Naslov (srp)

Семантичко-прагматичка оправданост употребе англицизама у дневном листу „Политика“ од 2006 – 2016. године у Србији

Autor

Миљковић, Миљан, Д.

Doprinosi

Ђолић, Слободанка

Opis (eng)

The subject of this research is borrowed words – Anglicisms, as part of the Serbianlexical language system.According to the fact that omnipresent globalization affects all aspects of human life, it islogical that this influence is very much reflected in the language as a means of communicationbetween people. This research deals with Anglicisms that are observed, analyzed andinvestigated at two linguistic levels: semantic and pragmatic. All the reasons for the use ofAnglicisms have been covered. This research is organized in such a way as to systematizeAnglicisms within the corpus collected from the daily newspaper Politika in the period from2006-2016.The conceptual framework of the research was determined based on the corpus, whichincluded the typology of the characteristics of Anglicisms, after which the results of the researchwere presented and the analysis of the results was finally done, in order to draw the conclusionsof this research.The classification of borrowed words – Anglicisms was made and processed and atabular presentation of borrowed Anglicisms, was performed. Anglicisms were classified intothree groups: justified, partially justified and unjustified. After the analysis, the results weresummarized through the "real situation" in the everyday use of the English lexicon in the SerbianCorps. Anglicisms in the corpus are presented within short sections of sentences, that is, thecontexts in which Anglicisms appear in the daily newspaper Politika. We have come to theconclusion that some borrowed words - Anglicisms have become domesticated in the Serbianlanguage, and the factors that led to this phenomenon are listed.The data collected have been analyzed to affirm Anglicisms, their representation, anddistribution. The categorization of borrowed English words, typological division of borrowingsand frequency of use of Anglicisms were performed. We also determined the functionaladaptation of the borrowed words from English, as well as the degree of their integration. Theaforementioned processing of data led to the conclusion that the most common are nouns, adjectives and that atleast are borrowed verbs.Testimony has shown that there are many more unjustified than justified Anglicisms: It isexpected that there will be less justified Anglicisms than unjustified ones. It has also been proventhat the Serbian language is changing, because borrowed Anglicisms are assimilated on thesemantic, morphological, phonological and formation level.The borrowings are adapted to the Serbian language vocabulary. Anglicisms areborrowed and assimilated in many cases when there is no Serbian word, and these are the mostcommon terms in the modern world such as the internet, tablets, and the like. All these results arepresented through charts and tables.As a conclusion of this research regarding Anglicisms used in the Serbian language in thefirst decades of the 21st century, from 2006-2016, we based the conclusions on the Englishlanguage borrowings that we received as a part of the collected corpus material from the textspublished in the daily newspaper Politika. The conclusion of our study about Anglicisms comesdown to the concern for the survival of the Serbian language in the form we know it until the endof the 20th century. It is necessary to point out that losing one’s language identity also meansone’s national identity being lost. We know that language is a mirror of the society in which itdevelops with its people who use it to communicate. In the end, we emphasize that thehypotheses raised at the beginning of the research were proven during the analysis of the corpuson which Anglicism research in the Serbian language was conducted in this doctoral thesis.

Opis (srp)

Предмет овог истраживања су позајмљене речи – англицизми као део лексичкогсистема српског језика.Полазећи од чињенице да свеприсутна глобализација утиче на све аспекте људскогживота, логично је да се тај утицај итекако одражава и на језик као средство комуникацијемеђу људима. Истраживање се бави англицизмима који се посматрају, анализирају иистражују на два језичка нивоа: семантичком и прагматичком. Обрађени су сви разлозиупотребе англицизама. Истраживање је организовано на тај начин да се систематизујуанглицизми у оквиру корпуса сакупљеног из дневног листа „Политика“ у периоду од 2006– 2016. године.На бази корпуса одређен је теоријски оквир истраживања, који је обухватиотипологију обележја англицизама, након чега су показани резултати истраживања инајзад, урађена је анализа добијених резултата да бисмо на крају извели закључкеистраживања.Извршена је и обрађена класификација позајмљених речианглицизама и урађен јетабеларни приказ. Англицизме смо класификовали у три групе: оправдане, неоправдане иделимично оправдане. Након анализе сумирани су резултати кроз „реално стање“ усвакодневној употреби енглеске лексике у српском корпусу. Англицизми у корпусуприказани су у оквиру кратких делова реченица, односно, контекста у којима сеанглицизмипојављују у дневном листу „Политика“. Дошли смо до закључка да су сепоједине позајмљене речи – англицизми одомаћили у српском језику а наведени су ифактори који су довели до ове појаве.Детаљно су обрађени подаци до којих смо дошли анализом корпусних јединица,број речи – англицизама, њихова заступљеност и подела. Извршена је категоризацијапозајмљених енглеских речи, типолошка подела датих позајмљеница као и фреквентноступотребе англицизама. Одредили смо и функционалну адаптираност позајмљених речи изенглеског језика као и степен њихове интегрисаности. Пошто смо извршили обраду поменутих података дошло се до констатације да су најзаступљеније именице, придеви ада најмање има позајмљених глагола.Сазнања на основу испитивања показала су да има много више неоправданих негооправданих англицизама, очекивано је да делимично оправданих англицизама има мањеод неоправданих. Доказано је да се српски језик мења, јер су позајмљени англицизмиасимиловани на сематичком, морфолошком, фонолошком и творбеном нивоу.Позајмљенице се прилагођавају лексици у српском језику. Англицизми сепозајмљују и асимилују у великом броју случајева када не постоји српска реч, а то сунајчешће термини у модерном свету попут интернет, таблет и слично. Сви поменутирезултати приказани су кроз графиконе и табеларно.Као закључак овог истраживања у погледу англицизама који се користе у српскомјезику у првим декадама 21. века, од 2006 – 2016.године, базирали смо на позајмљеницамаиз енглеског језика које смо добили у оквиру сакупљеног корпусног материјала изтекстова објављених у „Политици“. Закључак нашег истраживања англицизама своди сена бригу за опстанак српског језика у облику каквог га познајемо до пред крај 20. века.Потребно је знати да губљење језичког идентитета значи и губитак идентитета једногнарода. Знамо да је језик огледало друштва у коме се развија заједно са својим народомкоји га користи за комуникацију. На крају истичемо да су хипотезе постављене на почеткуистраживања доказане у току анализе корпуса на коме је истраживање англицизама усрпском језику и спроведено у овом докторском раду.

Opis (srp)

-

Jezik

srpski

Datum

2020

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/at/legalcode