Naslov (srp)

Терминологија куће и покућства у говорима призренско-јужноморавског дијалекта на простору Косова и Метохије

Autor

Реџић, Д. Емилија

Doprinosi

Јашовић, Голуб

Opis (eng)

The term Kosovo and Metohija has a multi-layered meaning and it is of bigimportance for Serbian history and culture. This area, known as Old Serbia in the 19thcentury, was the center of the legal, spiritual and cultural establishment of the Serbianmedieval state. Today, it is part of the Republic of Serbia and an administrative unit withthe status of an autonomous province, which, after the events of 1999, is in a specificgeopolitical position and under the temporary administration of the United Nations.In this area people speak two dialects of Serbian language: the Kosovo-Resava andPrizren-South Moravian dialect. The Prizren-South Moravian dialect is spoken in thesoutheastern part of Kosovo and Metohija. Itslexics is very poorly researched. Vocabularyrelated to the house and furnishing is the basic sphere of material culture, so we decided tostart researching the dialectal vocabulary of these speeches with this terminological system.The research began by compiling a questionnaire and collecting materials byconducting a field work and recording live speech. Questionnaire made by G. Vukovic wasthe starting point, but, in accordance with the cultural and geographical differences betweenthe Vojvodina and Kosovo-Metohija area, a new questionnaire was made for the needs ofthis research. The material was collected from September 2019 to July 2022. The researchincludes all areas in which the Serbian language is still alive. The informants were mostlyolder people, very willing to talk. After collecting the material, we conducted its lexical-semantic analysis. Thecollected material is classified into 38 semantic fields. Attention was also paid to the wordformation analysis, which included nouns, adjectives and verbs, as well as lexical units consisting of two or more units. The word formation analysis was performed on theprefixal, suffixal and prefixal-suffixal plan. The linguo-geographic approach was alsoapplied in the paper, and a part of the material is presented on linguistic maps.The collected material is alphabetized and presented in the form of a dictionary. Thedictionary contains about 1,200 lexical items. All words are given with their accent. Wordsin our glossary are followed by their basic grammatical information, a system ofdefinitions, a number that indicates its semantic field, abbreviations of village where wordwas recorded, and synonymsare marked withspecific graphic symbols. Some lexemes arefollowed by their examples of use. The dictionary also includes lexemes consisting of twoor more units.In addition to that, transcripts of parts of the recorded material and photographsillustrating certain segments of material culture are given.The results of the research indicate that loan words are common, and that the shareof loan words of oriental origin in every semantic field is the largest. Lexemes of domesticSlavic origin are related to the oldest layer of material culture. A large number ofhistoricisms and archaisms has also been noted. The lexical corpus of the Serbian languagehas been enriched by new lexemes, and new meanings of certain lexical units have alsobeen noted. Although the marked features of the dialect are preserved, the approximation ofthese speeches to the standard has been noticed. Significant differences in wordformationprocesses were noticed, especially in the domain of suffixation, comparing to thestandard Serbian language. A detailed and systematic study of the vocabulary of the Prizren-South Moraviandialects in Kosovo and Metohija has not been done so far. Having in mind the uncontrolledurbanization of society and the fact that traditional culture is far from the notion of youngergenerations, as well as the current socio-historical situation in this area, we believe that thisresearch has preserved part of the lexical richness of the Serbian language from oblivionand that it is a solid ground for further systematic research of lexics of the South Moraviandialects in Kosovo and Metohija.

Opis (srp)

Назив Косово и Метохија има вишеслојно значење и велику важност у српскојисторији и култури. На овом ареалу заступљена су два дијалекатска типа: косовскоресавски и призренско-јужноморавски. Призренско-јужноморавски говори заузимајујугоисточни део Косова и Метохије. У лексичком погледу, они су врло слабоистражени. Лексика у вези са кућом и покућством базична је сфера материјалнекултуре, те смо се одлучили да истраживање дијалекатске лексике ових говоразапочнемо овим терминолошким системом.Истраживање је започето сачињавањем упитника и прикупљањем грађе натерену снимањем живог говора. Упитник који је сачинила Г. Вуковић представљао јеполазну основу, али, у складу са културолошким и географским разликама измеђувојвођанског и косовско-метохијског простора, за потребе овог истраживањасачињен је нови упитник. Грађа је сакупљана од јуна 2019. до септембра 2021.године. У истраживање су укључене све области призренско-јужноморавскогдијалекта на територији Косова и Метохије у којима је српски језик још увек у живојупотреби међу српским становништвом. Информатори су углавном били старијиљуди, веома расположени за разговор. Прикупљена грађа обрађена је лексичко-семантички и класификована у 38семантичких поља. Пажња је била посвећена и творбеној анализи, која је обухватилаименице, придеве и глаголе, као и вишечлане лексичке јединице, и вршена је напрефиксалном, суфиксалном и префиксално-суфиксалном творбеном плану. У раду је примењен и лингвогеографски метод, те је део грађе представљен налингвистичким картама.Прикупљена грађа уазбучена је и представљена у форми речника. Речниксадржи око 1200 лексичких јединица, и једночланих и вишечланих. Све одреднице суакцентоване и уз њих су наведене основне граматичке информације, системдефиниција, број који указује на семантичко поље у којем се лексема налази,скраћенице пунктова у којима је лексема забележена, а одређеним графичкимсимболима означени су и синоними. Уз поједине одреднице наведени су и примериупотребе.Као прилог овом раду дати су транскрипти делова снимљеног материјала ифотографије које илуструју одређене сегменте материјалне културе.Резултати истраживања показали су да је страна лексика веома заступљена, ада је удео турцизама у сваком семантичком пољу највећи. Домаће лексеме везане суза најстарији слој материјалне културе. Забележен је и велики број историзама иархаизама. Лексички корпус српског језика обогаћен је и до сада незабележенимлексемама, а забележена су и нова значења појединих лексичких јединица. Иако сенајмаркантније црте дијалекта чувају, уочено је приближавање ових говорастандарду. Запажене су значајне разлике у творбеним процесима у односу настандардни српски језик, посебно у домену суфиксације. Детаљног и систематског проучавање лексике призренско-јужноморавскихговора на Косову и Метохији до сада није било. Имајући у виду урбанизацијудруштва и чињеницу да је традиционална култура већ далеко од поимања млађихгенерација, као и тренутну социо-политичку ситуацију на овим просторима,сматрамо да смо овим истраживањем сачували део лексичког богатства српскогјезика од заборава и започели систематско истраживање лексике призренскојужноморавских говора на Косову и Метохији.

Opis (srp)

-

Jezik

srpski

Datum

2022

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/at/legalcode