Naslov (srp)

Конбиновани модел наставе енглеског језика на терцијарном степену образовања: проблеми, изазови и потенцијална решења

Autor

Јанковић, В. Анита

Doprinosi

Кулић, Данијела

Opis (srp)

Предмет овог истраживачког пројекта је утврђивање когнитивних и афективнихставова наставника према дигиталној технологији и задовољство студената применоммодела комбиноване наставе, који се спроводи имплицитно на факултетима Универзитетау Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Овај истраживачкипроблем је релевантан из неколико разлога. Прво, комбинована настава је један одприоритета стратегије развоја високог образовања у Србији до 2030. године која предвиђасистематизацију иновативних наставних метода и имплементацију информационокомуникационих технологија у настави и учењу (акција ВО-ЗД23). Затим, моделкомбиноване наставе може да пружи флексибилност неопходну не само у времену кризе ујеку пандемије, већ и за будућност високог образовања. Коначно, развој вишеструкеписмености је један од општих циљева високог образовања, а развој студија на даљинуједан од приоритета акредитације.Општи циљ ове дисертације је креирање програма обуке наставника и студената зауспешну примену модела комбиноване наставе на основу резултата две студије пресекакоје су срж овог истраживачког пројекта. Специфични циљеви су: а) идентификација иселектовање чињеница и ставова у постојећим теоријама учења страног језика како би сепронашла адекватна подршка програму комбинованог модела учења; б) испитивањеафективних и когнитивних ставова наставника и студената о употреби дигиталнетехнологије у настави; ц) утврђивање нивоа дигиталне компетенције наставника истудената; и д) испитивање правца кретања ставова наставника и задовољства студента уконтексту модела комбиноване наставе у последњој декади.Емпиријски део рада се састоји од две студије пресека и компаративнe анализe какоби се испитале почетне претпоставке на којима се заснива овај истраживачки пројекат.Прва студија пресека је имала за циљ да прво испита ставове наставника о употребидигиталне технологије у настави уз помоћ квантитативног инструмента, а затим да утврдиниво њихових дигиталних компетенција кроз самопроцену квалитативном методом уз помоћ интервјуа. Специфични циљеви друге студије пресека су испитивање задовољствастудената применом модела комбиноване наставе и утврђивање нивоа дигиталнихкомпетенција и навика студената кроз њихову самопроцену. За потребе ове студијекоришћене су два квантитативна инструмента. Коначно, компаративна анализа је урађенада се прво утврде сличности у ставовима наставника и студената, а затим да се утврдиузлазни тренд у позитивном односу према дигиталној технологији током година применемодела комбиноване наставе.Резултати прве студије пресека су показали да наставници имају позитиван ставпрема примени дигиталне технологије, а повећана употреба рачунара у настави смањилаје родне разлике у ставовима међу наставницима. Ови налази су оповргнули хипотезукојом се претпостављало да ће наставиници исказати одређени ниво анксиозности у радуна мрежи у поређењу са традиционалном наставом. Већина наставника себе описује каопросечне кориснике што је очекиван налаз у складу са хипотезом којом се тврди данаставници не поседују дигиталне вештине неопходне за успешну примену моделакомбиноване наставе. Из прикупљених података у другој студији пресека може сезакључити да већина студената има основне дигиталне вештине док су вештинекоришћења комплекснијих софтвера или обављања мулитмедијалних задатака на мрежимање заступљене. Ови резултати указују на то да студентима недостају критичнедигиталне вештина за успешну примену комбинованог учења. Испитивање задовољствастудената овим моделом је показало статистички значајну позитивну везу измеђуквалитета наставе и олакшаног учења, занимљивости материјала и постигнутих циљеванаставе. Такође, квалитет повратне информације наставника показао се као важан фактору задовољству студената, што је у складу са утисцима испитаника. Коначно, компаративнаанализа је утврдила сличности у ставовима наставника и студената као што се ипостулирало на почетку. Други циљ компаративне анализе је био да се испита правацкретања ставова наставника и задовољства студената у контексту комбиноване наставе упоследњој декади. Препознат је изразит узлазни тренд у позитивним ставовиманаставника према дигиталној технологији, али узлазни тренд у испитивању задовољствастудената није јасно изражен. Ови резултати ће помоћи у креирању програма обуке наставника и студената зауспешну примену модела комбиноване наставе. Такође, ова сазнања могу помоћи уразвоју стратегија за боље искоришћавање дигиталних технологија у високом образовањуи разумевању утицаја коришћења дигиталних уређаја на академско постигнуће студенатакао и за разумевање ставова и дигиталних вештина и навика наставника ууниверзитетском окружењу и потенцијално информисати интервенције усмерене каунапређењу ових вештина кроз програм формалне обуке. Недвосмислено је указано на тода постоји потреба за адекватном обуком наставника како би се унапредила ефикасносткомбиноване наставе и примене дигиталних технологија. Коначно, овај тип истраживањаима значајну улогу у континуираном унапређењу образовног система и обезбеђењуквалитета наставе.

Opis (srp)

-

Opis (eng)

The object of this research project are attitudes of lecturers towards digital technologyand student satisfaction with the blended learning approach, which is implicitly implemented atthe University of Priština in Kosovska Mitrovica. This research problem is relevant for severalreasons. First, the blended learning approach is one of the priorities of the strategy for thedevelopment of higher education in Serbia until 2030, which envisages the systematization ofinnovative teaching methods and the implementation of information and communicationtechnologies in teaching and learning (action VO-ZD23). Secondly, the blended learningapproach can provide the flexibility necessary not only in times of crisis in the midst of apandemic, but also for the future of higher education. Finally, the development of multipleliteracies is one of the general goals of higher education, while the development of a distancelearning program is one of the accreditation priorities.The general aim is to create a training program for lecturers and students for thesuccessful implementation of the blended learning approach based on the results of two crosssectional studies at the core of this research project. The specific aims are: a) identifying andselecting foreign language learning theories in order to find adequate support for the program ofthe combined learning model; b) examining the affective and cognitive attitudes of lecturers andstudents about the use of digital technology in teaching; c) determining the level of digitalcompetence of lecturers and students; and d) determining the direction of teachers’ attitudes andstudent satisfaction in the last decade.The empirical part of the dissertation consists of two cross-sectional studies and acomparative analysis to examine the initial assumptions on which this research project is based.The first cross-sectional study aimed to first examine teachers' attitudes about the use of digitaltechnology in teaching by means of a quantitative instrument, and then to determine the level oftheir digital competencies through self-assessment using a qualitative method by means of aninterview. The second cross-sectional study aimed to examine the student satisfaction with theblended learning approach and to determine the level of their digital competencies and habits through their self-assessment. For the purposes of this study, two quantitative instruments wereused. Finally, a comparative analysis was performed to first determine the similarities in theattitudes of lecturers and students, and then to determine the upward trend in the positive attitudetowards digital technology during the years of application of the blended learning approach.The results of the first cross-sectional study showed that lecturers have a positive attitudetowards the use of digital technology and that increased use of computers in teaching reducedgender differences. These findings refuted the hypothesis that the lecturers would show a certainlevel of anxiety in online teaching. The majority of respondents described themselves as averageusers, which is an expected finding in line with the hypothesis that lecturers do not possess thedigital skills necessary for the successful implementation of blended learning. From the datacollected in the second cross-sectional study, it can be concluded that the majority of studentshave basic digital skills indicating the lack of critical digital skills to successfully implementblended learning approach. The examination of students' satisfaction showed a statisticallysignificant positive relationship between the quality of teaching and facilitated learning, theappeal of the teaching material and the achieved learning goals. Also, the quality of the teacher'sfeedback proved to be an important factor in student satisfaction, which is in line with therespondents' impressions. Finally, the comparative analysis established similarities in theattitudes of lecturers and students, as was postulated. The second aim of the comparative analysiswas to examine the direction of teacher attitudes and student satisfaction in the last decade. Adistinct upward trend was recognized in teachers' positive attitudes towards digital technology,but the same was not found while examining student satisfaction.The obtained results would support the design of a training program for teachers andstudents for the successful implementation of the blended learning approach, which is the generalaim of this research project. Additionally, these findings can contribute to the development ofstrategies for better use of digital technologies in higher education and further the understandingof the impact of digital devices on students' academic achievement. Moreover, the understandingof the attitudes, digital skills and habits of teachers in the university environment can potentiallyinforming interventions aimed at improving these skills through a formal training program. Itwas unequivocally indicated that there is a need for adequate teacher training in order to improvethe effectiveness of combined teaching and the application of digital technologies. Finally, this type of research has a significant role in the continuous improvement of the educational systemand in assuring the quality of teaching.

Jezik

srpski

Datum

2023

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/at/legalcode