Naslov (srp)

Религиозност и духовност здравствених радника Војномедицинске академије и њихов значај за клиничку праксу у контексту биоетике и њене историје : докторска дисертација

Autor

Sovilj, Saša, 1967-

Doprinosi

Milovanović, Srđan, 1967-
Kocić, Sanja, 1968-
Radenović, Sandra, 1974-
Simeunović, Dragan, 1953-

Opis (eng)

Introduction/Goal.Theological-humanistic concepts of religiousness and spirituality are closelyrelated to the concept of clinical medicine, they overlap considerably and they are hard to define. Withsecularization of society, these two concepts, previously considered synonymous, are now quitedistinct. Spirituality, as a complex and multi-dimensional part of human experience, has cognitive,experiential and behavioral aspects. In the lives of individuals with religious self-identification andpersonal spirituality, religion and spirituality are shown as an internal stabilizing power and as a socialsupport in difficult times and crisis situations. The goal of this research is to examine the correlationbetween the following concepts: to what an extent does religion/spirituality of believing healthworkers in the Serbian military health service has an impact on their clinical practice;religions/spiritualities as a multidimensional concept; pastoral theologies and potential access toclinical practice.Method.Research was conducted in the form of a cross-sectional study and it included 85 interviewedemployees at the Military-Medical Academy. The feature of observation with rank ordering dependentvariableis – clinical practice approach. The measure used is the adapted 4-D Questionnaire ofPhysicians’ Beliefsand Practices Regarding Religion and Spirituality in the ClinicalEncounter.Features of observation with rank ordering independent predictor variables arereligiousness and spirituality. Religiousness was measured with the The Duke University ReligionIndex. Spirituality was measured with Daily Spiritual Experience Scale.Results.The highest percentage of medical doctors included in the study believe that religion canprevent serious medical outcomes. The highest percentage of both groups denied having prayed withpatients during conversations about religious/spiritual topics. There were no indicators of a significantdifference between the impacts of religion/spirituality of nurses and those of medical doctors onclinical practice.Conclusion: Human religiousness/spirituality can be measured and science has proven theinterrelation of religion/spirituality and all aspects of health.

Opis (srp)

Увод/Циљ. Теолошко-хуманистички појмови религиозности и духовности блиско се везују спојмом клиничке медицине, добрим делом се преклапају и тешко их је дефинисати. Сасекуларизацијом друштва се та два појма, која су раније сматрана истозначним, раздвајају.Духовност као сложен и мултидимензионални део људског искуства има когнитивне,искуствене и бихевиоралне аспекте. У животима појединаца са наглашеном религијскомсамоидентификацијом и личном духовношћу, религија и духовност показују се као унутрашњастабилизујућа снага и као социјална подршка у тешким и кризним ситуацијама. Циљ овогистраживања је да се испита повезаност између следећих појмовних одредница: коликорелигија/духовност верујућих медицинских радника у српском војном санитету утиче нањихову клиничку праксу; њихове религије/духовности као вишедимензионалног појма;пасторалне теологије и могућност приступа клиничкој пракси.Метод. Истраживање је урађено као студија пресека и обухватило је 85 испитатаниказапослених у Војномедицинској академији. Обележје посматрања с рангом зависне варијаблеје – приступ клиничкој пракси. Мерио се прилагођеним Четвородимензионалним упитником–4-D Questionairre of Physicians’ Believesand Practices Regarding Religion and Spirituality in theClinical Encounter. Обележја посматрања с рангом независних предикторских варијабли сурелигиозност и духовност. Религиозност се мерила 'Индексом религиозности ДјукУниверзитета – The Duke University Religion Index. Духовност се мерила Скалом дневногдуховног искуства – Daily Spiritual Experience Scale.Резултати. Највећи проценат доктора медицине обухваћених истраживањем верује да религијаможе спречити тешке медицинске исходе. Највећи број испитаника обе групе негира заједничкумолитву са пацијентима приликом појаве религиозних/духовних тема током разговора. Нијепоказана значајнија разлика у утицају религиозности/духовности медицинских техничара ирелигиозности/духовности доктора медицине на клиничку праксу.Закључак. Религиозност/ духовност човека може се мерити а наука је доказала повезанострелигије/духовности и свих аспеката здравља.

Opis (srp)

Друштвенохуманистичке науке - Историја и филозофија природних наука и технологије / Social and humanistic sciences- History and philosophy of sciences and technology Datum odbrane: 26.01.2024.

Jezik

srpski

Datum

2024

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Profesionalna etika

религиозност, духовност, хришћанска биоетика, индекс религиозности, скала дневног духовног искуства, четвородимензионални упитник, здравствени радници, Војномедицинска академија

174-057.16:614.253(043.3)

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Profesionalna etika

religiousness, spirituality, index of religion, Daily Spiritual Experience, 4-D questionnaire, health workers