Naslov (srp)

Идеолошке димензије глобализације : докторска дисертација

Autor

Đurić, Milorad L.

Doprinosi

Orlović, Slaviša, 1966-
Čupić, Čedomir, 1947-
Trkulja, Jovica, 1952-

Opis (eng)

n this dissertation we have analysed the ideological dimensions of globalization in this thesis, i.e. we have analysed the ideological identities in the globalized world. Constitution and functioning of ideologies, from the late eighteenth to the second half of the twentieth century, was based on the assumption of open competition between different political groups within a nation state as the 'relevant community' within which relevant political decisions are made. Bearing in mind that globalization processes have undoubtedly relativized the framework of the national community, as well as that influential theories about the 'the end of ideology' have appeared, in our opinion, it was necessary to explore the relationship between globalization and ideology. The research question in this paper refers, therefore, to the ideological dimensions of globalization processes, i.e., whether the processes of globalization are ideologically neutral. In answering this question, our starting point was the basic assumption that globalization processes are not neutral, that the age of ideologies has not ended, but that the language of old ideologies is no longer appropriate, therefore it is necessary to observe the ideological dimensions of globalization in a different light. We have identified the following, in the process of proving this assumption and by applying the method of scientific description as well as phenomenological and functional analysis: that the emergence of ideologies is necessarily linked to the phenomenon of enlightenment; that liberal democracy triumphed completely throughout two-centuries long competition between different ideologies which influenced the emergence of the theories about the end of ideologies; that ideologies have not ended, but that the globalization processes caused the emergence of new, global challenges which the 'old' ideologies had no answers to. That influenced the formation of the specific ideological dimension of globalization embodied primarily in globalism, as the highest political expression of enlightenment, anti-globalism, as the set of more or less related challenges to globalization and Islamic fundamentalism, as the most extreme aspect of religious revivalism, i.e. as completely anti-enlightenment project. Therefore, the problem of the relationship between the individual and the community, as the basis of rival ideologies remained relevant also at the beginning of the twenty-first century.

Opis (srp)

У овој дисертацији анализирали смо идеолошке димензијe глобализације, односно, анализирали смо идеолошке идентитете у глобализованом свету. Конституисање и функционисање идеологија, од краја осамнаестог до друге половине двадесетог века, базирано је на претпоставци отворене конкуренције различитих политичких група у оквиру националне државе, као „релевантне заједнице“ у оквиру које се доносе релевантне политичке одлуке. Имајући у виду да су глобализацијски процеси несумњиво релативизовали оквире националне заједнице, као и да су се појавиле утицајне теорије о „крају идеологије“, било је неопходно, по нашем мишљењу, истражити везу између глобализације и идеологије. Истраживачко питање у овом раду односи се, дакле, на идеолошке димензије глобализацијских процеса, односно, да ли су процеси глобализације идеолошки неутрални? У одговору на то питање, пошли смо од основне претпоставке да глобализацијски процеси нису неутрални, да доба идеологија није окончано, али да језик старих идеологија више није одговарајући тe да је нужно идеолошке димензије глобализације сагледати у другачијем светлу. У процесу доказивања ове претпоставке, примењујући метод научне дескрипције, као и феноменолошке и функционалне анализе, утврдили смо следеће: да је настанак идеологија нужно везан за феномен просветитељства; да је кроз двовековну конкуренцију различитих идеологија у потпуности тријумфовала либерална демократија, што је утицало на појаву теорија о крају идеологија; да није дошло до краја идеологија, већ су процеси глобализације проузроковали појаву нових, глобалних изазова на које „старе“ идеологије нису имале одговоре; што је утицало на формирање специфичне идеолошке димензије глобализације оличене, пре свега, у глобализму, као највишем политичком изразу просветитељства, анти-глобализму, као скупу мање или више повезаних оспоравања глобализације и исламском фундаментализму, као најекстремнијем аспекту религијског ревивализма, односно, као потпуно анти-просветитељском пројекту. Самим тим, проблем односа индивидуума и заједнице, као основа супарничких идеологија, остао је актуелан и на почетку двадесет и првог века.

Opis (srp)

Политичке науке - Политиколошко-социолошке студије / Political Science - Political-Sociological Studies Datum odbrane: 15.7.2015.

Jezik

srpski

Datum

2015

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Političke nauke

глобализација, идеологија, либерализам, анти-глобализам, исламски фундаментализам, религијски ревивализам

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Političke nauke

globalization, ideology, liberalism, anti-globalism, Islamic fundamentalism, religious revivalism