Naslov (srp)

Елементи магичног реализма у прози Слободана Џунића и Живка Чинга

Autor

Kostadinović, Danijela. 1973-

Doprinosi

Mikić, Radivoje. 1950-
Pantić, Mihajlo, 1957-
Đorđić, Stojan.

Opis (eng)

PhD thesis Elements of Magic Realism in the Prose of Slobodan Džunić and Živko Čingo aims to, within the poetics of magic realism, explore, identify and describe the elements of magic realistic narrative modus comparatively in the prose of Slobodan Džunić and Živko Čingo, writers that belong to different literary historiographies – Džunić to Serbian, Čingo to Macedonian. The starting point of the thesis is the attempt to define magic realism as the unexpected alternation of reality in which the terms magic/magical and real are mixed and juxtaposed. Magic realism as a term was coined by the German art historian, Franz Roh in his essay Magical Realism: Post-Expressionism in 1925 and at first it was related to a new way of realistic presentation of reality in painting. Magic realism was a response to expressionist and surreal painting. These painters represented objects and creatures in a detailed realistic manner and the aura of magic and mystery was achieved with illusionist effects and perspective change. The term was afterwards taken by the playwright and writer from Venezuela, professor Alberto Uslar Pietri, who related it to a special kind of short story in literature in his essay Literature and People of Venezuela (1948), where the literary method of a character as a secret surrounded by various data dominated. Thanks to Pietri, and then the Cuban writer Alejo Carpentiere, this term was used to signify specific Latin American post-colonial literature that sprang from folklore, folk beliefs and myth, whereby myth turned out to be an adequate tool for showing social-political reality in the societies repressed under the totalitarian regime. This term gained enormous popularity after the article by Anhel Flores, Magic Realism in Spanish- American Belles- Lettres, and its full expansion was during the 60-ies and 70-ies of the last century. Its most significant representative is Gabriel Garsia Marques. Nowadays, magic realism in literature is related to prose exclusively and it stopped being an imanent constant of Latin American culture; it spread to the rest of the world. Most famous writers of this genre are Salman Rushdie, Tony Carter, Jevgenij Zamjatin, in Serbian literature Milorad Pavić and Goran Petrović, in Macedonian literature Petre M. Andreevski. During the first decades of 21st century magic realism is in its full sway in the field of literature, as well as in painting and film. Bearing in mind that literary work of Slobodan Džunić and Živko Čingo may be interpreted within the magic realistic poetic theoretical frame, the dissertation is mainly based on the exploration of the folklore and mythological core of the authors’ homelands, genre conditionality, hybridity, space-time categories, intermediary worlds and the realistic basis of the current social, political and historical period in their works. The end result of this research is a synthetical literary-scientific thesis, in which the influence of magic realism on the literary work of Slobodan Džunić and Živko Čingo was thoroughly examined from abstract (marvelous, fantastic, magic, grotesque realism) and narrative discourse models (realistic and folklore-mythical narration).

Opis (srp)

Рад Елементи магичног реализма у прози Слободана Џунића и Живка Чинга има за циљ да у оквиру поетике магичног реализма компаративно проучи, идентификује и опише елементе магичнореалистичног приповедачког модуса у прозним остварењима Слободана Џунића и Живка Чинга, писаца који припадају различитим књижевним историографијама – Џунић српској, а Чинго македонској. Основно полазиште рада представља одређење магичног реализма као неочекиване алтернације стварности у којој долази до мешавине и јукстапозиције ма- гичног/магијског и реалног. Термин магични реализам увео је у употребу немачки историчар уметности Франц Рох 1925. године у есеју Магични реализам; Постекспресионизам и он се испрва односио на нов начин реалистичког представљања стварности у ликовној уметности. Магични реализам јавио се као реакција на експресионистичко и надреалистичко сликарство. Магичнореалистички сликари су реалистички детаљно приказивали објекте и бића, а зрачење магије и мистериозности постизали су илузионистичким ефектима и променом перспективе. Термин је од Франца Роха преузео венецуелански драмски и прозни писац, професор универзитета Алберто Услар Пјетри, подводећи под овај појам у књижевном есеју Књижевност и људи Венецеуле (1948) посебан жанр приповетке, у којој је до израза долазио књижевно- уметнички поступак сагледавања јунака као тајне окружене подацима. Захваљујући Пјетрију, а потом и кубанском писцу Алеху Карпентјеру, термин магични реализам почео је да се користи за означавање специфичне латиноамеричке постколонијалне књижевности, која је своје извориште имала у фолклору, народним веровањима и миту, при чему се посезање за митом показало као адекватно средство за испоља- вање друштвено-политичке реалности у друштвима ограниченим тоталитарним режимом. Овај термин стекао је велику популарност након чланка Анхела Флореса Магични реализам у шпанско-америчкој белетристици, експанзију је доживео 60- их и 70-их година прошлог века, а најзначајнијим представником поетике магичног реализма сматра се Габријел Гарсија Маркес. Данас се под појмом магични реализам у књижевности подразумева искљу- чиво прозни жанр и престао је бити иманентна константа латиноамеричке културе, већ се проширио и на остатак света. Познати писци магичног реализма су Салман Ружди, Тони Картер, код нас Милорад Павић и Горан Петровић, а у македонској књижевности Петре М. Андреевски. У првим деценијама XXI века магични реализам налази се у пуном замаху како у књижевности, тако и у сликарству и филмској уметности. Полазећи од чињенице да књижевно дело Слободана Џунића и Живка Чинга отвара могућност за тумачење у кључу магичнореалистичног поетичког оквира, рад се превасходно заснива на испитивању фолклорно-митолошког језгра земље порек- ла аутора, жанровске условљености, хибридности, просторно-временских катего- рија, интермедијарних светова, као и стварносне подлоге и актуелног друштвено- политичког и историјског тренутка у делима ових писаца. Крајњи резултат спро- веденог истраживања је уобличена синтетичка књижевно-научна студија, у којој је, преко апстрактних (чудесни, фантастични, магични, гротескни реализам) и наративних модела дискурса (реалистична и фолклорно-митска нарација), детаљно проучен утицај магичног реализма на књижевно стваралаштво Слободана Џунића и Живка Чинга.

Opis (srp)

Наука о књижевности - Српска и компаративна књижевност / Study of literature - Serbian and comparative literature Датум одбране: 10.07.2014.

Jezik

srpski

Datum

2014

Licenca

© All rights reserved

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Srpska književnost (studije)

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Makedonska književnost (uključujući studije)

Слободан Џунић, Живко Чинго, магични реализам, чудесниреализам, фантастични реализам, мит, бајка, легенда, хибридност, карневализација

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Srpska književnost (studije)

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Makedonska književnost (uključujući studije)