Title (srp)

Бањалука: (1969-1991) : докторска дисертација

Author

Ožegović, Nikola B., 1987-

Contributor

Radojević, Mira, 1959-
Dimić, Ljubodrag, 1956-
Životić, Aleksandar, 1981-
Latinović, Goran, 1977-

Description (srp)

Разорни земљотреси погодили су широки простор Босанске Крајине 26. и 27. октобра и 31. децембра 1969. године. Јачина земљотреса од 26. октобра и 31. децембра кретала се између 6 и 7o MCS а удар који се десио у понедјељак, 27. октобра, био је знатно јачи. Његова јачина на простору од око 9.000 km2 износила je 7o MCS, на површини од 1.822 km2 8o MCS а на 68 km2 9o MCS. Земљотрес је погодио простор 15 крајишких општина. На подручју захваћеним земљотресом живјело је преко 750.000 становника у 803 насељена мјеста. На подручју бањалучке општине било је оштећено или порушено 36.276 станова, 131 школски објекат, 61 зграда здравствених установа, 26 зграда културних установа, 28 зграда социјалних установа, 38 зграда јавне управе и администрације и 112 привредних организација. Још један јак земљотрес погодио је Бањалуку 13. августа 1981. Питање обнове Босанске Крајине у времену до 1974. године изазвало је политичку кризу у односима републичког руководства СР БиХ и савезне владе али у у самом ЦК СК БиХ.Укупан број чланова Савеза комуниста у општини Бањалука на дан 31. децембра 1969. године је износио је 9.369. У бањалучкој општинској организацији СК, марксистичко идеолошко-политичко образовање и оспособљавање се континуирано одвијало кроз 12 сталних образовних форми. Политичка репресија се огледала кроз контролу писане и јавно изговорене ријечи. Значајнији број „јавних непријатељских иступања“ забиљежен је 1968. и 1972, у годинама значајних политичких превирања у земљи и у Европи. Године 1987. опшински партијски органи први пут су забиљежили да је број оних који су по свим основама напустили СК био далеко већи од броја примљених. Учешће младих у СК континуирано је опадало током 80-их година док је пољопривредно становнишптво било готово у цјелини ван чланства. Срби су били нешто више а Хрвати нешто мање заступљени у чланству СК у односу на учешће у саставу становништва. Година 1990. била је обиљежена побједом антикомунистичких националних странака а наредна година избијањем рата, приливом великог броја избјеглица у град и растућом друштвено-економском кризом.Урбанистички програм из 1971. истицао је да „по снази дјеловања и комплетности функција“, у регији само Бањалука задовољава критеријуме центра првог реда. Таква урбана структура је оцијењена као дефектна усљед чињенице да нису постојали „центри нижег реда“. У 1975. години, територија коју је чинила бањалучка агломерација простирала се на 5.000 ha од чега је на компактну просторну цјелину града отпадало приближно 2.000 ha. Оцијењено је да архитектонско насљеђе града представља мјешавину разних утицаја који по правилу нису међусобно усаглашени. Оно што је чинило „вртни карактер града“ била је „изградња слободно стојећих зграда и подизање парковских површина и линијског зеленила“. Иако је Урбанистички план града Бањалуке из 1975. представљао значајан помак у планирању развоја града, у наредном периоду није досљедно спровођен. Бањалука се ширила и развијала под утицајем низа чинилаца који су је дефинисали као макрорегионални центар Босанске Крајине, удаљен више од 150 km од свих других макрорегионалних центара. Број становника на подручју општине је од 1962. до 1987. године порастао за око 70.000. Највећи интензитет изградње био је непосредно након земљотреса када су у изградњи учествовала и средства шире друштвене заједнице. Неуједначен инфраструктурни развој општине био је узрокован неконтролисаним приливом становништва и неконтролисаним процесима индустријализације и деаграризације...

Description (srp)

Историја - Историја Југославије / History / History of Yugoslavia Datum odbrane: 30.03.2022.

Description (eng)

The devastating earthquakes hit a large area of Bosnian Krajina on October 26, 27 and 31, 1969. The magnitude of the earthquakes on October 26 and December 31 ranged between 6 and 7o MCS, and the earthquake that happened on Monday, October 27, was much stronger. Its strength in an area of about 9,000 km2 was 7o MCS, on an area of 1,822 km2 8o MCS and on 68 km2 9o MCS. The earthquake hit the area of 15 Krajina municipalities. The quake area had a population of over 750,000 in 803 settlements. In the area of the Banjaluka municipality, 36,276 apartments, 131 school buildings, 61 buildings of health institutions, 26 buildings of cultural institutions, 28 buildings of social institutions, 38 buildings of public administration and 112 economic organizations were damaged or destroyed. Another strong earthquake hit Banjaluka on August 13, 1981. The issue of the renewal of Bosnian Krajina in the period up to 1974 caused a political crisis in the relations between the republican leadership of SR BiH and the federal government, but also in the Central Committee of LC BiH.The total number of members of the League of Communists in the municipality of Banjaluka on December 31, 1969 was 9,369. In the Banjaluka municipal organization LC, Marxist ideological-political education and training took place continuously through 12 permanent forms of education. Political repression was reflected through the control of the written and publicly spoken word. A significant number of "public hostile demonstrations" were recorded in 1968 and 1972, during the years of significant political turmoil in the country and in Europe. In 1987, the municipal party authorities noted for the first time that the number of those who left LC on all grounds was far higher than the number of those admitted. Youth participation in the LC continuously declined during the 1980s as the agricultural population was almost entirely out of membership. Serbs were somewhat more and Croats somewhat less represented in the LC membership in relation to the participation in the population. The year 1990 was marked by the victory of anti-communist national parties and the following year by the outbreak of war, the influx of large numbers of refugees into the city and the growing socio-economic crisis.The urban program from 1971 pointed out that "according to the strength of action and completeness of functions", in the region only Banjaluka meets the criteria of the center of the first order. Such an urban structure was assessed as defective due to the fact that there were no "lower order centers". In 1975, the territory of the Banjaluka agglomeration covered 5,000 ha, of which approximately 2,000 ha fell on the compact spatial unit of the city. It was assessed that the architectural heritage of the city is a mixture of various influences that, as a rule, are not mutually harmonized. What made up the "garden character of the city" was "the construction of free-standing buildings and the erection of park areas and linear greenery." Although the Urban Plan of the City of Banjaluka from 1975 represented a significant step forward in planning the development of the city, it was not consistently implemented in the following period. Banjaluka expanded and developed under the influence of a number of factors that defined it as the macro-regional center of Bosnian Krajina, more than 150 km away from all other macro-regional centers. The number of inhabitants in the area of the municipality increased by about 70,000 from 1962 to 1987. The greatest intensity of construction was immediately after the earthquake, when the funds of the wider community also participated in the construction. Uneven infrastructural development of the municipality was caused by uncontrolled influx of population and uncontrolled processes of industrialization and deagrarization...

Object languages

Serbian

Date

2021

Rights

Creative Commons License
This work is licensed under a
CC BY-NC-ND 3.0 AT - Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/at/legalcode

Subject

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, 1945-2006.

Banjaluka, Bosnian Krajina, Bosnia and Herzegovina, Yugoslavia, Municipal Committee of the League of Communists, earthquake, urbanization, economy, education. culture

Identifiers