, Milenko.

Opis (srp)

Докторска дисертација се бави проблемом приступа просторној трансформацији наслеђених колективних суседстава у функцији њихове урбане регенерације. Концепт јединице суседства као метод планирања и обликовања ових стамбених целина је произвео у различитим срединама различите ефекте у квалитету живота, али и сродне проблеме. Проблеми урбанитета се испољавају како у социјалном домену, односно неповезаности људи међусобно и неповезаности људи и животног простора, тако и у просторном домену у форми невиталности отворених јавних простора, те њиховом неодржавању. Многа суседства у земљама Западне Европе су већ прошла или тренутно пролазе кроз процес урбане регенерације. Иако је препозната веза између просторних карактеристика суседства и проблема урбанитета, програми регенеративних мера често остају у социо-економском домену. Постављено је основно питање овог истраживања: како дефинисати модел просторне трансформације колективног суседства који може допринети позитивним ефектима процеса урбане регенерације, пре свега напретку у виталности и социјализацији? Полазна претпоставка истраживања подразумева да се просторној трансформацији колективних суседстава треба приступити са сазнањем о социо- просторној релацији на којој се заснивају обрасци заједничког живот суседства. Јавни простори и њихова употреба представљају важне компоненте ове релације. Присуство људи у градском простору не подразумева постојање урбанитета, али је неопходан услов да се успостави релација између људи и простора и комуникација између људи међусобно. Организација простора и његове физичке карактеристике утичу на односе између људи, њихових активности и идеја. Истраживање је спроведено помоћу комбиновања неколико основних и специфичних научних метода и техника које се примењују у области архитектуре и урбанизма и пољу друштвено-хуманистичких наука. Општи научни метод помоћу којег је истраживање структуирано је аналитичко-синтетички метод, а примењени основни методи су метод логичке аргументације, метод научне анализе, метод студије случаја (case study) и метод утемељивања (grounded theory). За анализу просторне конфигурације суседства у релацији са обрасцима употребе примењене су технике просторне синтаксе (Space Syntax), као што су цртање аксијалне и конвексне мапе суседства и анализа просторне интеграције (spatial integration analysis). Важан део информационе основе у контексту студије случаја је формиран помоћу рекогносцирања на терену које укључује анкетирање становника, фотографисање и мапирања просторних карактеристика суседства и активности у јавним просторима...

Opis (srp)

Докторска дисертација се бави проблемом приступа просторној трансформацији наслеђених колективних суседстава у функцији њихове урбане регенерације. Концепт јединице суседства као метод планирања и обликовања ових стамбених целина је произвео у различитим срединама различите ефекте у квалитету живота, али и сродне проблеме. Проблеми урбанитета се испољавају како у социјалном домену, односно неповезаности људи међусобно и неповезаности људи и животног простора, тако и у просторном домену у форми невиталности отворених јавних простора, те њиховом неодржавању. Многа суседства у земљама Западне Европе су већ прошла или тренутно пролазе кроз процес урбане регенерације. Иако је препозната веза између просторних карактеристика суседства и проблема урбанитета, програми регенеративних мера често остају у социо-економском домену. Постављено је основно питање овог истраживања: како дефинисати модел просторне трансформације колективног суседства који може допринети позитивним ефектима процеса урбане регенерације, пре свега напретку у виталности и социјализацији? Полазна претпоставка истраживања подразумева да се просторној трансформацији колективних суседстава треба приступити са сазнањем о социо- просторној релацији на којој се заснивају обрасци заједничког живот суседства. Јавни простори и њихова употреба представљају важне компоненте ове релације. Присуство људи у градском простору не подразумева постојање урбанитета, али је неопходан услов да се успостави релација између људи и простора и комуникација између људи међусобно. Организација простора и његове физичке карактеристике утичу на односе између људи, њихових активности и идеја. Истраживање је спроведено помоћу комбиновања неколико основних и специфичних научних метода и техника које се примењују у области архитектуре и урбанизма и пољу друштвено-хуманистичких наука. Општи научни метод помоћу којег је истраживање структуирано је аналитичко-синтетички метод, а примењени основни методи су метод логичке аргументације, метод научне анализе, метод студије случаја (case study) и метод утемељивања (grounded theory). За анализу просторне конфигурације суседства у релацији са обрасцима употребе примењене су технике просторне синтаксе (Space Syntax), као што су цртање аксијалне и конвексне мапе суседства и анализа просторне интеграције (spatial integration analysis). Важан део информационе основе у контексту студије случаја је формиран помоћу рекогносцирања на терену које укључује анкетирање становника, фотографисање и мапирања просторних карактеристика суседства и активности у јавним просторима...

Opis (srp)

АРХИТЕКТУРА - УРБАНИЗАМ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ /ARCHITECTURE - URBANISM AND SPATIAL PLANNING Datum odbrane: 8. 09. 2014.

Jezik

srpski

Datum

2014

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Planiranje naselja. Urbanizam

public housing neighbourhoods, public open space, patterns of use,spatial configuration, territory, patterns of space

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Planiranje naselja. Urbanizam

суседства колективног становања, отворени јавни простор,обрасци употребе, просторна конфигурација, територија, просторни обрасци