Naslov (srp)

Настанак хришћанске сакралне топографије урбаних простора централног Балкана : од Миланског едикта до почетка 7. века : докторска дисертација

Autor

Špehar, Olga Z., 1978- (aut, code: 10149)

Doprinosi

Erdeljan, Jelena, 1965-
Šuput, Marica, 1943-
Stevović, Ivan, 1965-
Stanković, Vlada, 1973-
Ivanišević, Vujadin, 1958-

Opis (eng)

Christianity on the territory of the central Balkans was most probably brought by soldiers, whether active members of legions, or the veterans who, after leaving the army, settled in one of the many large urban centers of Empire, as well as on the central Balkans. Although it is known that Christian community and organized Church already existed before the beginning of the 4th century, the Christian sacred topography can be observed only after the Peace of the Church declared in Milan in 313, when to the followers of this religion, once held dangerous for the Empire, was given the possibility to build temples for celebrating Mass or for commemorating the burial places of their martyrs. The process of creating the Christian sacred topography in towns and cities on the central Balkans lasted long, because of numerous wars that roman army led with non-roman nations and tribes during the 4th and 5th centuries, which often left settlements desolated. That is why the completely formed Christian city on the mentioned territory can be observed only after the rebuilding carried out by the emperor Justinian I in the 6th century. This study deals with known urban centers, in which the transformation can be observed, based on the remains of architecture, such as Sirmium, Viminacium, Naissus, Remesiana and Ulpiana. Despite the fact that they never had an official status of roman city, the settlements of Romuliana and Mediana are also included, because they offer important data about the Christianization of urban spaces. Large early Christian centres cherished the cults of local martyrs, and their bishops surrounded cities with martyriums and memories, thus creating simbolical „ring“ which protects the city in the name of Christ. Town and cemetery churches were established during time, and this topographical picture became visible before the 6th century. Special attention is dedicated to the sites of Gradina on mountain Jelica and Caričin grad, as the highlights of completely developed early Christian sacred topography in the 6th century. In each of above mentioned cities the existence of more than one intramural churches, and at least one extramural Christian temple (in cimiterio), can be detected. The probable identification of site Caričin grad as archbishopric seat Iustiniana Prima is also emphasized, as well as the important place of once influential city and its topography in the whole Empire.

Opis (srp)

Хришћанство је на територију централног Балкана доспело вероватно посредством војника, било да је реч о активним припадницима легија или о ветеранима, који су се након одслуженог војног рока насељавали у неком од многих градова Царста, па и у већим градовима на централном Балкану. Премда је познато да хришћанска заједница и организована Црква постоје свакако пре почетка 4. века, хришћанска сакрална топографија на поменутој територији може да се прати тек након што је проглашењем Миланског едикта 313. године припадницима ове религије, некада сматране опасном по Царство, омогућено да граде храмове у којима би се вршила богослужења или којима би обележавали место на коме су похрањене мошти страдалника за веру. Процес настанка хришћанске сакралне топографије у градовима централног Балкана био је дуготрајан, будући да су бројни сукоби, које су Римљани водили са неримским народима и племенима током 4. и 5. века, неретко за собом остављали пустош. Стога о потпуно формираном хришћанском граду на поменутој територији можемо говорити тек након Јустинијанове обнове у 6. веку. Радом су обухваћени познати урбани центри у којима се на основу сачуваних остатака архитектуре може пратити процес њихове трансформације, попут Сирмијума, Виминацијума, Наисуса, Ремесијане и Улпијане. Такође, биће речи и о Ромулијани и Медијани које, упркос томе што нису имале званичан статус града, пружају значајне информације о христијанизацији урбаних простора. Велики рани хришћански центри неговали су култове мученика, а њихови су епископи град окружили мартиријумима и меморијама, стварајући неку врсту симболичног прстена који је у име Христово штитио град. Временом су се усталиле градска црква и гробљанске цркве, а оваква топографска слика постала је уочљива још пре 6. века. Врхунац развијене ране хришћанске сакралне топографије представљају шестовековни локалитети Градина на Јелици и Царичин град, којима је у раду посвећена и посебна пажња. У сваком од поменутих градова може се уочити постојање више градских цркава intra muros и најмање један храм extra muros (in cimiterio). Наглашена је и вероватна убикација архиепископског седишта Iustiniana Prima на локалитету Царичин град, а тиме и значајно место овог некада утицајног града и његове топографије у читавом Царству.

Opis (srp)

Историја уметности - Историја средњовековне уметности / History of Art - History of Medieval Art Датум одбране: 06.02.2013.

Jezik

srpski

Datum

2012

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Istorija umetnosti

central Balkans, sacred space, sacred topography, urbanization,Christianization, Episcopal church, martyrium

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Istorija umetnosti

централни Балкан, сакрални простор, сакралнатопографија, урбанизација, христијанизација, епископска црква, мартиријум