Naslov (srp)

Праксе отпора и сарадње Срба на Косову и Метохији у односу на мисију Уједињених нација од 1999. до 2008. године : докторска дисертација

Autor

Radojković, Stefan, 1984-

Doprinosi

Džuverović, Nemanja, 1981-
Župančič, Rok, 1981-
Ejdus, Filip, 1979-

Opis (srp)

Предмет истраживања дисертације јесу праксе Срба Косова и Метохије у односу на мировну и мисију изградње мира Уједињених нација, током периода јун 1999–јун 2008. године, сагледане кроз критички настројену теорију пост-либералног мира. Истраживачки пројекат намерен је да, поред мапирања, описивања и анализирања пракси поменуте локалне етничке групе, пружи увиде и у разлоге иза таквих образаца деловања у односу на међународну мисију. У том погледу, научна литература коришћена у дисертацији јесте, превасходно, из науке о међународним односима, са посебним нагласком на критички настројену теорију пост-либералног мира Оливера Ричмонда и Роџера Мак Гинтија. Такође, с обзиром на покушај објашњавања разлога иза одређених образаца деловања Срба Косова и Метохије на основу прошлости ове етничке групе, консултован је одређени корпус научне литературе који долази из историјске науке и теорија о нацијама и национализмима (етносимболички приступ Ентонија Д. Смита).Како су праксе отпора (експлицитног и имплицитног) и сарадње Срба Косова и Метохије саставни део процеса хибридизације, услед успостављања институционалне структуре од стране УН-ове међународне мисије, тако су оне и основна јединице анализе. Последично, у истраживању су коришћењи приступи и методе праксиографије тј. они методолошки приступи и методи примерени нашим покушајима интерпретирања значења иза образаца деловања поменуте етничке групе. Конкретно, истраживање је спроведено уз помоћ следећих, квалитативних, метода – полуструктурирани, експертски, интервјуи и анализа садржаја текста (документи, новински чланци, мемоари и дневници).Пошто је предмет истраживања дисертације праксе Срба Косова и Метохије у односу на мировну и мисију изградње мира Уједињених нација, прво смо описали ову међународну институционалну структуру јер она представља референтно тело истраживачког пројекта у односу на које мапирамо, описујемо и анализирамо праксе поменуте етничке групе у назначеном периоду. Потом смо приступили анализирању образаца деловања српске заједнице Косова и Метохије, кроз теоријски оквир пост-либералног мира, на основу пет студија случаја које кореспондирају са пет административних региона УН-ове мисије на Косову и Метохији – Косовска Митровица, Приштина, Гњилане, Призрен и Пећ. Након анализе образаца деловања поменуте етничке групе, приступили смо интерпретирању њихових значења и знања које стоји иза истих уз помоћ Смитовог етносимболичког модела тумачења утицаја прошлости на садашњост током кризних периода. Проверили смо на који начин се одређени обрасци деловања из прошлости понављају, како се они присвајају током кризних периода и који континуитети могу бити опажени у оквиру поменутих образаца.Главни налази и закључци дисертације јесу да када се локална етничке група суочи са интервенцијом спољног актера – у случају Срба Косова и Метохије то је мировна и мисија изградње мира од стране Уједињених нација (1999–2008) – своје праксе заснива на прошлости тј. историјским и животним искуствима преношеним кроз време уз помоћ (не)формалних институција. Истовремено, показала се научна валидност и утемељеност какоIVтеорије пост-либералног мира Ричмонда и Мак Гинтија, посебно хибридизације као реачног друштвеног феномена, тако и Смитовог етносимболичког приступа и метода интерпретације утицаја прошлости на садашњост. Може се закључити на случају Срба Косова и Метохије како хибридизација јесте процес али не са унапред одређеним исходом тј. није извесно једнако учешће свих локалних етничких актера једног пост-конфликтног друштва у овом процесу. Могућност да одређена локална етничка група учествује у хибридизацији, као и домети њеног учешћа, посебно зависе од локалног контекста – позиција конкретне етничке групе у оквиру самог сукоба, прошлост у односима сукобљених етничких група и задати институционалниоквир, у нашем случају либерално-демократски.Из тог разлога, посебно када се ради о маргинализованим локалним актерима попут Срба Косова и Метохије, оптималан начин за разумевање процеса хибридизације може бити схватање исте као динамичне и изразито флуидне категорије и реалног друштвеног феномена који, сам по себи, не доводи до исхода нултог збира. Срби Косова и Метохије јесу били актер процеса хибридизације али не увек једнаки и изједначени са другом, конкурентском, етничком групом на поменутом простору, већ се њихово учешће кретало негде између апсолутне сарадње и апсолутног отпора; понекада су праксе сарадње биле смисленије, садржајније и конкретније да би се потом удаљавале од исте, ишле у правцу пружања све експлицитнијег отпора те сводиле само на најнужније односе са представницима УН-ове међународне мисије ради физичког опстанка

Opis (srp)

Политичке науке - Међународне студије / Political Science - International Studies Datum odbrane: 02.09.2024.

Opis (eng)

The subject of the dissertation research is the Serbs of Kosovo and Metohija practices in relation to the peacekeeping and peace-building mission of the United Nations, during the period June 1999-June 2008, viewed through the critical theory of post-liberal peace. In addition to mapping, describing and analyzing the practices of the aforementioned local ethnic group, the research project is intended to provide insights into the reasons behind such patterns of action in relation to the international mission. In this regard, the academic literature used in the dissertation is primarily from the international relations studies, with special emphasis on the critical theory of post-liberal peace by Oliver Richmond and Roger Mac Ginty. Also, considering the attempt to explain the reasons behind certain action patterns of the Serbs of Kosovo and Metohija using this ethnic group’s past, a certain body of academic literature that comes from history and nations and nationalisms theories (ethno-symbolic approach of Anthony D. Smith) was consulted.As the (explicit and implicit) resistance and cooperation practices of the Serbs of Kosovo and Metohija are an integral part of the hybridization process, due to the establishment of an institutional structure by the UN international mission, they are also the basic analysis units. Consequently, the praxiography approaches and methods were used in the research, i.e. those methodological approaches and methods appropriate to our attempts to interpret the meaning behind the action patterns of the mentioned ethnic group. Specifically, the research was conducted with the help of the following, qualitative, methods – semi-structured, expert interviews and text content analysis (documents, newspaper articles, memoirs and diaries).Since the dissertation research subject is the practices of the Serbs of Kosovo and Metohija in relation to the United Nations peacekeeping and peace-building mission, we first described this international institutional structure because it represents the research project reference body in relation to which we map, describe and analyze the practices of the mentioned ethnic group within the indicated period. We then proceeded to analyze the action patterns of the Serbian community of Kosovo and Metohija, through the theoretical framework of post-liberal peace, based on five case studies that correspond to the UN mission in Kosovo and Metohija five administrative regions – Kosovska Mitrovica, Priština, Gnjilane, Prizren and Peć. After analyzing the action patterns of the mentioned ethnic group, we interpreted their meanings and the knowledge behind them with the help of Smith's ethno-symbolic model of interpreting the influence of the past on the present during crisis periods. We checked how certain action patterns from the past are repeated, how they are appropriated during crisis periods and what continuities can be observed within the mentioned patterns.The main findings and conclusions of the dissertation are that when a local ethnic group is faced with the intervention of an external actor – in the case of the Serbs of Kosovo and Metohija, it is a peacekeeping and peace-building mission by the United Nations (1999-2008) – it bases its practices on the past, i.e. historical and life experiences transmitted over time with the help of (in)formal institutions. At the same time, the scientific foundation and validity of the post-liberalVIpeace theory by Richmond and Mac Ginty, especially hybridization as a real social phenomenon, as well as Smith's ethno-symbolic approach and method of interpretation of the influence of the past on the present were demonstrated. It can be concluded from the Serbs of Kosovo and Metohija case that hybridization is a process, but not with a predetermined outcome, i.e. the equal participation of all local ethnic actors of a post-conflict society in this process is not certain. The possibility for a certain local ethnic group to participate in hybridization, as well as the scope of its participation, depend in particular on the local context – the position of the specific ethnic group within the conflict itself, the past in the relations between the conflicting ethnic groups and the given institutional framework, in our case liberal-democratic one.For this reason, especially when it comes to marginalized local actors such as the Serbs of Kosovo and Metohija, the optimal way to understand the process of hybridization can be to understand it as a dynamic and extremely fluid category and a real social phenomenon that, by itself, does not lead to a zero-sum outcome. The Serbs of Kosovo and Metohija were an actor in the hybridization process, but not always on an equal footing with another, competing, ethnic group in the mentioned area, rather their participation ranged somewhere between absolute cooperation and absolute resistance; sometimes the cooperation practices were more meaningful, more substantial and more concrete, and then they moved away from it, went in the direction of providing evermore explicit resistance and reduced to only the most necessary relations with the representatives of the UN international mission for the sake of physical survival.

Jezik

srpski

Datum

2024

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Međunarodni odnosi. Međunarodna politika

Serbs, Kosovo and Metohija, United Nations, international mission, post-liberal peace theory, hybridization, practices, praxiography, past, ethno-symbolism

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Međunarodni odnosi. Međunarodna politika

Срби, Косово и Метохија, Уједињене нације, међународне мисије, теорија пост-либералног мира, хибридизација, праксе, праксиографија, прошлост, етносимболизам