Naslov (srp)

Винаверов допринос компаратистици : докторска дисертација

Autor

Svirčev, Žarka Ž.

Doprinosi

Mikić, Radivoje, 1950-
Aleksić, Milan, 1979-
Tešić, Gojko.

Opis (rus)

К многогранному творчеству Станислава Винавера, включающего эссеистику, стихи, путописные заметки и пародийные жанры, читатели и ислледователи различных областей и профилей были весьма благосклонны. В этом исследовании выложены результаты вклада автора в компаративистику и определены ценности этого вклада. В исследовании сделан акцент на методологических и эфристических принципах, интерпретативном обзоре литературы разных европейских народов, а так же идеологем, которые влияли на их направленность. Винавер, человек большой эрудиции, полигистор и полиглот, который с неуменьшающейся интесивностью в течение своей творческой деятельности, длящейся несколько десятилетий, вел диалог с европейской литературой и культурой. Малочисленны сербские авторы, которые с такой посвященностью и преданностью писали о французской, англо-американской, немецкой, итальянской, русской, чешской (и т.д) культурах и литературе, черпая одновременно плоды из этих диалогов для собственой поэтики. В эссе и статьях Винавер умело пользовался, теоретически преднамеренно или интуитивно, ключевыми компаративистскими методами и концепциями, из которых некоторые только спустя несколько десятилетий получат определение. Компаративистская методологическая парадигма автора подразумевает привилегированный статус исследований типологических сходств по отношению к генетическо-контактным связям, преодолевая ограничения позитивизма и историзма, которые сыграли весомую роль в компаративистике первой половины двадцатого века. Чувствительность к рецептивному горизонту, анализ альтернаций литературных текстов в рецептивной культуре, восприятие перевода как акта встречи двух культур, актуализация идеологемы всемирной литературы (с охватом от космополитизма до культурного национализма) делают его текст актуальным и значительным в контексте современных компаративистских исследований. Кроме этого, в исследовании утверждаются точки соприкосновения исследований Винавера и компаративистики, основоположником которой является Рене Веллек, основывающейся на исследовании литеральности, где литература и литературоведение представлено хранителем общегуманистических ценностей. В данной работе подчеркнуты области, изучая которые Винавер сделал самый значительный вклад в компаративистику. Осмысляя смеховую культуру, традицию и модерность, переводческую деятельность и идеологему всемирной литературы из угла скрещивания разных культур и литературы, цель Винавера заключала в себе не только стремление обозначить сербскую литературу на карте Европы (по крайней мере той, в которую были направлены взоры этой культуры), но, скорее всего, и попытку отметить ее в национальном литературно-историографическом дискурсе и предложить иное представление о сербской литературе. Знание зарубежной литературы и ее связей с собственной культурой и литературой Винавер воспринял в качестве дополнения национальной литературной историографии, исходя из чего главный акцент в работе поставлен на литературно-историографическом видении сербской литературы, которой присуща космополитическая открытость и творческое надстраивание собственных традиций, которые, опять-таки, являются частью всеобщей европейской культуры. Ключевые слова: Станислав Винавер, компаративистика, диалог, смех, традиция, модерность, перевод, всемирная литература

Opis (eng)

Readers and scholars of different profiles and interests were receptive to Stanislav Vinaver’s multifaceted body of work – essays, poetry, travel writing, parody. This study presents the results of research into the author’s contribution to comparative literature studies and its evaluation. The research focus is on the author’s methodological and heuristic foundations, interpretive insights into different European national literatures and the ideologemes that have directed these insights. Vinaver, a man of extraordinary erudition, a polymath and a polyglot, led a dialogue with the European literatures and cultures with undiminished intensity and enthusiasm throughout his decades-long literary career. Hardly any Serbian author has invoked in his sphere of interest the French, Anglo-American, German, Italian, Russian, Czech (etc.) culture and literature or written about them with the authority of a savant and a connoisseur, simultaneously incorporating the results of these dialogues into his own poetics. In essays and articles, Vinaver skillfully used, either intuitively or with an awareness of theoretical background, the key comparative methods and concepts, some of which would only be conceptually marked decades later. The author’s comparative methodological paradigm entailed favoring the research of typological similarity rather than the genetic-contact connections, overcoming the burden of positivism and historicism that marked comparative literature in the first half of the 20th century. The sensitivity for the horizons of reception, the analysis of alternation of literary texts in the recipient culture, the understanding of translation as an act of contact between cultures and the actualization of the ideologem world literature (ranging from cosmopolitanism to cultural nationalism) all make his texts current and relevant in the context of contemporary studies in comparative literature. Also, this paper insists on Vinaver’s closeness to the concept of comparative literature established by René Wellek - the comparative literature that puts the research focus on literariness and interprets literature and literature studies in the context of preserving humanistic values. The study singled out the areas in which Vinaver gave the most significant contributions to comparative literature. Reflecting on the culture of laughter, tradition and modernity, translation and the ideologem world literature from the perspective of convergence of various literatures and cultures, Vinaver’s goal was not only to put Serbian literature on the European map (at least the one his culture was focused on). Instead, he endeavored, perhaps more, to cut through the national discourse on literary history and offer a different concept of Serbian literature. Vinaver understood insights into foreign literatures and their links with his own culture and literature as complementing the national literary historiography. Therefore, the focus in this paper was placed on the author’s historiographical vision of Serbian literature, inherent in which are both the cosmopolitan openness and the creative reliance on its own traditions which are, again, part of the broader European culture.

Opis (srp)

За многолик стваралачки опус Станислава Винавера, есејистички, песнички, путописни, пародичарски, били су пријемчиви читаоци и стучњаци различитих профила и интересовања. У овој студији су изложени резултати истраживања ауторовог доприноса компаратистици и његовог вредновања. Истраживачка пажња је усмерена ка ауторвим методолошким и хеуристичким ослонцима, интерпретативним увидима о различитим европским књижевностима, те идеологемама које су их усмеравале и моделовале. Винавер, човек изузетне ерудиције, полихистор и полиглота, са несмањеним интензитетом и ентузијазмом је током читавог свог вишедеценијског стваралачког века водио дијалог са европским књижевностима и културама. Ретко који српски аутор је у окружје свог интересовања призивао и руком зналца и посвећеника писао о француској, англо-америчкој, немачкој, италијанској, руској, чешкој (итд.) култури и књижевности, уграђујући истовремено у сопствену поетику плодове тих дијалога. У есејима и чланцима Винавер се вешто служио, било теоријски освешћено или интуитивно, кључним компаратистичким методама и концептима, а понеки од њих ће тек деценијама касније бити појмовно обележени. Ауторова компаратистичка методолошка парадигма подразумевала је привилеговање истраживања типолошких сродности у односу на генетско-контактне везе, превазилазећи тиме бреме позитивизма и историзма који су обележили компаратистику прве половине 20. века. Осетљивост за рецепцијски хоризонт, анализа алтернације књижевних текстова у рецептивној култури, разумевање превода као чина сусрета култура, актуализација идеологеме „светске књижевности“ (у распону од космополитизма до културног национализма) чине његове текстове актуелним и релевантним у контексту савремених компаратистичких истраживања. Такође, у раду се инсистира на Винаверовој блискости са „велековском компаратистиком“ која у фокус истраживања ставља литерарност, а књижевност и науку о књижевности види као чуваре општехуманистичких вредности. У студији су издвојена подручја на којима је Винавер дао најважније доприносе компаратистици. Промишљајући смеховну културу, традицију и модерност, преводилаштво и идеологему „светске књижевности“ из перспективе укрштаја различитих књижевности и култура, Винаверов циљ је био не само да упише српску књижевност на европску мапу (бар ону у коју су упрти погледи те културе), већ, можда и више, да засече у нацонални књижевноисториографски дискурс и понуди другачију представу српске књижевности. Увиде о страним књижевностима и њихове споне са сопственом културом и књижевношћу Винавер је разумео као допуну националне књижевне историографије, те је тежиште у раду стављено на ауторову историографску визију српске књижевности којој је иманентна и космополитска отвореност и стваралачко надовезивање на сопствене традиције које су, опет, део опште европске културе.

Opis (srp)

Наука о књижевности - Српска књижевност, компаратистика / Literature studies - Serbian literature, comparative literature / Литературоведение - Сербская литература, компаративистика Datum odbrane: 28.06.2016.

Jezik

srpski

Datum

2016

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Srpska književnost (studije)

Станислав Винавер, компаратистика, дијалог, смех, традиција, модерност, превођење, светска књижевност

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Srpska književnost (studije)

Stanislav Vinaver, comparative literature, dialogue, laughter, tradition, modernity, translation, world literature