Naslov (srp)

Исељавање Срба и Црногораца са Косова и Метохије 1966-1981. године : узроци, ток и последице

Autor

Микетић, Д.Урош

Doprinosi

Животић, Александар

Opis (srp)

Косово је у економском погледу било најнеразвијенија средина уЈугославији без обзира на напоре републичког и савезног руководства. То је моралоимати политичке реперкусије у смислу негативног утицаја на међунационалнеодносе. Озбиљан напредак школства, науке, културе и здравства, најизраженији уалбанској заједници, остварен је 1966–1981. Међутим, управо је продорвеликоалбанске идеје највидљивији на пољу школства, науке и културе. Док суумањиване везе са Србијом Косово се све више повезивало са Албанијом.Југославија је до 1981. учинила низ мера са циљем побољшања односа са овомземљом, али је политика Тиране остала до краја недобронамерна. Друштвеноекономски развој био је драстично успорен као последица енормног природногприраштаја. Албанска бројчана супремација тиме је само утврђивана.Политичка клима након 1966. погодовала је успону национализма исепаратизма. Мере покрајинског руководства до 1981. имале су за циљдистанцирање од Србије и у повољнијим политичким околностиматрансформацију у косовску републику као предфазу свеалбанског уједињења.Идеја о републици је јавно артикулисана на албанским демонстрацијама 1968. уПриштини и другде. Иако статус републике никада није остварен, уставнаеманципација спроведена у неколико фаза претворила је Косово у субјектФедерације са многим елементима републике. Новостворена уставна позицијаводила је у затвореност у оквиру Србије, што је њој давало изглед недовршености.Седамдесетих је у Београду указивано на политичку штетност оваквог решења.Иницијатива за редефинисање уставно-правног положаја није успела збогопортунизма неких високих републичких функционера.Притисак на Србе и Црногорце спровођен је комбинацијом различитихметода са циљем да се иселе и има обележје тихог етничког чишћења. Идејнипритисак је био у служби индоктринирања Албанаца великоалбанском идејом.Физички притисак огледа се у чињеници да физичка и имовинска безбедност нисубили загарантовани. Духовни притисак, разуме се, био је усмерен према СПЦ као једном од стубова опстанка Срба и Црногораца. Притисак су подстицале и албанскеилегалне организације у земљи и емиграцији, односно емигранти из Албанијепрема којима се Југославија благонаклоно односила. Притисци на Србе иЦрногорце могу се пратити и пре 1966, али тада нису били толиког обима. Највећиинтензитет исељавања уочава се 1971–1981. Највише људи одлазило је у ужуСрбију, а мање у Црну Гору и Војводину. Као последица исељавања Срби иЦрногорци нестали су у целини у преко 500 насеља. Исељавање је интензивиранонакон албанских демонстрација 1981. на Косову. Процене броја исељених варирајуу зависности од методологије. Када би се сагледао потенцијални природниприраштај исељавање је умањило број Срба и Црногораца 1961–1981. за најмање106.600 лица. Адаптација исељеника у новој средини била је дуготрајна и тешка.Одласком сународника преостали Срби и Црногорци осећали су све већубесперспективност.Власт оличена у Титу и Партији није до 1981. предузела адекватне коракеда исељавање заустави. У Савезу комуниста Србије и Савезу комуниста Косовапокушаји појединаца да упозоре на проблем завршавали су се њиховомполитичком ликвидацијом.Извештавање штампе о међунационалним односима на Косову било је наниском нивоу због цензуре коју је наметала Партија. Проблем се прећуткивао илиминимализовао, па је јавност на искривљен начин информисана. Од демонстрација1981. штампа ће слободније извештавати.

Opis (srp)

-

Opis (eng)

: Despite the concerted efforts of both the republican and federal leadership,Kosovo remained the most economically underdeveloped region in Yugoslavia. This hadto lead towards the political repercussions in terms of negative impact on inter-ethnicrelations. From 1966 to 1981, significant advancements were made in education, science,culture, and health, most pronounced within the Albanian community. However, thepenetration of the idea of the Great Albania is most visible in the domains of education,science, and culture. As connections with Serbia weakened, Kosovo became increasinglytied to Albania. Until 1981, Yugoslavia took a series of measures to improve relationswith this country, but Tirana's policy remained ill-intentioned until the end. The extremelyrapid population growth had a drastic negative impact on socio-economic development,confirming the numerical supremacy of the Albanian population.Following 1966, there was a shift towards nationalism and separatism due to thepolitical climate. Until 1981, the measures brought by the provincial leadership aimed todistance themselves from Serbia and, in more favorable political circumstances,transform it into the Republic of Kosovo as a pre-phase of the all-Albanian unification.The idea of a republic was publicly expressed at the 1968 Albanian demonstrations inPrishtina and elsewhere. Although the republic status was never achieved, theconstitutional emancipation carried out in several stages turned Kosovo into a subject ofthe Federation, with many elements of a republic. The newly created constitutionalposition led to closure within Serbia, which made it appear incomplete. In the 1970s, thepolitical harmfulness of such a solution was pointed out in Belgrade. The initiative toredefine the constitutional-legal position failed due to the opportunism of some highranking republic officials.The pressure on Serbs and Montenegrins was carried out by a combination ofdifferent methods to emigrate and has the characteristics of silent ethnic cleansing. Theideological pressure was in the service of indoctrinating Albanians with the idea of theGreat Albania. The physical pressure is reflected in the fact that physical and propertysecurity were not guaranteed. Spiritual pressure, it is understood, was directed towards the Serbian Orthodox Church as one of the pillars of the survival of Serbs andMontenegrins. The pressure was encouraged by Albanian illegal organizations in thecountry and in emigration, that is, emigrants from Albania, towards whom Yugoslaviatreated favorably. The pressures on Serbs and Montenegrins can be traced even before1966, but at the time, they were not so immense. The highest intensity of emigration wasnoted from 1971 to 1981. Most people emigrated to Serbia, while fewer went toMontenegro and Vojvodina. As a result of the emigration, Serbs and Montenegrins werecompletely wiped out from more than 500 settlements. Emigration intensified after the1981 Albanian demonstrations in Kosovo. Estimations of the number of emigrants varydepending on the methodology. When considering the potential population growth,emigration reduced the number of Serbs and Montenegrins from 1961 to 1981. for at least106,600 persons. The process of migrant adaptation to a novel environment wasprolonged and arduous. As their fellow compatriots departed, the remaining Serbs andMontenegrins experienced a growing sense of despair.The government embodied in Tito and the Party did not take adequate steps tostop the emigration until 1981. In the Union of Communists of Serbia and the Union ofCommunists of Kosovo, the attempts of individuals to warn about the problem ended intheir political liquidation.The Party's imposed censorship resulted in minimal press coverage regardinginter-ethnic relations in Kosovo. The problem was kept silent or minimized, so the publicwas informed in a distorted way. After the 1981 demonstrations, the press startedreporting more freely.

Jezik

srpski

Datum

2024

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/at/legalcode