Naslov (srp)

Приступ делу госпође Де Лафајет из угла женских студија : докторска дисертација

Autor

Janković, Željka, 1989-, 15036007

Doprinosi

Vinaver-Ković, Milica, 1967-, 12752231

Opis (srp)

Дисертација пружа анализу фикционалног опуса Мари-Мадлен Де Лафајет — новела Грофица Де Танд и Кнегиња Де Монпансије, као и романа Заида и Принцеза Де Клев — кроз призму књижевне феминологије. У првом делу трасира се еволуција женских студија од феминистичке књижевне критике, преко гинокритике до студија рода. Предочава се основни појмовни и методолошки апарат женских студија, уз нарочито поклањање пажње значају интерсекцијалности рода и других идентитетских компоненти (раса, класа, старост, народност итд.) како би се избегла опасност есенцијализације, то јест репродуковања стереотипа о специфичности женског као Другог. Други део излаже друштвено-историјски контекст епохе у којој је живела и стварала госпођа Де Лафајет, са особитим акцентом на представама жене у нормативним дискурсима (цркве, науке, филозофије) и контрадискурсима мушких и женских гласова у Расправи о женама, као и у прециозним салонима XVII века. Предочава се значај прециозних салона за обликовање протофеминистичких идеја и женско ауторство. Нарочито се оцртавају родно поларизована полисемија термина galanterie и стереотипне особине идеала XVII века — пристојног/углађеног човека (honnête homme), као и особине које красе његов пандан — пристојну/углађену жену (honnête femme). Трећи део дисертације доноси податке о животу и стваралаштву госпође Де Лафајет, разматра питање атрибуције њених дела, као и питање њеног места у развоју француског романа, односно кратке наративне прозе. Четврти део пружа увид у историјат рецепције дела госпође Де Лафајет, истичући неколико упечатљивих момената сукоба интерпретација како би повукао паралеле између расправе око Принцезе Де Клев из XVII века и промене парадигме у поимању лика јунакиње овог романа у англоамеричкој феминолошкој херменеутичкој средини од седамдесетих година XX века. Описујући различита тумачења најзначајнијег француског класицистичког романа, ово поглавље за основни циљ има предочавање штетности идеолошких трансформација текста по књижевну критику. Други циљ поглавља је истицање аналитичких новина у рецепцији дела госпође Де Лафајет којима је допринео развој женских студија. Трећи циљ је разматрање места госпође Де Лафајет у књижевном канону и анализа заступљености родних приступа у интерпретацијама њеног најзначајнијег романа у оквиру школске лектире. Најзад, пети део дисертације пружа анализу новела и романа госпође Де Лафајет из феминолошке визуре: у њему се пореде женски и мушки ликови, односи међу њима, анализира се њихово саображавање стереотипним родним улогама епохе или одударање од њих; указује се на двоструке стандарде гледе мушке и женске прељубе, анализира васпитавање девојака у складу са врлином, чашћу и идеалима пристојности а против кобне страсти, испитује сликање брачне институције, тачка гледишта на идеолошком плану и упоређује судбина женских ликова наспрам мушких.

Opis (srp)

Наука о књижевности, француска књижевност - Француска књижевност XVII века, феминистичка књижевна критика / Literary Science, French Literature - 17th-century French literature, feminist literary theory Datum odbrane: 27.10.2020.

Opis (eng)

The dissertation offers an analysis of the works of fiction of Marie-Madeleine de La Fayette – the novellas The Countess of Tende and The Princess of Montpensier, as well as the novels Zayde: A Spanish Romance and The Princess of Cleves – through the prism of literary feminology. The first part traces the evolution of women’s studies from feminist literary theory and gynocriticism to gender studies. Special attention is paid to the significance of the intersectionality of gender and other components of identity (race, class, age, nationality, etc.) to avoid the perils of essentialization, that is, the reproduction of stereotypes on the particularity of the female as the Other. In addition, the elementary conceptual and methodological apparatus of women’s studies is presented, as well. The second part presents the socio-historical context of the epoch in which Madame de Lafayette lived and worked, with particular emphasis placed on the notions of women in normative discourses (of the Church, science, philosophy) and the counter discourses of male and female voices in the Quarrel of Women, as well as in précieuses' salons of the XVII century. The significance of the précieuses' salons for shaping protofeminist ideas and female authorship is presented, as well. What is particularly outlined is the gender polarised polysemy of the term galanterie and the stereotypical qualities of the ideal of the XVII century – of “the cultivated man” (honnête home), as well as the qualities that adorn his counterpart – “the cultivated and respectable woman” (honnête femme). The third part of the dissertation presents information about the life and work of Madame de Lafayette, discusses the issue of the attribution of her work, as well as the issue of her place in the development of the French novel, that is, the short narrative prose. The fourth part offers insight into the history of the reception of Madame de Lafayette’s work, underscoring several prominent moments of the conflict of interpretations in order to draw parallels between the 17th-century quarrel of La Princesse de Cleves and the paradigm shifts in the perception of the heroine of this novel in the Anglo-American hermeneutic environment since the 1970s. By describing different interpretations of the most significant French classicist novel, this chapter mainly aims to demonstrate the harmfulness of ideological transformations of text to literary criticism. The other goal of the chapter is to highlight analytical novelties in the reception of the work of Madame de Lafayette to which the development of women’s studies contributed. The third goal is to reflect on the place of Madame de Lafayette in the literary canon and the analysis of the interpretation of her most significant novel within school required reading. And lastly, the fifth part of the dissertation offers an analysis of the novellas and the novels of Madame de Lafayette from the perspective of literary feminology: in it, female and male characters and the relations between them are compared; their conforming to stereotypical gender roles of the epoch or their distinction is analysed; the double standards regarding male and female adultery are pointed out; the upbringing of girls in accordance with virtue, honour and ideals of decency and against perilous passion is analysed; the portrayal of the institution of marriage and the point of view on the ideological plane are questioned and the fate of the female characters is compared to that of the male characters.

Jezik

srpski

Datum

2019

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Francuska književnost (studije)

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Studije roda. Ženske studije. Muške studije

Madame de Lafayette, female authorship, 17th-century French novel, women’s studies, literary feminology

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Francuska književnost (studije)

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Studije roda. Ženske studije. Muške studije

госпођа Де Лафајет, женско ауторство, француски роман XVII века, женске студије, књижевна феминологија